No­vi Maj­klov ka­po Al Ni­ri (Ri­čard Brajt) za­tva­ra vra­ta za­tva­ra­ju­ći i njen po­gled. Kej u ter­nut­ku shva­ta da je njen Majkl po­stao no­vi „God­fat­her “. Mit­ska eks­plo­a­ta­ci­ja fa­mi­li­ja­r­nih ve­za u fil­mu, pa ma­kar one bi­le umi­ve­ne kr­vlju i am­bi­ci­jom, i da­lje osva­ja pu­bli­ku ide­jom da­je fa­mi­li­ja bo­lja od ne­ma­nja ni­ka­kve fa­mi­li­je. Je­dan od glav­nih dje­lo­va Pu­zo­vog ro­ma­na ko­ji ni­je is­ko­ri­šten za film bio je fleš­bek (flas­hback) pri­ča o ra­nom ži­vo­tu Don Kor­le­o­nea, uklju­ču­ju­ći nje­gov do­la­zak u Ame­ri­ku, brak i očin­stvo, ubi­stvo Don Fa­nu­ći­ja i nje­gov uz­let u ma­fi­ja­škoj hi­je­rar­hi­ji, sve ono je is­ko­ri­šće­no u Ku­mu 2. Mno­gi spo­red­ni dje­lo­vi rad­nje ni­su do­bi­li svo­je mje­sto na ve­li­kom plat­nu, uklju­ču­ju­ći: ne­sre­ću pje­va­ča Džo­ni­ja Fon­tej­na sa že­na­ma i pro­ble­me s gla­som: So­ni­je­vu lju­bav­ni­cu Lu­si Man­ći­ni ko­ja na­la­zi lju­bav sa dok­to­rom Ju­le­som Se­ga­lom (ko­ji se uop­šte ne po­ja­vlju­je u fil­mu), ko­ji ne sa­mo da ima in­ter­ven­ci­je na nje­nim in­tim­nim dje­lo­vi­ma ti­je­la, ne­go i kon­tak­ti­ra hi­rur­ga ko­ji po­pra­vlja Maj­klo­ve ko­sti li­ca (ko­je je ošte­tio ka­pe­tan Ma­kla­ski). Ope­ri­še gla­sni­ce Džo­ni­ja Fon­tej­na, po­pra­vi­ši mu glas. Ta­ko­đe su pre­sko­če­ni; pe­do­fi­li­ja Dže­ka Vol­ca; kuć­ni ži­vot Kej Adams; de­mon­ska po­roč­nost Lu­ke Bra­ci­ja; do­sje­tlji­vi plan Don Kor­le­o­nea o Maj­klo­vom od­la­sku na Si­ci­li­ju.
De­talj­ni na­pad na dvo­ji­cu mu­ška­ra­ca ko­ji su na­pa­li kćer­ke Bo­na­se­re, ko­jeg je pred­vo­dio Po­li Ga­to, a ko­jeg se sa­mo spo­mi­nje u fil­mu i inor­ma­ci­je o Fre­du Kor­le­o­neu, ko­je in­di­ci­ra­ju da je nje­go­vo po­mam­no za­vo­đe­nje ple­sa­či­ca pa­ra­van za nje­go­vu du­bo­ku tu­gu i od­su­stvo ži­vot­ne ra­do­sti. Slu­čaj­no ili ne, u ro­ma­nu se da­je do zna­nja ka­ko Lu­si ni­je osta­la trud­na sa So­ni­jem ka­da se ona pre­se­li­la u Las Ve­gas, pa je ta­ko bez smi­sla pri­ča o Vin­sen­tu Man­ći­ni­ju u Ku­mu 3. Za­ču­do, Ma­rio Pu­zo je uče­stvo­vao u pi­sa­nju sce­na­ri­ja za sva tri film, pa mu je kon­tra­in­di­ka­ci­ja mo­ra­la bi­ti po­zna­ta. Uosta­lom, ne mo­že­mo ni­ka­ko za­ne­ma­ri­ti re­di­telj­sku kon­cep­ci­ju ni za­mi­sao nje­go­ve dra­ma­tur­ške kon­struk­ci­je. Li­ko­vi s ma­njim ulo­ga­ma u fil­mu ne­go u ro­ma­nu su Džo­ni Fon­tejn, Lu­si Man­ći­ni, Ro­ko Lam­po­ne i Al Ne­ri. Li­ko­vi ko­ji se ni­su po­ja­vi­li u film­skoj adap­ta­ci­ji su dok­tor Se­gal, Gen­co Aban­dan­do i dok­tor Ta­za sa Si­ci­li­je. Osim to­ga, u ro­mau, Majkl i Kej ima­ju dva si­na, ali u fil­mo­vi­ma ima­ju si­na i kćer­ku. Ro­man se do­ti­če i sud­bi­ne Maj­klo­vih te­lo­hra­ni­te­lja na Si­ci­li­ji, Fa­bri­ci­ja i Ka­loa. U fil­mu oba pre­ži­vlja­va­ju (Ka­lo se čak po­ja­vlju­je u tre­ćem na­stav­ku.) U knji­zi, Ka­lo umi­re s Apo­lo­ni­jom u eks­plo­zi­ji auto­mo­bi­la, dok je Fa­bri­cio ubi­jen kao još jed­na žr­tva u slav­noj ‘sce­ni kr­šte­nja’ na­kon što je ot­kri­ven ka­ko vo­di pi­ce­ri­ju u Ame­ri­ci. Kraj knji­ge raz­li­ku­je se od kra­ja fil­ma: dok u fil­mu Kej shva­ta da je Majkl po­stao „kao nje­gov otac i nje­go­va po­ro­di­ca”, u knji­zi joj Tom Hej­gen ot­kri­va taj­ne za ko­je, pre­ma nje­mu, bi bio ubi­jen da Majkl sa­zna.To­kom film­ske sce­ne kr­šte­nja, še­fo­vi ma­fi­ja­škoh po­ro­di­ca bi­va­ju ubi­je­ni.
U ro­ma­nu su ubi­je­ni sa­mo Bar­zi­ni i Ta­ta­lja, ko­ji su pri­je to­ga bi­li u ra­tu sa Kor­le­o­no­vi­ma. Ima u ovim pri­ča­ma iz­me­đu osta­log i sjet­ne opo­ro­sti, osje­ća­nja iz­gu­blje­no­sti, od­su­stva pra­ve lju­ba­vi i ide­a­la, sen­ti­men­tal­no­sti sa ko­jom se na­dok­na­đu­ju pra­ve i pri­rod­ne ve­ze me­đu lju­di­ma, ne­u­ro­tič­no­sti i op­tu­žbi na ra­čun dru­štva što je svo­jim otu­đe­njem do­ve­lo ljud­sko bi­će u ta­ko in­fe­ri­or­nu i iz­gu­blje­nu si­tu­a­ci­ju. Jer Don Kor­le­o­ne je sa­mo že­lio da uspje­šno po­dig­ne i od­go­ji svo­ju po­ro­di­cu i da ne igra­ra ka­ko dru­gi svi­ra­ju. Ni­je že­lio bi­ti ma­ri­o­ne­ta ni dru­štvu ni gla­ve­ši­na­ma iz bi­lo ko­je sve­re ži­vo­ta. Kum I je osvo­jio tri oska­ra. Al­bert S. Ru­di za naj­bo­lji film; Ma­rio Pu­zo i Fren­sis Ford Ko­po­la za sce­na­rio; Mar­lon Bran­do (u tri­jum­fal­nom po­vrat­ku na film) , glav­na mu­ška ulo­ga – od­bio na­gra­du (!?) Film je imao ne­ko­li­ko ka­te­go­ri­ja u no­mi­na­ci­ji za Oska­ra: Fran­sis Ford Ko­po­la za re­ži­ju, Džems Kan spo­red­na mu­ška ulo­ga, Al Pa­ći­no spred­na mu­ška ulo­ga, Ro­bert Du­val spo­red­na mu­ška ulo­ga. Za ko­stim Ana Hil Džon­ston, Vi­li­jam Rej­nolds i Pe­ter Zi­ner za mon­ta­žu. Ni­no Ro­ta za mu­zi­ku, po­vu­čen je iz kon­ku­ren­ci­je zbog ob­ra­de neo­ri­gi­nal­ne te­me iz For­tu­ne­le. Za zvuk: Čarls Gren­zbač, Ri­čard Port­man, Kri­sto­fer Nju­man. Film je osvo­jio i pet Zlat­nih glo­bu­sa.
(NA­STA­VI­ĆE SE)