Srp­ski uče­sni­ci u ko­sov­skoj vla­sti mo­gli bi da na­pu­ste sve in­sti­tu­ci­je u Pri­šti­ni, što bi for­mal­no prav­no zna­či­lo da je vla­da pa­la.
Srp­ski mi­ni­stri u ko­sov­skoj vla­di na­pu­sti­li su sjed­ni­cu na ko­joj je usvo­jen Na­crt za­ko­na o Trep­či, po ko­me će ovaj srp­ski gi­gant od sa­da bi­ti 80 od­sto u vla­sni­štvu ko­sov­ske vla­de, a pre­o­sta­lih 20 od­sto u vla­sni­štvu za­po­sle­nih.
Srp­ski mi­ni­stri ni­su uče­stvo­va­li u iz­ra­di na­cr­ta za­ko­na i na­ja­vi­li su da će se us­pro­ti­vi­ti nje­go­vom usva­ja­nju na skup­šti­ni Ko­so­va za­ka­za­noj za pe­tak. U me­đu­vre­me­nu, za­po­sle­ni u Trep­či na sje­ve­ru Ko­so­va na­ja­vlju­ju da će odr­ža­ti pro­test ako do usva­ja­nja za­ko­na do­đe.
Za­mje­nik ko­sov­skog pre­mi­je­ra Bra­ni­mir Sto­ja­no­vić je za Sput­nik re­kao da je pred­log o Trep­či vi­še po­li­tič­ki ne­go eko­nom­ski, jer ne­ma ni­ka­kve eko­nom­ske lo­gi­ke.
„Po­li­tič­ko ne­sla­ga­nje oko Trep­če, ali i uop­šte oko pi­ta­nja imo­vi­ne iz­me­đu nas i Al­ba­na­ca je i vi­še ne­go ja­sno. Mi smo po­ku­ša­li da ostva­ri­mo ko­mu­ni­ka­ci­ju od sa­mog po­čet­ka i da se, ka­da je iz­ra­da tog za­ko­na u pi­ta­nju, fo­ku­si­ra­mo na eko­nom­ski aspekt tog vr­lo va­žnog si­ste­ma. Me­đu­tim, oči­to su pri­ti­sak jav­no­sti i po­li­tič­ka vo­lja da­nas ta­kvi da se ovo pi­ta­nje gur­ne u po­li­tič­ki kon­tekst“, na­vo­di Sto­ja­no­vić.
Rad­ni­ci Ru­dar­sko-me­ta­lur­ško-he­mij­skog kom­bi­na­ta olo­va i cin­ka „Trep­ča” blo­ki­ra­li su put Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca–Le­po­sa­vić, iz­ra­ža­va­ju­ći na taj na­čin ne­za­do­volj­stvo pred­lo­že­nim za­ko­nom o „Trepči” ko­jim vla­da sa­mo­pro­gla­še­nog Ko­so­va pla­ni­ra da ovaj pri­vred­ni gi­gant pre­tvo­ri u vla­sni­štvo „dr­ža­ve” Ko­so­vo.
Ru­da­ri­ma ko­ji su se oku­pi­li u mje­stu Ru­da­re, pred­stav­nik me­nadž­men­ta „Trep­če” Dra­go­slav Mi­lo­še­vić re­kao je da je na­ja­vlje­no usva­ja­nje za­ko­na o „Trep­či”, ko­ji je po hit­nom po­stup­ku uvr­šten u dnev­ni red današnjeg za­sje­da­nja skup­šti­ne sa­mo­pro­gla­še­nog Ko­so­va, iza­zva­lo ogrom­no ogor­če­nje i strah vi­še od 3.000 za­po­sle­nih u po­go­ni­ma „Trep­če” na sje­ve­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je.
„Ogor­če­nje i strah su ra­zu­mlji­vi jer i Sr­bi i Al­ban­ci iz is­ku­stva do­bro zna­ju da su bi­li žr­tve ka­da je `Trepča` bi­la u fo­ku­su po­li­tič­kih pre­pu­ca­va­nja i raz­mi­ri­ca”, re­kao je Mi­lo­še­vić.
On je pod­sje­tio da je „Trep­ča” naj­ve­ći pri­vred­ni su­bjekt na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, a da ta kom­pa­ni­ja omo­gu­ća­va eg­zi­sten­ci­ju ogrom­nom di­je­lu srp­ske po­pu­la­ci­je na sje­ve­ru po­kra­ji­ne.
„Vla­da Ko­so­va na­mje­ra­va da usva­ja­njem za­ko­na `Trepču` do­ve­de u pot­pu­nu za­vi­snost i ostva­ri pot­pu­ni uti­caj nad pred­u­ze­ćem, ne vo­de­ći ra­ču­na o de­sta­bi­li­za­ci­ji si­tu­a­ci­je na te­re­nu jer rad­ni­ci Sr­bi ne­će pri­hva­ti­ti jed­no­stra­no is­ka­za­nu po­li­tič­ku vo­lju i za­kon­ske ak­te ko­ji ima­ju ka­rak­ter prav­nog na­si­lja”, do­dao je Mi­lo­še­vić.
On je upo­zo­rio da bi usva­ja­nje za­ko­na mo­glo do­ve­sti do pre­ki­da ra­da „Trep­če” i su­ko­ba ne­sa­gle­di­vih po­sle­di­ca jer rad­ni­ci ni­su sprem­ni da, pri­hva­ta­njem po­li­tič­ki na­met­nu­tih rje­še­nja, po­sta­nu slu­ge i po­slu­šni­ci.
Mi­lo­še­vić je, za­vr­ša­va­ju­ći obra­ća­nje, re­kao da ne po­sto­ji rje­še­nje ko­je bi mo­glo da po­ni­šti či­nje­ni­cu da je „Trep­ča” ve­ćin­sko vla­sni­štvo Fon­da za raz­voj Sr­bi­je i da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca mo­ra hit­no re­a­go­va­ti ta­ko što će pi­ta­nje „Trep­če” sta­vi­ti na dnev­ni red pre­go­vo­ra u Bri­se­lu, jer bi sva­ko na­me­ta­nje rje­še­nja do­ve­lo do pot­pu­ne de­sta­bi­li­za­ci­je si­tu­a­ci­je na sje­ve­ru Ko­so­va, pa i ši­re.
Po­sla­ni­ci Srp­ske li­ste na da­na­šnjem za­sje­da­nju ko­sov­ske skup­šti­ne gla­sa­će pro­tiv Na­cr­ta za­ko­na o Trp­či, na­ja­vio je pred­sjed­nik Srp­ske li­ste Slav­ko Si­mić.
Si­mić je no­vi­na­ri­ma u Zve­ča­nu re­kao da je Na­crt za­ko­na o Trep­či ne­pri­hva­tljiv za srp­ske po­li­tič­ke pred­stav­ni­ke, srp­sku za­jed­ni­cu i me­nadž­ment Trep­če, jer ni­su bi­li uklju­če­ni u iz­ra­du tog na­cr­ta za­ko­na.
„Ovaj za­kon je u ovom ob­li­ku ap­so­lut­no ne­pri­hva­tljiv, jer se ra­di o po­li­tič­koj od­lu­ci ko­joj će­mo se si­gur­no su­prot­sta­vi­ti i ne­će­mo joj da­ti le­gi­ti­mi­tet. Gla­sa­će­mo pro­tiv i in­si­sti­ra­će­mo da se sjed­ne za pre­go­va­rač­ki sto, jer si­gu­ran sam dam uz po­sred­stvo me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, pi­ta­nje imo­vi­ne tre­ba da se na­đe u Bri­se­lu”, re­kao je Si­mić.
On je is­ta­kao da pi­ta­nje Trep­če tre­ba da se ri­je­ši kroz raz­go­vor, a ne jed­no­stra­nim po­te­zi­ma i da je si­gu­ran da ni­ko ne tre­ba da de­mon­stri­ra pra­vo si­le već si­lu pra­va.
Si­mić je ka­zao da za Trep­ču tre­ba pro­na­ći kom­pro­mi­sno rje­še­nje ko­je će bi­ti prag­ma­tič­no i ne do­zvo­li­ti otu­đi­va­nje je­dog ova­kvog eko­nom­skog re­sur­sa srp­ske za­jed­ni­ce.
To je eko­nom­ski re­surs či­ji je vla­snik Vla­da Sr­bi­je i niz srp­skih kom­pa­ni­ja, ta­ko da će­mo se su­prot­sta­vi­ti ovom za­ko­nu, gla­sa­će­mo pro­tiv i in­si­sti­ra­ti na di­ja­lo­gu i da se pi­ta­nje imo­vi­ne, kao naj­va­žni­je pi­ta­nje, na­đe za bri­sel­skim sto­lom, za­klju­čio je Si­mić.
Sput­nik-M.Nj.


Đu­rić „odu­še­vljen” iz­ja­vom

Di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Mar­ko Đu­rić ka­že da je „odu­še­vljen” iz­ja­vom Ma­je Ko­ci­jan­čič da se u okvi­ru di­ja­lo­ga Be­o­gra­da i Pri­šti­ne, a ko­jem po­sre­du­je EU, ne ra­di o ul­ti­ma­tu­mi­ma, već o pri­mje­ni spo­ra­zu­ma ko­ji su već do­go­vo­re­ni sa obje stra­ne i upi­tao je gdje je bi­la nje­na re­ak­ci­ja i ko­men­tar ka­da su Sr­bi­ju na­zi­va­li ša­kom ja­da.
„Ako to što EU ra­di Sr­bi­ji ni­je ul­ti­ma­tum, ka­ko se to zo­ve ka­da ima­te ne­ku oba­ve­zu ko­ja vam je na­met­nu­ta da je spro­ve­de­te, ima­te rok da je spro­ve­de­te i sank­ci­ju ako je ne spro­ve­de­te. Ka­ko se to zo­ve ako ne ul­ti­ma­tum”, upi­tao je Đu­rić u iz­ja­vi za Tan­jug.
Đu­rić je „upi­tao” Ko­ci­jan­či­če­vu i da li nje­na iz­ja­va zna­či da Pri­šti­na ima rok da do ne­dje­lje for­mi­ra Za­jed­ni­cu srp­skih op­šti­na i da će, ako je ne for­mi­ra, ima­ti sa­svim dru­ga­či­ji tret­man i od­nos od stra­ne EU.


Ko­ci­jan­čič: Ne­ma ul­ti­ma­tu­ma

Za Evrop­sku uni­ju di­ja­log iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne ne­ma ve­ze sa ul­ti­ma­tu­mi­ma ne­go sa spro­vo­đe­njem do­go­vo­ra, re­kla je port­pa­rol­ka Evrop­ske ko­mi­si­je Ma­ja Ko­ci­jan­čič.
„Ov­dje je ri­ječ o to­me da su Ko­so­vo i Sr­bi­ja do­go­vo­ri­li uslo­ve pod ko­ji­ma je Ko­so­vo do­bi­lo po­ziv­ni broj, a srp­ska kom­pa­ni­ja je na Ko­so­vu do­bi­la pot­pu­nu do­zvo­lu i pri­vre­me­nu ju­ris­dik­ci­ju za po­sto­je­ću mo­bil­nu mre­žu”, re­kla je Ma­ja Ko­ci­jan­čič za Ra­dio Slo­bod­nu Evro­pu.
Ko­ci­jan­čič je, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje do­pi­sni­ka Tan­ju­ga u Bri­se­lu, da po­tvr­di da li je vla­sti­ma u Be­o­gra­du osta­lo da do ne­dje­lje pri­hva­te ili od­bi­ju do­go­vor o te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma u okvi­ru di­ja­lo­ga sa Pri­šti­nom, re­kla da se ra­di o pri­mje­ni do­go­vo­ra o te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma po­stig­nu­tog još 2013. go­di­ne u okvi­ru di­ja­lo­ga Be­o­gra­da i Pri­šti­ne, či­ji je Ak­ci­o­ni plan usli­je­dio 2015. go­di­ne, a na či­joj se im­ple­men­ta­ci­ji još ra­di.
„Di­ja­log iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne ko­me po­sre­du­je EU ni­je o ul­ti­ma­tu­mi­ma, već o pri­mje­ni spo­ra­zu­ma ko­ji su već do­go­vo­re­ni”, re­kla je Ko­ci­jan­čič.