Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel na­vi­kla je da bu­de ta ko­ja pre­u­zi­ma vo­de­ću ulo­gu u Evro­pi. Me­đu­tim, tu ulo­gu bi sa­da po sve­mu su­de­ći mo­gao da pre­u­zme fran­cu­ski pred­sjed­nik Ema­nu­el Ma­kron.
Du­go go­di­na je Mer­kel bi­la „pr­va vi­o­li­na“ Evro­pe. I to ni­ko ni­je do­vo­dio u pi­ta­nje. Na­kon što je Do­nald Tramp po­bi­je­dio na iz­bo­ri­ma u SAD, ne­ko­li­ko dnev­nih li­sto­va na en­gle­skom je­zi­ku na­zva­lo je Mer­kel „li­de­rom slo­bod­nog sve­ta“.
Ali, to je va­ži­lo do pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci. Na­kon nje­mač­kih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra odr­ža­nih u sep­tem­bru, An­ge­la Mer­kel i nje­na Hri­šćan­sko-de­mo­krat­ska uni­ja (CDU) mo­ra­li su da pri­hva­te či­nje­ni­cu da su iz­gu­bi­li ve­li­ki broj gla­so­va. Mer­kel još ni­je po­šlo za ru­kom da for­mi­ra no­vu vla­du, pi­še Doj­če ve­le.
Na dru­goj stra­ni je Ema­nu­el Ma­kron, no­va zvi­je­zda na po­li­tič­kom ne­bu. Mla­di, ha­ri­zma­tič­ni Ma­kron iz pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra je iza­šao kao po­bjed­nik. Pro­tiv­nik mu je bi­la de­sno-po­pu­li­stič­ka kan­di­dat­ki­nja Ma­rin le Pen. Osim to­ga, po­šlo mu je za ru­kom da, upr­kos ve­li­kom ot­po­ru, re­for­mi­še fran­cu­sko tr­ži­šte ra­da. Osta­li dio po­sla od­ra­di­li su do­bri eko­nom­ski po­da­ci. Pr­vo­bit­no lo­ša po­pu­lar­nost sa­da je u po­ra­stu. U an­ke­ti spro­ve­de­noj u de­cem­bru po­vo­dom Ma­kro­no­vog 40. ro­đen­da­na ve­ći­na Fran­cu­za oci­je­ni­la je da je on „do­bar pred­sjed­nik“. Či­ni se da je Fran­cu­ska, ze­mlja ko­ja je du­go vre­me­na sum­nja­la u se­be, sa Ma­kro­nom po­sta­la sa­mo­u­vje­re­ni­ja.
Po­što na unu­tra­šnjo­po­li­tič­kom pla­nu ima po­dr­šku, Ma­kron sa­mo­u­vje­re­no vla­da i na me­đu­na­rod­noj po­zor­ni­ci: sjaj­na ve­če­ra sa Tram­pom na Aj­fe­lo­voj ku­li i pri­jem ru­skog pred­sed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na u Je­li­sej­skoj pa­la­ti, me­đu­na­rod­na kon­fe­ren­ci­ja o kli­mi, ini­ci­ja­ti­va za po­li­ti­ku pre­ma Afri­ci, a sa­da i po­sje­ta tur­skog pred­sed­ni­ka Er­do­ga­na.
– On po­no­vo igra tra­di­ci­o­nal­no ja­ku ulo­gu fran­cu­ske di­plo­ma­ti­je, one ko­ja se an­ga­žu­je ši­rom svi­je­ta i po­la­zi od to­ga da je do­ga­đa­ji u svi­je­tu po­ga­đa­ju i da Fran­cu­ska u nji­ma mo­ra da uče­stvu­je – opi­su­je Ma­kro­no­vu no­vu spolj­no­po­li­tič­ku li­ni­ju Šte­fan Zaj­den­dorf, za­me­nik di­rek­to­ra Nje­mač­ko-fran­cu­skog in­sti­tu­ta u Lu­dvig­sbur­gu.
Ma­kron pri­tom ne za­bo­ra­vlja da do­bi­ja na zna­ča­ju sa­mo ako na­stu­pa kao Evro­plja­nin“
Me­đu­tim, Ma­kron se isto­vre­me­no dje­li­mič­no – i to pri­lič­no ja­sno – uda­lja­va od svo­je evrop­ske „part­ner­ke iz sno­va“An­ge­le Mer­kel. Re­ci­mo ka­da je ri­ječ o Er­do­ga­nu. Dok se Mer­kel u sep­tem­bru u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji za­la­ga­la za pre­kid pri­stup­nih pre­go­vo­ra Evrop­ske uni­je sa An­ka­rom zbog kr­še­nja ljud­skih pra­va, Ma­kron ocje­nju­je da je Tur­ska part­ner ko­ji neo­p­ho­dan. Tre­nut­no je te­ško za­mi­sli­ti da bi Er­do­gan mo­gao da u sko­ri­je vre­me po­sje­ti Ber­lin.
Mer­kel i Ma­kron raz­li­ku­ju se i ka­da je ri­ječ o od­no­su pre­ma te­škim part­ne­ri­ma. Mer­kel sa uvi­jek tra­ži mo­guć­nost za raz­go­vor Tram­pom, Pu­ti­nom i Er­do­ga­nom. U tim raz­go­vo­ri­ma je ko­rekt­na, ali se u pro­to­ko­li­ma na­kon raz­go­vo­ra mo­že uoči­ti ko­li­ko je ve­li­ka dis­tan­ca iz­me­đu njih. S dru­ge stra­ne, Ma­kron po­ku­ša­va da im­pre­si­o­ni­ra ve­li­kim stva­ri­ma. Nje­go­vo ru­ko­va­nje s Tram­pom sko­ro da je pre­ra­slo u ma­li skan­dal – Ma­kron jed­no­stav­no ni­je pu­štao Tram­po­vu ru­ku. To se ina­če do­go­di­lo na­kon što je Ma­kron od Tram­pa za­tra­žio da uči­ni da pla­ne­ta po­no­vo bu­de ve­li­ka (Ma­ke the pla­net gre­at again).
Ame­rič­ki ma­ga­zin „Tajm“, ko­ji je Mer­kel ne­dav­no na­zvao „Go­spo­đa Evro­pa“, Ma­kro­na sa­da na­zi­va sle­de­ćim li­de­rom Evro­pe.
Me­đu­tim, Šte­fan Zaj­den­dorf sma­tra da je lo­še ako se jed­na oso­ba ili dr­ža­va u Evro­pi sta­vlja­ju na pr­vo mje­sto.
–Uvi­jek po­sto­ji opa­snost da ne­ku ze­mlju EU, ako ona mo­ra da pre­u­zme vo­de­ću ulo­gu, dru­ge čla­ni­ce ta­da ne­ra­do ili ni­ka­ko ne sli­je­de i da ta­da za­stu­pa­ju na­ci­o­nal­ne in­te­re­se, a ne in­te­re­se evrop­ske po­li­ti­ke – ka­zao je Zaj­den­dorf.
Zbog to­ga on sa­vje­tu­je An­ge­li Mer­kel i Ema­nu­e­lu Ma­kro­nu da za­jed­no pre­u­zmu ta­kvu ulo­gu.
Ma­kron, pre­ma nje­go­vim sop­stve­nim na­vo­di­ma, ta­kvoj so­lo ulo­zi uop­šte ne te­ži. Uosta­lom, on je iz­ja­vio da že­li da ob­no­vi Evro­pu za­jed­no sa Nje­mač­kom. Me­đu­tim, on još uvi­jek če­ka od­go­vor na taj po­ziv za re­for­mu evrop­ske po­li­ti­ke. Ma­ron že­li, iz­me­đu osta­log, i da uve­de funk­ci­ju evrop­skog mi­ni­stra fi­nan­si­ja i za­jed­nič­ki bu­džet za evro­zo­nu.
Mer­kel je u prin­ci­pu otvo­re­na za sa­rad­nju i no­ve ide­je, iako me­đu nje­nim De­mo­hri­šća­ni­ma (CDU/CSU) vla­da ve­li­ka uz­dr­ža­nost. Za­mje­ni­ca pred­sjed­ni­ce CDU Ju­li­ja Klek­ner ne­dav­no je re­kla šta mi­sli da je pra­vi raz­log Ma­kro­no­vih ini­ci­ja­ti­va.
–Mi smo pro­tiv za­jed­nič­kog pre­u­zi­ma­nja du­go­va dru­gih dr­ža­va. To du­gu­je­mo na­šim po­re­skim ob­ve­zni­ci­ma – ka­za­la je Klek­ner.
Eks­pert za Fran­cu­sku iz Nje­mač­kog dru­štva za spolj­nu po­li­ti­ku Kler De­me­sme ka­že da je u Nje­mač­koj ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­no osje­ća­nje – i to ne sa­mo kod CDU/CSU ili kod Li­be­ra­la (FDP) – da Nje­mač­ka mo­ra da pla­ća za Fran­cu­sku. Me­đu­tim, ta­kva pi­ta­nja za­sad se uop­šte ne po­sta­vlja­ju. Sve dok ne for­mi­ra no­vu vla­du, Mer­kel ne mo­že ni­šta da obe­ća Ma­kro­nu, ni­ti da mu pre­pu­sti di­plo­mat­sku po­zor­ni­cu.


Zlu­ra­dost zbog po­ra­za

U Fran­cu­skoj se iz­bor­ni po­raz An­ge­le Mer­kel do­ži­vlja­va pri­je sve­ga kao no­vi po­kre­tač za Evro­pu. Nje­mač­ka kao sa­ve­znik u EU vi­di se kao osla­bljen part­ner za Pa­riz. I oni bi ta­ko­đe da u na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na vi­de Mer­kel kao še­fi­cu vla­de, ali sa ma­nje mo­ći.
O ne­če­mu slič­nom mo­že se go­vo­ri­ti i ka­da je ri­ječ o Ita­li­ji. Nje­na iz­bje­glič­ka po­li­ti­ka ta­mo je kri­ti­ko­va­na, breg­zit je, je­din­stve­no pro­cje­nju­ju ta­mo­šnji me­di­ji, pot­ci­je­ni­la i gre­ška je to što ona sa­da kre­će i po če­tvr­ti man­dat. Nje­mi­ca me­đu­tim do­bi­ja u Ita­li­ji i neo­če­ki­va­ne po­hva­le –od Sil­vi­ja Ber­lu­sko­ni­ja. On je opi­su­je kao go­spo­dar­ku po­li­tič­kog op­stan­ka i si­dro sta­bil­no­sti.
I u Tur­skoj, ze­mlji u ko­joj se Mer­kel uglav­nom do­ži­vlja­va kao „še­fi­ca Evro­pe”, na nje­noj sli­ci se po­ja­vlju­ju pu­ko­ti­ne. Ka­da je ri­ječ o ak­tu­el­nim nje­mač­ko-tur­skim od­no­si­ma, u me­di­ji­ma na­klo­nje­nim pred­sjed­ni­ku Re­dže­pu Ta­ji­pu Er­do­ga­nu, ne mo­že se pre­vi­dje­ti od­re­đe­na do­za zlu­ra­do­sti zbog po­ra­za An­ge­le Mer­kel.


Njem­ci tra­že pro­mje­ne

Čak 67 od­sto Nje­ma­ca sma­tra da kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel ni­je li­der ka­kav je ne­ka­da bi­la, ali bez ob­zi­ra na to mi­sle da ona ne­ma od­go­va­ra­ju­ću al­ter­na­ti­vu.
Na­i­me, pre­ma po­da­ci­ma naj­no­vi­jeg is­tra­ži­va­nja, tri če­tvr­ti­ne Nje­ma­ca sma­tra da je vri­je­me za pro­mje­ne unu­tar De­mo­hri­šćan­ske par­ti­je. Dvi­je tre­ći­ne njih sma­tra da je naj­bo­lje vre­me An­ge­le Mer­kel iza nje, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje Vel­ta i jav­nog emi­te­ra ARD.
To, ka­ko se na­vo­di u tek­stu Doj­če ve­lea, ne zna­či da su Nje­ma­ci pot­pu­no iz­gu­bi­li po­vje­re­nje u Mer­kel.
Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo i da ra­ste fru­stra­ci­ja u ze­mlji jer i na­kon 100 da­na od op­štih iz­bo­ra, ko­ji su odr­ža­ni 24. sep­tem­bra, se­dam stra­na­ka u Bun­de­sta­gu još ni­je uspje­lo da iza­be­re vla­du.