PLjE­VLjA – Ako se objek­tiv­no sa­gle­da­ju po­ten­ci­ja­li na­še op­šti­ne, ja­sno je da je op­sta­nak i raz­voj Plje­va­lja re­a­lan i mo­guć, pri če­mu on mo­ra bi­ti osmi­šljen i ute­me­ljen na pret­hod­nom sa­ni­ra­nju sve­ga što ni­je, ili je po­gre­šno ura­đe­no pro­te­klih de­ce­ni­ja, pri­je sve­ga iz raz­lo­ga po­li­tič­kog opor­tu­ni­zma i ku­ka­vič­lu­ka, ka­že Vla­di­slav Bo­jo­vić, pred­sjed­nik OO DNP-a Plje­vlja i funk­ci­o­ner De­mo­krat­skog fron­ta. Shod­no to­me, ka­že Bo­jo­vić, ja­sno je i da Plje­vlja ne mo­ra­ju da osta­nu sa­o­bra­ćaj­no sli­je­po cri­je­vo re­gi­o­na. 
– Upra­vo na­ja­vlje­na iz­grad­nja auto­pu­ta iz Sr­bi­je pre­ma Cr­noj Go­ri na­red­nih go­di­na, od­no­sno nje­go­vog kra­ka pre­ko Zla­ti­bo­ra, pri­bli­ži­la bi Plje­vlja ve­li­kim pri­vred­nim, kul­tur­nim i pro­svjet­nim cen­tri­ma. Ve­za sa ovim auto­pu­tem uči­ni­la bi pot­pu­no re­al­nom mo­guć­nost da op­šti­na Plje­vlja, sa pla­ni­nom Lju­bi­šnjom i ri­je­kom Ta­rom, bu­de dio je­din­stve­nog tu­ri­stič­kog po­ten­ci­ja­la ko­ji či­ne pla­ni­ne Zla­ti­bor, Zla­tar i Ta­ra i ka­njon Dri­ne sa Vi­še­gra­dom, ko­ji se već sa­da na­la­ze na sat vre­me­na vo­žnje od Plje­va­lja i u pu­nom su za­ma­hu tu­ri­stič­kog raz­vo­ja. Ta­ko­đe, otvo­ri­la bi se mo­guć­nost re­a­li­za­ci­je no­vih pri­vred­nih pro­je­ka­ta, po­put iz­grad­nje ce­men­ta­re, sa mo­guć­no­šću otva­ra­nja ve­li­kog bro­ja no­vih rad­nih mje­sta i nu­žnom iz­grad­njom kra­ka pru­ge do Pri­je­po­lja. Za­to bi bi­lo pot­pu­no lo­gič­no da sa ni­voa lo­kal­ne upra­ve na ovu te­mu usli­je­de kon­kret­ne ini­ci­ja­ti­ve, ima­ju­ći u vi­du prag­ma­tič­ne raz­lo­ge, kao i či­nje­ni­cu ko­li­ko su Plje­vlja i Plje­vlja­ci, ne sa­mo du­hov­no, već i  ži­vot­no, ve­za­ni za Sr­bi­ju – is­ti­če Bo­jo­vić u sa­op­šte­nju za jav­nost i do­da­je da upra­vo sa ni­voa lo­kal­ne upra­ve mo­ra da kre­ne od­luč­na ini­ci­ja­ti­va pre­ma pri­vred­nim su­bjek­ti­ma kao što su Rud­nik uglja, Šu­plja sti­je­na, Vek­tra Ja­kić i Elek­tro­pri­vre­da da se re­kon­stru­i­šu ma­gi­stral­ni i re­gi­o­nal­ni pu­te­vi na onim put­nim prav­ci­ma ko­ji­ma ove kom­pa­ni­je pre­vo­ze si­ro­vi­ne, ali i se­o­ski pu­te­vi u pod­ruč­ji­ma u ko­ji­ma se na­la­ze re­sur­si ko­je eks­plo­a­ti­šu i na ko­ji­ma ostva­ru­ju mi­li­on­ske pro­fi­te. 
– Ne­pri­hva­tlji­vo je da, pri­mje­ra ra­di, put Plje­v­lja – Gra­dac – Šu­la bu­de u sta­nju u kom je­ste, a da Rud­nik Šu­plja sti­je­na ima ra­ču­ni­cu da tim istim pu­tem iz­vo­zi naj­vred­ni­je si­ro­vi­ne po­put zla­ta, sre­bra, olo­va i cin­ka, dok Plje­vlji­ma osta­ju mi­zer­ne nov­ča­ne na­kna­de za kon­ce­si­je i isto ta­kve pla­te za­po­sle­nih. Lo­kal­na upra­va mo­ra sna­žno da in­si­sti­ra da se za­vr­ši re­kon­struk­ci­ja re­gi­o­nal­nog pu­ta Plje­vlja – Pa­vi­no Po­lje, ko­ji se kao gra­di­li­šte bu­di sa­mo pred iz­bo­re, kao i pu­ta Plje­vlja –Me­talj­ka, ko­ji je dr­žav­na sra­mo­ta – ka­že Bo­jo­vić i sma­tra da kod se­o­skih pu­te­va tre­ba pre­ki­nu­ti be­smi­sle­nu po­li­ti­kant­sku prak­su as­fal­ti­ra­nja po par sto­ti­na me­ta­ra, već od­re­di­ti pri­o­ri­te­te i ra­de­ći te­melj­no i kva­li­tet­no, po­ve­za­ti pri­je sve­ga se­la u ko­ji­ma već po­sto­je zna­čaj­ni­ja po­ljo­pri­vred­na pro­iz­vod­nja i ozbilj­ni­ja ga­zdin­stva.
– U taj po­sao mo­ra­ju da se uklju­če kon­ce­si­o­na­ri, ali i dru­gi pri­vred­ni su­bjek­ti, lo­kal­ni bu­džet, ali i pod­sti­caj­na sred­stva iz ra­znih fon­do­va, ko­ja se da­nas ni dje­li­mič­no ne ko­ri­ste. In­si­sti­ra­nje na dru­štve­no od­go­vor­nom po­na­ša­nju ve­li­kih kom­pa­ni­ja i pri­ti­sak jav­no­sti mo­ra da kre­ne sa lo­kal­nog ni­voa, jer lo­kal­na upra­va tre­ba da pred­sta­vlja i za­stu­pa in­te­re­se Plje­vlja­ka, a ne in­te­re­se bi­zni­sme­na i Vla­de. Rje­še­nja uvi­jek po­sto­je. Po­treb­na je sa­mo od­go­vor­na vlast u slu­žbi gra­đa­na – za­klju­ču­je Bo­jo­vić.B.Je.


Grad­ske uli­ce re­kon­stru­i­sa­ti fa­zno

Grad­ske uli­ce je po­treb­no re­kon­stru­i­sa­ti fa­zno, u skla­du sa mo­guć­no­sti­ma, na na­čin da se iz­ve­de te­melj­na i sve­o­bu­hvat­na in­ter­ven­ci­ja na po­vr­šin­skoj, ali i na pod­zem­noj in­fra­struk­tu­ri, umje­sto ko­zme­tič­kog pre­svla­če­nja as­fal­tom.
Uli­ce tre­ba re­kon­stru­i­sa­ti po pri­o­ri­te­ti­ma ko­je od­re­di stru­ka, u skla­du sa de­talj­nim ur­ba­ni­stič­kim pla­no­vi­ma, ka­ko bi se ri­je­ši­li sa­o­bra­ćaj­ni ali i dru­gi pro­ble­mi či­ta­vih na­se­lja. Sred­stva mo­gu da se obez­bi­je­de iz lo­kal­nog bu­dže­ta – od le­ga­li­za­ci­je bes­prav­no sa­gra­đe­nih obje­ka­ta, na­kna­da za ko­mu­nal­no ure­đe­nje ze­mlji­šta, po­re­za na ne­po­kret­no­sti i slič­no – su­ge­ri­še Bo­jo­vić.