BE­RA­NE – Fe­sti­val zdra­ve hra­ne, ko­ju pro­mo­vi­še Udru­že­nje Slow food, oku­pio je ju­če na be­ran­skoj glav­noj uli­ci oko 50 iz­la­ga­ča iz Cr­ne Go­re, Al­ba­ni­je i sa Ko­so­va. Oni su pred­sta­vi­li auten­tič­na jela i pro­iz­vo­de iz svo­jih ze­ma­lja sa ci­ljem da se sa­ču­va na­sle­đe tra­di­ci­o­nal­ne re­gi­o­nal­ne ku­hi­nje ka­rak­te­ri­stič­ne za re­gi­on Pro­kle­ti­ja. Fe­sti­val je, u sa­rad­nji sa Op­šti­nom Be­ra­ne, pod po­kro­vi­telj­stvom Stal­ne rad­ne gru­pe za ru­ral­ni raz­voj ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na, or­ga­ni­zo­va­la Regionalna razvojna agencija za Bje­la­si­cu, Ko­mo­ve i Pro­kle­ti­je, u že­lji da se ujed­no pod­stak­ne raz­voj po­ljo­pri­vre­de i sto­čar­stva u lo­kal­nim eko­si­ste­mi­ma i na­pra­vi kva­li­tet­ni­ja tu­ri­stič­ka po­nu­da. Or­ga­ni­za­to­ri su pod­sje­ti­li da su pri­je go­di­nu da­na za­jed­no sa broj­nim part­ne­ri­ma iz Be­ra­na, An­dri­je­vi­ce, Pla­va, Gu­si­nja i Ro­ža­ja, kao i part­ne­ri­ma sa Ko­so­va i iz Al­ba­ni­je, po­če­li da ra­de na iz­ra­di za­jed­nič­ke stra­te­gi­je ka­da je u pi­ta­nju re­gi­on Pro­kle­ti­ja. Slow food uklju­ču­je ne sa­mo kva­li­tet­nu is­hra­nu, već nje­gu­je tra­di­ci­ju i sta­re re­cep­te, pro­mo­vi­še do­ma­će pro­iz­vo­đa­če i po­štu­je kul­tu­ru lo­kal­nog pod­ruč­ja.
– Ovaj fe­sti­val se raz­li­ku­je od dru­gih jer nu­di ta­ko­zva­nu spo­ru hra­nu. To je je­dan glo­bal­ni svjet­ski trend ko­ji je na­stao kao ot­por br­zoj hra­ni ko­ja ni­je zdra­va, a ko­ju da­nas kon­zu­mi­ra ve­ći­na lju­di u svi­je­tu, jer se su­o­ča­va sa br­zim ži­vo­tom i mno­štvom oba­ve­za. Re­gi­on Pro­kle­ti­ja je uspio da sa­ču­va sta­re re­cep­te. Tu, na ru­rar­nom pod­ruč­ju, ima­mo pro­iz­vo­đa­če ko­ji nu­de zdra­vu hra­nu i ovaj do­ga­o­đaj je po­sve­ćen upra­vo pro­mo­ci­ji nji­ho­vih pro­iz­vo­da i na­ci­o­nal­nih je­la. Ima­mo usta­no­vlje­nu stra­te­gi­ju za re­gi­on Pro­kle­ti­ja, gdje su uklju­če­ni Cr­na Go­ra, Ko­so­vo i Al­ba­ni­ja, i ovaj do­go­đaj je pri­li­ka da se uve­žu pri­zvo­đa­či sa ovog pod­ruč­ja i pokažu šta to oni ima­ju i šta pro­iz­vo­de – is­ta­kla je Je­le­na Kriv­če­vić u ime Re­gi­o­nal­ne raz­voj­ne agen­ci­je za Bje­la­si­cu, Ko­mo­ve i Pro­kle­ti­je.
Ona je naglasila da je po­seb­no ra­du­je što su svo­je pro­iz­vo­de iz­lo­ži­li lju­di ko­ji do­ma­će spe­ci­ja­li­te­te spre­ma­ju ju strikt­no na ka­tu­ni­ma.
– Dra­go mi je što smo da­nas uspje­li da oku­pi­mo lju­de sa ka­tu­na, jer se na na­šim pla­ni­na­ma spre­ma naj­a­u­ten­tič­ni­ja hra­na u Cr­noj Go­ri. Ra­di se o pra­vim pla­nin­skim je­li­ma ko­ja se pri­pre­ma­ju na osno­vu ono­ga što zdra­va pri­ro­da nu­di. Ta je­la se na za­pa­du ja­ko ci­je­ne, ta­ko da ih tu­ri­sti ko­ji do­đu kod nas obo­ža­va­ju – is­ta­kla je Kriv­če­vi­će­va, do­da­ju­ći da će sluč­nih fe­sti­va­la bi­ti i ubu­du­će.
U ime Stal­ne rad­ne gru­pe za ru­rar­ni raz­voj Za­pad­nog Bal­ka­na, sa sjed­ni­štem u Ma­ke­do­ni­ji, uče­sni­ci­ma Fe­sti­va­la hra­ne obra­ti­la se i Su­za­na Đor­đe­vić Mi­lo­še­vić. Ona je pod­sje­ti­la da po­me­nu­ta gru­pa u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne in­ten­ziv­no ra­di na us­po­sta­vlja­nju pre­ko­gra­nič­nih re­gi­o­na, da­ju­ći po­dr­šku i ova­kvim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma.
– U fo­ku­su na­še pa­žnje je se­dam pre­ko­gra­nič­nih re­gi­o­na i mi ak­tiv­no ra­di­mo na is­ko­ri­šća­va­nju svih ka­pa­ci­te­ta i po­ten­ci­ja­la ko­je ti re­gi­o­ni po­sje­du­ju. Ta­ko da­je­mo do­pri­nos raz­vo­ju se­la i nje­go­vom op­stan­ku, u že­lji da se za­jed­nič­kim pro­iz­vo­di­ma pred­sta­vi­mo na tr­ži­štu. Za­to vas sve mo­lim da kad ku­pu­je­te pro­iz­vo­de raz­mi­sli­te ma­lo vi­še o va­šoj is­hra­ni. Mo­žda ni­je­ste u sta­nju da iza­đe­te na pla­ni­nu i za­šti­ti­te bi­o­di­ver­zi­tet, ali taj bi­o­di­ver­zi­tet ži­vi i on je za­šti­ćen za­hva­lju­ju­ći mre­ži ži­vo­ta či­ji su glav­ni ak­te­ri lju­di ko­ji su da­nas iz­lo­ži­li svo­je pro­iz­vo­de – na­ve­la je Đor­đe­vić Mi­lo­še­vić.
Ona je ka­za­la da ti lju­di ču­va­ju tra­di­ci­o­nal­ne, ži­vot­ne i pro­iz­vod­ne si­ste­me, bri­nu­ći se ujed­no i o op­stan­ku na­še kul­tu­re.
– Znam da su te­ška vre­me­na i da je ne­ka­da te­ško ku­pi­ti pro­iz­vod ko­ji do­la­zi sa ne­ke uda­lje­ne pla­ni­ne, iz jed­nog ma­log ga­zdin­stva. Ali vje­ruj­te da je tim lju­di­ma iz tih ma­lih ga­zdin­stva ži­vot te­ži ne­go na­ma. Za­to ra­di­je po­je­di­mo jed­nu ka­ši­ku do­brog me­da ne­go de­set čo­ko­la­da ili euro­kre­mo­va. To je ujed­nio i na­čin da po­mog­ne­mo lju­di­ma ko­ji se ba­ve pro­iz­vod­njom zdra­ve hra­ne i oču­va­njem na­še kul­tu­re – za­klju­či­la je Đor­đe­vić Mi­lo­še­vić.
To­kom fe­sti­va­la, uz na­stup KUD-a „Du­ga“, pri­re­đen je i bo­ga­gat kul­tur­no-za­bav­ni pro­gram kog je vo­di­la Go­ri­ca Ću­la­fić.D.J.


Dr­ža­va da za­šti­ti do­ma­će pro­iz­vo­de

Po­seb­nu pa­žnju iza­zvao je štand Agro­ko­o­pe­ra­ti­ve „Rad­man­či­ca milk“, gdje su se mo­gli de­gu­sti­ra­ti, ali i ku­pi­ti, raz­li­či­te vr­ste si­re­va, jo­gur­ta i su­rut­ke.
– Na­ša agro­ko­o­pe­ra­ti­va po­sto­ji ne­što vi­še od dvi­je go­di­ne. Ima­mo sop­stve­ne far­me ova­ca, ko­za i kra­va. Ba­vi­mo se i ot­ku­pom mli­je­ka iz pla­nin­skih kra­je­va Pet­nji­ce i Ro­ža­ja. Ima­mo i po­go­ne mlje­ka­re i si­ra­re gdje pra­vi­mo iz­u­zet­no kva­li­tet­ne pro­iz­vo­de, tim pri­je jer se na­ša ima­nja na­la­ze na oko 1.500 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne. Oni bi, si­gu­ran sam, mo­gli da pro­na­đu mje­sto i na naj­pro­bir­lji­vi­jim svjet­skim tr­pe­za­ma. U sve­mu to­me dr­ža­va bi mo­ra­la ma­lo vi­še ra­ču­na da po­sve­ti za­šti­ti do­ma­ćih pro­iz­vo­da ko­ji tre­ba da ima­ju pred­nost u od­no­su na one uvo­zne. U tom slu­ča­ji i na­še po­slo­va­nje bi bi­lo znat­no bo­lje – na­gla­sio je vla­snik Ke­nan Ras­to­der.


Sa ku­ku­ru­zom u Evro­pu

Fa­dil Sal­ko­vić iz iz bje­lo­polj­skog se­la Pot­kraj­ci ka­že da je sje­ver Cr­ne Go­re bo­gom dan za pro­iz­vod­nju zdra­vih ži­ta­ri­ca, a na­ro­či­to ku­ku­ru­za.
– Pro­iz­vo­dim is­klju­či­vo zdra­vu or­gan­sku hra­nu. Osnov­ni pro­iz­vod je ku­ku­ruz, jer je ne­ka­da ku­ku­ru­zni hljeb bio glav­na hra­na u na­šim do­ma­ćin­stvi­ma. Tu su i dru­ga ži­ta od pše­ni­ce do helj­de od ko­jih se do­bi­ja zdra­vo i uku­sno bra­šno. Sma­tram da su pro­iz­vo­di od na­šeg ku­ku­ru­znog bra­šna vr­hun­skog kva­li­te­ta i da bi tre­ba­lo vi­še po­ra­di­ti da se ti pro­iz­vo­di bren­di­ra­ju, jer oni to za­si­gur­no za­slu­žu­ju. Jed­no­stav­no sa na­šim ku­ku­ru­zom mo­že­mo u Evro­pu – ka­že Sal­ko­vić.


Zdra­va hra­na je bu­duć­nost

Ra­zno­vr­sne do­ma­će pro­iz­vo­de po­nu­di­lo je i ga­zdin­stvo Bi­se i Sla­vi­ce Ba­bo­vić, ko­je su is­ta­kle da go­di­na­ma pro­iz­vo­de is­klju­či­vo eko­lo­šku, zdra­vu hra­nu.
– U na­šem ga­zdin­stvu ima sve­ga, od do­bre pr­šu­te i sla­ni­ne, pa sve do me­da i ra­ki­je. Tu su i mli­ječ­ni pro­iz­vo­di, pro­iz­vo­di od do­ma­ćeg bra­šna i što-šta dru­go što je ka­rak­te­ri­stič­no za na­šu na­ci­o­nal­nu ku­hi­nju. Do­sta to­ga smo da­nas iz­lo­ži­li, uvi­đa­ju­ći da po­sje­ti­o­ci ra­do kon­zu­mi­ra­ju hra­nu ko­ja se uve­li­ko raz­li­ku­je od one ko­ja se mo­že ku­pi­ti u mar­ke­ti­ma. To zna­či da je bu­duć­nost ovih kra­je­va upra­vo pro­iz­vod­nja zdra­ve hra­ne – na­ve­la je Ba­bo­vi­će­va.