Iz­lo­žba ve­te­ra­na cr­no­gor­skog do­ku­men­tar­nog fil­ma Mo­mi­ra Ma­to­vi­ća „Cr­no­gor­ski film­ski pla­kat” otvo­re­na je u Mu­ze­ji­ma i ga­le­ri­ja­ma Bu­dve. Po­stav­ku je pred­sta­vio pred­sjed­nik Op­šti­ne Bu­dva Dra­gan Kra­po­vić.
Na iz­lo­žbi je pred­sta­vlje­na 41 re­pro­duk­ci­ja film­skih pla­ka­ta pre­ma iz­bo­ru Mo­mi­ra Ma­to­vi­ća. Je­dan broj njih ve­zu­je se za rad bu­dvan­skog film­skog pred­u­ze­ća „Ze­ta film” (osno­va­no 1956. go­di­ne), či­je je dje­lo­va­nje ne­ka­da pre­va­zi­la­zio cr­no­gor­ske okvi­re.
Kra­po­vić je na­gla­sio da ova iz­lo­žba Bu­dva­ne či­ni po­no­snim, ali i iza­zi­va no­stal­gič­na sje­ća­nja na je­dan zna­ča­jan vre­men­ski pe­ri­od u ko­jem se naš grad pre­po­zna­vao ši­rom biv­še nam do­mo­vi­ne i u svi­je­tu, pri­je sve­ga po film­skoj umjet­no­sti.
– Film­ska ko­lo­ni­ja na­sta­la u zgra­di ne­ka­da­šnje „Ro­ma­ni­je” oku­pi­la je bli­sta­va do­ma­ća i stra­na glu­mač­ka i autor­ska ime­na, re­di­te­lje, sce­na­ri­ste, sni­ma­te­lje, kom­po­zi­to­re i pro­du­cen­te či­jih će­te se ime­na pod­sje­ti­ti gle­da­ju­ći iz­lo­že­ne pla­ka­te. Ovom pri­li­kom že­lim da po­me­nem i ne­ke od na­ših su­gra­đa­na či­jih ime­na ne­ma na pla­ka­ti­ma, a ko­ji su u to vri­je­me iza svje­tlo­sti po­zor­ni­ce oba­vlja­li od­go­vor­ne po­slo­ve u broj­nim film­skim eki­pa­ma: Đor­đe Vu­jo­vić, Si­mo Cvjet­ko­vić, Mar­ko Živ­ko­vić, Ra­de Ba­no­vić, Bran­ko Bra­jak, Lju­bo Stjep­čić, Sa­vo Po­po­vić. Bu­dvan­ska film­ska baj­ka ot­po­če­la je pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka pre­se­lje­njem „Lov­ćen fil­ma”iz Her­ceg No­vog, gru­bo i ne­pra­ved­no pre­ki­nu­ta nje­go­vim ga­še­njem da bi kra­jem 70-tih go­di­na pre­u­zi­ma­njem film­skog stu­di­ja „Ti­to­grad” bi­la na­sta­vlje­na u okri­lju „Ze­ta fil­ma”, ko­ji sjaj­noj di­stri­bu­ci­ji do­da­je i pro­duk­ci­ju fil­mo­va. Na­ža­lost, su­ro­vi i ne­shva­tlji­vi val ne­kon­tro­li­sa­ne pri­va­ti­za­ci­je zna­čio je i kraj film­ske dje­lat­no­sti u Bu­dvi, što da­nas sim­bo­lič­ki od­sli­ka­va sa­mo for­mal­ni na­ziv na oro­nu­loj zgra­di „Ze­ta fil­ma”, za ko­ju se ve­žu naj­ljep­še uspo­me­ne mno­gih ge­ne­ra­ci­ja Bu­dva­na. Ve­če­ra­šnje za­do­volj­stvo nam je pri­re­dio naš po­zna­ti autor do­ku­men­tar­nih fil­mo­va, Mo­mir Ma­to­vić, ko­ji je svoj pro­fe­si­o­nal­ni an­ga­žman i ve­li­ki dio svog opu­sa ostva­rio u pro­duk­ci­ji „Ze­ta fil­ma”i za to do­bio broj­ne na­gra­de i pri­zna­nja, ka­ko na do­ma­ćim ta­ko i na re­no­mi­ra­nim svjet­skim fe­sti­va­li­ma – ka­zao je on.
On je na­gla­sio da je iz Ma­to­vi­će­ve po­sve­će­no­sti pro­is­te­kla je i ova iz­lo­žba ko­ja nas vra­ća u vre­me­na ka­da je Bu­dva ži­vje­la od fil­ma i za film, a či­ji su se mo­ti­vi vr­tje­li u špi­ca­ma „Lov­ćen fil­ma”i „Ze­ta fil­ma”na bi­o­skop­skim plat­ni­ma ši­rom Ju­go­sla­vi­je i svi­je­ta.
Mo­mir Ma­to­vić je is­ta­kao da se pod­sje­tio da svog pr­vog su­sre­ta sa Bu­dvom, ka­da je 1984. go­di­ne do­zao u pr­o­sto­ri­je „Ze­ta fil­ma”. Tu je upo­znao Mi­la­na No­vi­či­ća, ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra, Ma­ta Je­lu­ši­ća, tus e za­po­slio i ostao sve do ras­pa­da „Ze­ta fil­ma”. Po­sli­je to­ga, ka­ko je re­kao, usli­je­dio ne val ne­go cu­na­mi cu­na­mi, „ko­ji je osta­vio to­tal­nu pu­stoš”.
– Evo me ve­če­ras me­đu va­ma, sa pla­ka­ti­ma, da se pod­sje­ti­mo na jed­no vri­je­me, ka­da su „Lov­ćen film”film­ski stu­dio i „Ze­ta film”pred­sta­vlja­li sa­mi vrh ju­go­slo­ven­ske i cr­no­gor­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Pi­tam ja vas, ve­če­ras, sje­ti­te se, ko vi­še po­mi­nje cr­no­gor­sku ki­ne­ma­to­gra­fi­ju? Pri­vat­ni emi­te­ri, na­ci­o­nal­ni ser­vi­si ne pri­ka­zu­ju na­še fil­mo­ve, ne­go ove o lju­di­ma ko­ji su stva­ra­li i bi­li u toj jed­noj vr­lo va­žnoj ne sa­mo kul­tu­ro­lo­škoj ne­go i pri­vred­noj bran­ši. Ovo ve­če­ras je jed­no no­stal­gič­no ve­če, da se pu­tem film­skih pla­ka­ta, jer oni su na­ma bi­li naj­bli­ži da gle­da­mo ko­ji je no­vi film do­la­zio i pre­ko ovih pla­ka­ta sa­zna­va­li o svi­je­tu jer je svi­jet kod nas, ta­da, u to vri­je­me, ka­da sam ja bio, da ka­žem mlad, `ajde da ka­žem i di­je­te, no vje­ro­vat­no i vi ov­dje me­đu na­ma, sa­zna­va­li o svi­je­tu upra­vo pre­ko fil­ma. Ovaj 41 pla­kat, to je ono sve što je pro­iz­ve­la Cr­na Go­ra i či­me mo­že da se po­no­si – ka­zao je on.
S.Ć.