BAR – Ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja „Po­vje­re­nje” iz Ba­ra, u okvi­ru pro­jek­ta „Ži­vot iz­bri­sa­nih sje­ća­nja i za­bo­ra­va”, or­ga­ni­zo­va­la je tri­bi­nu „Od pro­la­zne se­nil­no­sti do de­men­ci­je”, na ko­joj su go­vo­ri­li ne­u­ro­log dr Ma­ri­ja Đer­ko­vić La­ki­će­vić i psi­hi­ja­tar dr Bran­ka Pur­li­ja, Bran­ka Ste­pa­no­vić Ilić, kli­nič­ki psi­ho­log i po­ro­dič­ni te­ra­pe­ut, i Bra­ni­slav La­ki­će­vić, dipl. so­ci­jal­ni rad­nik, prav­nik.
Mo­de­ra­tor dr Gi­na Ma­so­ni­čić is­ta­kla je da je za­do­volj­na od­zi­vom, jer in­te­res za ovu te­mu „ni­je baš ve­li­ki, ma­da sve po­ga­đa”.
– De­men­ci­ja je pro­blem či­ta­ve po­ro­di­ce, or­ga­ni­za­ci­o­ni i emo­ci­o­nal­ni. I glo­bal­ni, jer je sve vi­še obo­lje­lih, pa će 2050. go­di­ne bi­ti sta­ri­jih od 60 go­di­na vi­še ne­go mla­đih, za­to je svi­jest o ovom pro­ble­mu ve­o­ma va­žna – ka­za­la je ona, is­ti­ču­ći da se u na­šem dru­štvu po­ro­di­ca sa­ma bo­ri sa ovim pro­ble­mom.
Dr Ma­ri­ja Đer­ko­vić La­ki­će­vić je uka­za­la da je Al­chaj­me­ro­va bo­lest če­tvr­ti uzrok smrt­no­sti u svi­je­tu, a da od ove bo­le­sti bo­lu­je pet do 10 od­sto sta­ri­jih od 65 go­di­na.
– Smrt od ove bo­le­sti, uz naj­bo­lju nje­gu, na­stu­pa za 8 do 10 go­di­na – is­ta­kla je ona.
Na na­sta­nak bo­le­sti uti­ču sta­rost, ge­net­ski fak­to­ri, pol (že­ne če­šće obo­li­je­va­ju), tra­u­me gla­ve, de­pre­si­je, va­sku­lar­ni fak­to­ri ri­zi­ka i ma­njak obra­zo­va­nja. Po­sto­je tri sta­di­ju­ma raz­vo­ja bo­le­sti, ko­ja je, na­ža­lost, ne­iz­lje­či­va. Ipak, is­ta­kla je da či­ta­nje, kao i fi­zič­ka i so­ci­jal­na ak­tiv­nost, uspo­ra­va­ju raz­voj bo­le­sti.
Dr Bran­ka Pur­li­ja, psi­hi­ja­tar u Cen­tru za men­tal­no zdra­vlje Bar, ka­za­la je da je Al­chaj­me­ro­va bo­lest pri­mar­no de­ge­ne­ra­tiv­na bo­lest, ko­ja naj­če­šće na­stu­pa u sta­ri­jem ži­vot­nom do­bu, a da že­ne od nje obo­li­je­va­ju dva pu­ta če­šće. Is­ta­kla je da je pro­tiv­nik smje­šta­nja ova­kvih bo­le­sni­ka u sta­rač­ke do­mo­ve, jer im u ta­kvom dez­o­ri­jen­ti­sa­nom sta­nju bi­va sa­mo te­že. Po­ro­di­ca­ma ko­je ima­ju ova­kve bo­le­sni­ke pre­po­ru­či­la je da osta­ve upa­lje­no svje­tlo to­kom no­ći, i na­ve­la da u pr­vom sta­di­ju­mu bo­le­sti oni osje­ća­ju de­pre­siv­nost, strah, ne­mir i agre­siv­nost. U dru­gom sta­di­ju­mu do­la­zi do gu­bit­ka mi­šić­nog to­nu­sa, gu­bit­ka ko­or­di­na­ci­je, epi­lep­tič­kih na­pa­da, dok je is­hod tre­ćeg sta­di­ju­ma pro­pa­da­nje i smrt. Dr Pur­li­ja je is­ta­kla da se bo­lest ne li­je­či, a kao pre­ven­tiv­ne mje­re na­ve­la je re­gu­li­sa­nje krv­nog pri­ti­ska, osta­vlja­nje pu­še­nja, re­gu­la­ci­ju tje­le­sne te­ži­ne, men­tal­nu i so­ci­jal­nu ak­tiv­nost.
Psi­ho­log Bran­ka Ste­pa­no­vić Ilić ka­že da je cilj nje­nog pre­da­va­nja po­mo­ći obo­lje­lom i sa­ču­va­ti se­be, a Bra­ni­mir La­ki­će­vić da se ci­vi­li­za­cij­ski ste­pen raz­vo­ja dru­štva ogle­da u od­no­su pre­ma sta­ri­ma.
– Kod nas ne­ma dru­štve­nog od­go­vo­ra, ne­ma­mo in­sti­tu­ci­je ko­je se bo­re sa ovim pro­ble­mom. Naj­ve­ći te­ret sno­si po­ro­di­ca, fi­nan­sij­ski, emo­ci­o­nal­no i psi­ho­lo­ški – ka­že La­ki­će­vić. D.S.