Cr­na Go­ra tre­ba da shva­ti da pro­mje­na vla­sti u SAD do­no­si isu­vi­še no­vih iza­zo­va i da je pi­ta­nje cr­no­gor­skog član­stva u NA­TO-u vr­lo ni­sko na agen­di ame­rič­kog Se­na­ta, oci­je­nje­no je iz Po­kre­ta za ne­u­tral­nost. Di­rek­tor Po­kre­ta za ne­u­tral­nost Ste­fan Đu­kić re­kao je da su neo­zbilj­na bi­la uvje­ra­va­nja „struč­nja­ka” da će pro­šlog pet­ka, od­mah na­kon Tram­po­ve ina­u­gu­ra­ci­je, Se­nat gla­sa­ti o ovom pi­ta­nju.
– Šta­vi­še, u svi­je­tu Breg­zi­ta i Do­nal­da Tram­pa na­ša vla­da mo­ra da se pri­pre­mi za mo­guć­nost da, kao što na­rod Cr­ne Go­re ne že­li član­stvo u NA­TO, ni no­vi NA­TO li­de­ri ne­će že­lje­ti nas. Spolj­na po­li­ti­ka se ne vo­di ta­ko što se sve kar­te ba­ce na jed­nu stra­nu i pra­vo je vri­je­me da se tra­že al­ter­na­ti­ve, a je­di­na smi­sle­na al­te­r­na­ti­va je voj­na ne­u­tral­nost – sma­tra Đu­kić.
Ame­rič­ki Se­nat prek­si­noć ni­je gla­sao o cr­no­gor­skom Pro­to­ko­lu o član­stvu u NA­TO, iako je to bi­lo na­ja­vlje­no. Se­nat je na sjed­ni­ci po­tvr­dio na­i­me­no­va­nja Džej­msa Ma­ti­sa i Džo­na Ke­li­ja na ključ­ne bez­bjed­no­sne po­zi­ci­je u vla­di.
Funk­ci­o­ner DF-a Sla­ven Ra­du­no­vić ka­že ka­ko tu­žno zvu­či či­nje­ni­ca da tre­ba da se na­da­mo da će Se­nat SAD da „is­po­štu­je” vo­lju ve­ći­ne gra­đa­na Cr­ne Go­re.
– A da to vi­še ni­ko ne oče­ku­je od bi­jed­ni­ka na vla­sti. Mr­tvi hlad­ni ga­ze pre­ko sa­zna­nja da je ve­ći­na gra­đa­na pro­tiv učla­nje­nja u NA­TO. A uz to ima­ju po­dr­šku ne­kih NVO ko­je sva­kog da­na dr­že lek­ci­je o po­što­va­nju ljud­skih pra­va. Sram­no – re­kao je Ra­du­no­vić.
Spolj­no­po­li­tič­ki od­bor ame­rič­kog Se­na­ta jed­no­gla­sno je 12. ja­nu­a­ra odo­brio ra­ti­fi­ka­ci­ju Pro­to­ko­la o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u. Da bi Pro­to­kol bio ra­ti­fi­ko­van neo­p­hod­no je da za nje­ga gla­sa dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na od 100 se­na­to­ra. Na­red­na sjed­ni­ca Se­na­ta za­ka­za­na je za po­ne­dje­ljak, u 15 sa­ti po ame­rič­kom ra­ču­na­nju vre­me­na.
U iz­ja­vi za „Dan”, prof. dr Alek­san­dar Sta­ma­to­vić ka­že da po svoj pri­li­ci re­do­sled do­ga­đa­ja uka­zu­je da će Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću uko­li­ko do­đe do glo­bal­ne po­dje­le in­te­re­snih sfe­ra iz­me­đu Tram­pa i Pu­ti­na, a Cr­na Go­ra uđe u ru­sku in­te­re­snu sfe­ru, bi­ti gru­bo iz­vu­čen te­pih is­pod no­gu. Sta­ma­to­vić ka­že da čak i u dru­goj op­ci­ji, uko­li­ko Cr­na Go­ra bu­de po­di­je­lje­ni pro­stor ta­ko­đe po ne­kim jalt­skim mo­de­li­ma po­la-po­la uti­ca­ja, SAD će pu­sti­ti Đu­ka­no­vi­ća niz vo­du i do­zvo­li­ti us­po­sta­vlja­nje de­mo­krat­skih pro­ce­sa u Cr­noj Go­ri.
– Stvar je sa­mo pro­cje­ne Tram­po­ve ad­mi­ni­stra­ci­je, ka­kvu će ko­nač­nu sud­bi­nu do­ži­vje­ti dik­ta­tor Đu­ka­no­vić, da li ra­di­kal­nu, sla­njem u za­tvor, ili će mu bi­ti omo­gu­će­no da se po­vu­če na mi­ran na­čin i ode uz do­bru apa­na­žu. Sto­ga se na­va­lent­no in­si­sti­ra­nje Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma za ula­zak u NA­TO mo­že u sa­da­šnjoj si­tu­a­ci­ji shva­ti­ti kao bit­ka za go­li op­sta­nak, jer bi, po nji­ho­vom mi­šlje­nju, ula­skom u NA­TO Đu­ka­no­vi­ćev re­žim pro­du­žio se­bi ži­vot. Ni­je pre­ten­ci­o­zno kon­sta­to­va­ti, po Čer­či­lov­skoj mak­si­mi, da je ovo po­če­tak kra­ja re­ži­ma, ili kraj po­čet­ka ula­ska Cr­ne Go­re u slo­bod­no i de­mo­krat­sko dru­štvo – ka­zao je Sta­ma­to­vić.
M.V.