Pu­bli­ka­ci­ja „Do­brot­ske pje­sma­ri­ce” Alek­san­dre To­mo­vić pro­mo­vi­sa­na je u pre­pu­noj sa­li Ki­na „Bo­ka” u Ko­to­ru. Cilj iz­da­va­nja pu­bli­ka­ci­je je skre­ta­nje pa­žnje na zna­čaj do­brot­skih pje­sma­ri­ca ko­je, iako još uvi­jek u ru­ko­pi­su, ne za­slu­žu­ju da bu­du za­bo­ra­vlje­ne. Ove pje­sma­ri­ce, do­da­la je vi­ša bi­bli­o­te­kar­ka Ja­smi­na Ba­jo, raz­vi­ja­le su se pa­ra­lel­no sa umjet­nič­kom ba­rok­nom li­te­ra­tu­rom u Bo­ki Ko­tor­skoj.
– Iako ne­ma­ju iz­ra­že­nu umjet­nič­ku vri­jed­nost ko­ju po­sje­du­je vi­so­ka ba­rok­na li­te­ra­tu­ra, one ima­ju iz­u­zet­nu kul­tur­no–isto­rij­sku vri­jed­nost. Do­brot­ske pje­sma­ri­ce osli­ka­va­ju duh Do­bro­te i nje­nih gra­đa­na u pe­ri­o­du ka­da ona po­sta­je i raz­vi­ja se kao gra­đan­ska sre­di­na sa svo­jim oso­be­no­sti­ma, kul­tu­ro­lo­ški umno­go­me dru­ga­či­jim od osta­lih dje­lo­va Bo­ke Ko­tor­ske – ka­za­la je Ba­jo.
Do­sko­ra­šnja uprav­ni­ca Bi­bli­o­te­ke Po­mor­skog fa­kul­te­ta u Ko­to­ru Ru­ža Da­ni­lo­vić pu­bli­ka­ci­ju je do­ži­vje­la kao pro­iz­vod že­lje autor­ke i iz­da­va­ča, ko­lek­ti­va Kul­tur­nog cen­tra „Ni­ko­la Đur­ko­vić”, da se uka­že na va­žnost no­vog, ak­tu­el­nog struč­nog iš­či­ta­va­nja, ana­li­ze i vri­jed­no­va­nja lo­kal­nog pi­sa­nog kul­tur­nog na­sle­đa, u ovom kon­kret­nom slu­ča­ju do­brot­skih pje­sma­ri­ca 17., 18. i po­čet­ka 20. vi­je­ka.
– No­vo či­ta­nje Do­brot­skih pje­sma­ri­ca, ko­je nam je autor­ka po­nu­di­la svo­jom knji­gom, po­tvr­đu­je, po mom su­du, bla­go­tvor­nost i ko­ri­snost struč­nog ba­vlje­nja kul­tur­nim na­sle­đem. Knji­žev­no-te­o­rij­ske ana­li­ze autor­ke pod­sti­ču či­ta­o­ca da kroz jed­no dru­go vri­je­me, vri­je­me ba­ro­ka u Bo­ki, i kroz pot­pu­no dru­ga­či­ju po­e­zi­ju, po­e­zi­ju lo­kal­nih po­mo­ra­ca-pje­sni­ka, pro­mi­šlja, ot­kri­va i us­po­sta­vlja isto­rij­ske, eko­nom­ske i kul­tur­ne pa­ra­le­le – re­kla je ona za­klju­čiv­ši da is­crp­na i sve­stra­na po­et­ska ana­li­za do­brot­skih pje­sma­ri­ca, ko­ju je autor­ka iz­lo­ži­la u svo­joj knji­zi, ne­dvo­smi­sle­no po­tvr­đu­je autor­ki­na po­čet­nu te­zu o do­brot­ska pje­sma­ri­ca­ma kao ti­pič­no gra­đan­skoj li­ri­ci epo­he ba­ro­ka, či­ja vri­jed­nost uglav­nom po­či­va u kul­tu­ro­lo­škoj rav­ni.
Da­ni­lo­vi­će­va je po­hva­li­la autor­kin me­to­do­lo­ški pri­stup jer je te­zu o do­brot­skim pje­sma­ri­ca­ma kao gra­đan­skoj li­ri­ci, obra­zlo­ži­la kroz pri­kaz si­ner­gi­je po­li­tič­kih, eko­nom­skih, so­ci­o­lo­ških i kul­tur­nih pri­li­ka 17. i 18. vi­je­ka što je, ocje­nju­je, pred­u­slov uspje­šne knji­žev­no-te­o­rij­ske ana­li­ze. Osim o na­či­nu na ko­ji je knji­ga na­sta­la i za­što se od­lu­či­la za pro­u­ča­va­nje do­brot­skih pje­sma­ri­ca, autor­ka se osvr­nu­la na ži­vot po­mo­ra­ca u 18. i 19. vi­je­ku, že­na i maj­ki po­mo­ra­ca, kao i na kul­tur­ni i eko­nom­ski uspon Do­bro­te to­ga do­ba, is­ta­kav­ši da se i da­nas u Do­bro­ti nje­gu­je kult po­mor­stva, lju­ba­vi pre­ma mo­ru, ali i lju­bav pre­ma Do­bro­ti.
– Vje­ru­jem da su se mno­gi pro­na­šli u ovim sti­ho­vi­ma ba­rok­ne Do­bro­te i ti­me do­ka­za­li da su te­me i at­mos­fe­ra do­brot­skih pje­sma­ri­ca i da­lje ak­tu­el­ne, po­ru­či­la je To­mo­vi­će­va.
Pri­sut­ni­ma se obra­ti­la i se­kre­tar­ka za kul­tu­ru, sport i dru­štve­ne dje­lat­no­sti u Op­šti­ni Ko­tor Je­le­na Vu­ka­so­vić, a ve­če je ople­me­nio na­stup čla­no­vi Fol­klor­nog an­sam­bla „Ni­ko­la Đur­ko­vić” iz Ko­to­ra. Or­ga­ni­za­tor pro­mo­ci­je, odr­ža­ne po­vo­dom pro­sla­ve 21. no­vem­bra – Da­na Op­šti­ne Ko­tor, bio je Kul­tur­ni cen­tar „Ni­ko­la Đur­ko­vić”- Grad­ska bi­bli­o­te­ka i či­ta­o­ni­ca, uz po­dr­šku Mi­ni­star­stva kul­tu­re.
B.M.