U Spo­men do­mu „Cr­ve­na ko­mu­na” u Pe­trov­cu na Mo­ru, u okvi­ru sve­ča­ne pro­sla­ve Da­na op­šti­ne Bu­dva i u go­di­ni obi­lje­ža­va­nja 30 go­di­na po­sto­ja­nja i ra­da ovog Spo­men do­ma, otvo­re­na je iz­lo­žba sli­ka i iko­na Mar­ka Kr­sto­vog Gre­go­vi­ća, pri­re­đe­na po­vo­dom 150 go­di­na od nje­go­vog ro­đe­nja (1867–2017).
U ime Usta­no­ve, pu­bli­ku je po­zdra­vio po­slov­ni se­kre­tar Du­šan Me­din, ko­ji je i vo­dio pro­gram. On je uka­zao na od­re­đe­ne bi­o­graf­ske de­ta­lje iz za­ni­mlji­ve, ali ne­do­volj­no po­zna­te bi­o­gra­fi­je Mar­ka Kr­sto­vog Gre­go­vi­ća.
-Ro­đen je u Ka­stel La­stvi u ugled­noj i do­bro­sto­je­ćoj fa­mi­li­ji Kr­sta Mi­tro­va Gre­go­vi­ća. Otac Kr­sto i stric Jo­vo ste­kli su ime­tak u Ca­ri­gra­du, gdje su po­sje­do­va­li ka­me­no­lo­me, a po po­vr­ta­ku u rod­ni kraj sa­gra­di­li su ve­li­ku i li­je­pu ku­ću, bo­ga­to ope­mlje­nu, na mje­stu ne­ka­da­šnjeg ho­te­la „Su­tje­ska”. Bi­li su u do­brim pri­vat­nim od­no­si­ma sa vla­dar­skom ku­ćom Pe­tro­vić. Osnov­no obra­zo­va­nje Gre­go­vić ste­kao je u rod­nom mje­stu, a ka­ko je po­ka­zi­vao sli­kar­ski ta­le­nat, upi­sao je škol­ske 1884/5. i uspje­šno po­ha­đao sli­kar­sku Aka­de­mi­ju u Be­ču. Na­kon stu­di­ja vra­ća se u za­vi­čaj, gdje na­sta­vlja da se ba­vi svo­jim sli­kar­stvom. Za­ni­mlji­vo je da je go­di­ne 1896. u Vu­le­ti­će­voj go­sti­o­ni na Ce­ti­nju imao pr­vu sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu sli­ka ko­ju je ne­ki umjet­nik imao u on­da­šnjoj Cr­noj Go­ri – ka­zao je on.
Di­rek­to­ri­ca JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Bu­dve, mr Lu­ci­ja Đu­ra­ško­vić, pod­sje­ti­la je da je ova go­di­na za Usta­no­vu od po­seb­nog zna­ča­ja i da se, osim obi­lje­ža­va­nja ju­bi­le­ja od ro­đe­nja Mar­ka Gre­go­vi­ća i 30 go­di­na pe­tro­vač­kog Spo­men do­ma „Cr­ve­na ko­mu­na”, sla­vi i 45 go­di­na Mo­der­ne ga­le­ri­je u Bu­dvi ko­ja je to­kom ak­tu­el­ne go­di­ne pri­re­di­la niz bo­ga­tih iz­lo­žbe­nih i dru­gih pro­gra­ma, ko­ji su kru­ni­sa­ni sa­mo­stal­nom iz­lo­žbom ne­dav­no pre­mi­nu­log Jo­va­na Jo­va Iva­no­vi­ća.
-Stva­ra­la­štvo Mar­ka Kr­sto­vog Gre­go­vi­ća ne­su­mlji­vo je uti­ca­lo na raz­voj cr­no­gor­skog mo­der­nog sli­kar­stva i iko­no­pi­sa kra­jem 19. i s po­čet­ka 20. sto­lje­ća. Na osno­vu ne­ve­li­kog bro­ja sa­ču­va­nih dje­la, cje­lo­ku­pan nje­gov opus mo­že­mo po­di­je­li­ti na tri te­mat­ske cje­li­ne: por­tre­ti, pej­za­ži i sa­kral­ne te­me. Nje­go­vo sli­kar­stvo od­li­ku­je se aka­dem­skim re­a­li­zmom, gdje pre­o­vla­da­va pre­ci­zno tre­ti­ra­nje cr­te­ža, upo­tre­ba tam­ne ga­me i du­bo­ka li­kov­na pro­mi­šlje­nost u stva­ra­nju kom­po­zi­ci­je – ka­za­la je, iz­me­đu osta­log, Đu­ra­ško­vić. Do­da­je da je on ra­dio iko­no­sta­te za pra­vo­slav­ne cr­kve: sve­te Tro­ji­ce u bu­dvan­skom Sta­rom gra­du, Sv. Ar­hi­đa­ko­na Ste­fa­na na Sve­tom Ste­fa­nu, Sv. Tro­ji­ce u ma­na­sti­ru Re­že­vi­ći, a, pre­ma stil­skim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, mo­gu­će i iko­no­sta­se u cr­kva­ma Us­pe­nje Bo­go­ro­di­ce u Bo­re­ti­ma i gro­bljan­ske cr­kve Sv. Ar­han­đe­la Mi­ha­i­la u Bu­dvi. Po­zna­to je da je svo­je­vre­me­no ura­dio i iko­no­stas Sa­bor­ne cr­kve u Mo­sta­ru, ko­ji je uni­šten.
Iz­lo­žbu je otvo­rio pred­sjed­nik op­šti­ne Bu­dva, Dra­gan Kra­po­vić, slje­de­ćim ri­je­či­ma: „Osje­ćam za­hval­nost i iz­u­zet­no za­do­volj­stvo što ove ne­dje­lje otva­ram čak tri iz­lo­žbe ko­je je JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Bu­dve, po­vo­dom Da­na na­še op­šti­ne, uspje­šno pri­re­di­la, bo­ga­te­ći kul­tur­ni pro­stor Bu­dve i Pe­trov­ca dje­li­ma na­ših re­no­mi­nar­nih umjet­ni­ka i stva­ra­la­ca. Kao do­stoj­ni ču­va­ri sje­ća­nja na lik i dje­lo Mar­ka Gre­go­vi­ća, du­žni smo da afir­mi­še­mo nje­go­vu umjet­nost i njo­me se na­uč­no i struč­no i ba­vi­mo, kao i da po­vre­me­no or­ga­ni­zu­je­mo iz­lo­žbe nje­go­vih dje­la i da pu­tem njih ostva­ru­je­mo, sva­ko na svoj na­čin, di­rek­tan su­sret i do­ži­vljaj sa Gre­go­vi­će­vim stva­ra­la­štvom. Sma­tram ve­li­kim uspje­hom za naš grad, ali i ši­re pro­sto­re, na­po­re ove usta­no­ve, pri­je sve­ga nje­ne di­rek­to­ri­ce mr Lu­ci­je Đu­ra­ško­vić, kao i struč­nog ti­ma za­du­že­nog za or­ga­ni­za­ci­ju ove iz­lo­žbe, da uop­šte i do­đe do ova­kvog kul­tur­nog do­ga­đa­ja vi­so­kog umjet­nič­kog ni­voa, na če­mu bi nam mo­gle po­za­vi­dje­ti i mno­go ve­će sre­di­ne sa du­žom tra­di­ci­jom na­klo­nje­no­sti kul­tu­ri i umjet­no­sti – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Kra­po­vić.
U mu­zič­kom di­je­lu pro­gra­ma na­stu­pi­li su vi­o­lon­če­li­sta Igor No­vak i gi­ta­ri­sta Alek­san­dar Bu­ba­nja iz Ba­ra i iz­ve­li kom­po­zi­ci­ju „Playera” Pa­bla de Sa­ra­se­te.
Po­sje­ti­o­ci će to­kom tra­ja­nja ove iz­lo­žbe, u dvi­je sa­le Spo­men do­ma „Cr­ve­na ko­mu­na” mo­ći da po­gle­da­ju po­stav­ke iko­na iz bu­dvan­skih i pa­štrov­skih cr­ka­va i ma­na­sti­ra, dok je u tre­ćoj sa­li iz­lo­že­no, po­red osta­log, naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­je po­zna­to Gre­go­vi­će­vo do­po­ja­sno por­tret­no sli­kar­stvo, gdje se is­ti­če ču­ve­li por­tret mi­tro­po­li­ta Vi­sa­ri­o­na Lju­bi­še, mi­ni­stra pro­svje­te u do­ba Knja­že­vi­ne Cr­ne Go­re. Or­ga­ni­za­to­ri iz­lo­žbe, u ime Spo­men do­ma „Cr­ve­na ko­mu­na” su mr Mi­li­ja­na Is­ti­ja­no­vić i Du­šan Me­din, a po­stav­ku je kon­ci­pi­rao mr Dra­gan Mi­jač Bri­le. Iz­lo­žbu pra­ti re­pre­zen­ta­ti­van i bo­ga­to opre­mljen ka­ta­log sa tek­sto­vi­ma isto­ri­čar­ke umjet­no­sti Dra­ga­ne Iva­no­vić.
Iz­lo­žba je otvo­re­na do 1. fe­bru­a­ra 2018. go­di­ne.
A.Ć.