Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić Film­ski i TV re­di­telj


Ći­ćo­vi lju­di ubi­ja­ju Vi­to­vu maj­ku i pre­tra­žu­ju grad tra­že­ći dje­ča­ka. Vi­tu po­ma­žu lju­di u Kor­le­o­neu i ukr­ca­va­ju ga na brod za Nju­jork. Na oto­ku Elis, slu­žbe­nik u Imi­gra­cij­skom ure­du pi­ta Vi­ta za ime, ali on osta­je ni­jem; dru­gi čo­vjek pro­či­ta ozna­ku s odje­će i ka­že Vi­to An­do­li­ni iz Kor­le­o­nea, ta­ko ga re­gi­stru­ju kao Vi­to Kor­le­o­ne. Ka­snih pe­de­se­tih, slič­no kao i u eks­po­zi­ci­ji pr­vog fil­ma, Majkl Kor­le­o­ne, kum po­ro­di­ce Kor­le­o­ne, rje­ša­va raz­ne po­slo­ve i po­ro­dič­ne pro­ble­me to­kom ras­ko­šne pro­sla­ve pr­ve pri­če­sti svog si­na En­to­ni­ja na svom po­sje­du na je­ze­ru Ta­ho. Sa­sta­je se sa se­na­to­rom Ne­va­de Pa­tom Ge­ri­jem, ko­ji je li­ci­mjer i pre­zi­re Kor­le­o­ne­o­ve, da bi se do­go­vo­ri­li oko ho­no­ra­ra za li­cen­ce za koc­kar­ske igre, jer po­ro­di­ca ku­pu­je ho­te­le i ka­zi­na. Majkl se ta­ko­đe su­o­ča­va sa se­strom Ko­ni, ko­ja se sve vi­še oti­ma kon­tro­li i ko­ja se ne­dav­no raz­ve­la, ali se opet pla­ni­ra pre­u­da­ti što Majkl ne odo­bra­va. Sa­sta­je se i s Džo­ni­jem Olom, je­vrej­skim ma­fi­ja­šem i de­snom ru­kom Haj­ma­na Ro­ta, ko­ji po­dr­ža­va Maj­klo­ve na­mje­re u ve­zi s koc­kar­skim bi­zni­som. Majkl pri­ma i Fren­ka „Fajv An­gels” (pet an­đe­la) Pen­tan­đe­li­ja, ko­ji je pre­u­zeo te­ri­to­ri­ju Pi­ta Kle­men­ce na­kon nje­go­ve smr­ti, te sad ima pro­ble­ma s bra­ćom Ro­za­to, ko­je po­dr­ža­va Rot. Pen­tan­đe­li na­glo od­la­zi, i do­ba­cu­je: „tvoj otac sa­ra­đi­vao je s Haj­ma­nom Ro­tom, tvoj otac je po­što­vao Haj­ma­na Ro­ta, ali tvoj otac ni­ka­da ni­je ‘vje­ro­vao’ Haj­ma­nu Ro­tu.” Ka­sni­je te ve­če­ri, do­go­dio se po­ku­šaj ubi­stva Maj­kla, ko­ji je pre­ži­vio na­kon što je nje­go­va že­na Kaj pri­mi­je­ti­la da su za­vje­se u spa­va­ćoj so­bi raz­mak­nu­te. Na­kon to­ga, Majkl ka­že To­mu Hej­ge­nu da je po­ku­šaj ubi­stva iz­ve­den uz po­moć ne­kog iz­nu­tra te da on mo­ra oti­ći, i da nje­mu pre­pu­šta svu vlast u za­šti­ti svo­je po­ro­di­ce.
Dok se Ko­po­la, s jed­ne stra­ne, sve vi­še ba­vio upra­vo tim unu­tra­šnjim de­for­ma­ci­ja­ma psi­he pod pri­ti­skom re­al­nog, ni­je gu­bio in­te­re­so­va­nje za so­ci­jal­ne i po­li­tič­ke an­ga­žma­ne. Vje­ro­vao je da se ti okvi­ri sop­stve­ne usa­mlje­no­sti mo­gu raz­bi­ti raz­go­li­ća­va­njem svih onih dra­stič­nih ano­ma­li­ja sa ko­ji­ma se sva­ko­dnev­no su­sre­ta­mo pod ma­ska­ma la­žnog mo­ra­la sa obje stra­ne. Kao na pri­mjer sa nad­me­nim, ko­rum­pi­ra­nim i li­ci­mjer­nim se­na­to­rom Pe­tom Ge­ri­jem, (G.D. Spa­ra­dlin). Na­sta­vak „Ku­ma” za­pra­vo je por­tret ame­rič­kog iden­ti­te­ta u ra­nom 20. vi­je­ku, mje­ša­vi­ne ur­ba­nog si­ro­ma­štva, imi­gra­na­ta, et­nič­ke dis­kri­mi­na­ci­je, pa čak i spolj­ne po­li­ti­ke Ame­ri­ke uoči Ku­ban­ske re­vo­lu­ci­je 1959. Sa­zna­je­mo da je ge­ne­ral­ni plan da se le­ga­li­zu­je bi­znis Kor­le­o­ne­o­vih ko­ji je u uz­le­tu, dok je po­ro­di­ca u po­tje­ri za svo­jim kri­mi­nal­nim in­te­re­si­ma od Ne­va­de do Ku­be. Majkl je iz­lo­žen pro­ble­mi­ma kod ku­će, pri­smo­tri vla­de i pri­jet­nja­ma ko­je do­la­ze od ri­va­la i sa­rad­ni­ka ko­ji­ma se ne svi­đa Maj­klo­vo po­slov­no ši­re­nje – me­đu ko­ji­ma je i Haj­man Rot, ko­ga u svom film­skom pr­vi­jen­cu, u 72. go­di­ni, igra osni­vač, glav­na mu­ška ulo­ga Stu­di­ja – Li Stra­zberg. Go­di­ne 1917. od­ra­sli Vi­to Kor­le­o­ne ži­vi u Nju­jor­ku, ra­di u tr­go­vi­ni s pri­ja­te­ljem Gen­com Aban­dan­dom. Kvart kon­tr­o­li­še član Cr­ne ru­ke Don Fa­nu­ći, ko­ji re­ke­ti­ra lo­kal­ne tr­gov­ce za za­šti­tu. Bu­du­ći da tr­go­vac ni­je mo­gao pla­ti­ti Fa­nu­ći­ju re­do­vi­ni iz­nos, Vi­to gu­bi po­sao zbog Fa­nu­ći­je­vog ro­đa­ka. Vi­to sre­ta Pi­ta Kle­men­cu te njih dvo­ji­ca po­či­ne pr­vo kri­vič­no dje­lo za­jed­no, kra­du sku­po­cje­ni te­pih iz lo­kal­nog sta­na. To je bio Kle­men­cin na­čin da vra­ti Vi­tu jer mu je ovaj sa­krio pi­što­lje. Kum 2 je mrač­ni­ji, du­blji, mo­žda i bo­lji u svo­joj ela­bo­ra­ci­ji o ko­rup­ci­ji mo­ći u to­tal­ni mo­ral­ni su­no­vrat. I u pr­vom i u dru­gom di­je­lu Ku­ma, ka­ko no­si­o­ci glav­nih ulo­ga ta­ko i ak­te­ri ma­njih ro­la, da­li su vr­hun­ske in­tr­pre­ta­ci­je, ta­ko­đe fo­to­gra­fi­ja Gor­do­na Vi­li­sa je bi­la na iz­u­zet­no vi­so­kom ni­vou: s kon­tar­ma svje­tla, ka­me­rom na kra­nu, fa­ru, se­pi­ja­ma i osta­lim op­tič­kim tri­ko­vi­ma.
(Na­sta­vi­će se)