Upra­va po­li­ci­je je u po­sled­njih pet go­di­na re­gi­stro­va­la osam slu­ča­je­va u ko­ji­ma su ma­lo­ljet­na li­ca iz­vr­ši­la sa­mo­u­bi­stvo, dok je in­sti­tu­ci­ja Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da u iz­vje­šta­ju upo­zo­ri­la da je la­ni me­đu ma­lo­ljet­ni­ci­ma za­bi­lje­že­no 14 slu­ča­je­va sa­mo­po­vre­đi­va­nja.
Pre­ma ocje­ni struč­nja­ka, po­ja­va su­i­ci­da me­đu naj­mla­đom po­pu­la­ci­jom je za­bri­nja­va­ju­ća i upo­zo­ra­va da se dje­ci mo­ra po­sve­ti­ti du­žna pa­žnja i da even­tu­al­ne na­ja­ve sa­mo­u­bi­stva ne tre­ba ni­ka­da ola­ko shva­ti­ti.
Psi­ho­log iz NVO Aso­ci­ja­ci­ja za de­mo­krat­ski pro­spe­ri­tet Zid Ve­sna Kra­lje­vić ka­že za „Dan” da naj­če­šća upo­zo­re­nja kod mla­dih ko­ja upu­ću­ju na su­i­cid mo­gu bi­ti eks­trem­ne pro­mje­ne u po­na­ša­nju, pre­đa­šnji po­ku­ša­ji sa­mo­u­bi­stva, su­i­ci­d­ne pri­jet­nje, zna­ko­vi de­pre­si­je, zlo­u­po­tre­ba dro­ga, al­ko­ho­la ili koc­ka­nja, sa­mo­po­vre­đi­va­nje, gu­bi­tak in­te­re­sa, po­vla­če­nje od lju­di, pro­mje­ne bioritma, ni­sko sa­mo­po­što­va­nje i sa­mo­po­u­zda­nje.
– Ka­da go­vo­ri­mo o su­i­ci­du kod ma­lo­ljet­ni­ka, mo­ra­mo bi­ti svje­sni da su oni sa­mim ži­vot­nim raz­do­bljem u ko­jem se na­la­ze u ne­koj fa­zi kri­ze, ka­da na­sta­ju broj­ne tje­le­sne, men­tal­ne, kog­ni­tiv­ne i psi­ho­lo­ške pro­mje­ne. Raz­vi­ja se sli­ka o se­bi, iden­ti­tet, učvr­šću­ju se od­no­si sa dru­gi­ma. Zbog ve­li­kog bro­ja pro­mje­na ko­je do­ži­vlja­va­ju i ne­do­volj­ne zre­lo­sti i raz­vi­je­no­sti pro­ce­sa mi­šlje­nja, ne­ka dje­ca ne uspi­je­va­ju da se na re­a­lan i kon­struk­ti­van na­čin su­o­če sa te­ško­ća­ma u ko­ji­ma se na­đu, pre­di­men­zi­o­ni­ra­ju ne­u­spje­he ili si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma se na­la­ze, tr­pe strah, tu­gu, uz­ne­mi­re­nost, ljut­nju ili bi­jes, što dje­te­tu po­sta­je ne­pod­no­šlji­vo i ono rje­še­nje pro­ble­ma pro­na­la­zi u od­u­zi­ma­nju svog ži­vo­ta – ka­že Kra­lje­vi­će­va.
Ona ob­ja­šnja­va da je ne­ka­da dje­cu i pre­vi­še stid da pri­zna­ju osje­ća­nja, mi­sli ili dje­la.
– Iza tog sti­da se kri­je strah od ne­pri­hva­ta­nja i od­ba­ci­va­nja, na­ro­či­to od ro­di­te­lja. Oso­ba ima is­kri­vlje­nu sli­ku o se­bi i stvar­no­sti, ko­ja po­sta­je njen re­al­ni svi­jet. Za­to je ve­o­ma bit­no dje­ci pru­ža­ti bez­u­slov­nu lju­bav i po­dr­šku i da­ti im do­zvo­lu za ne­sa­vr­še­nost i gre­šku – sa­vje­tu­je Kra­lje­vi­će­va.
Ona uka­zu­je da is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da su su­i­ci­d­ne mi­sli uče­sta­le u ado­le­scen­ci­ji. Za­to je, ka­ko is­ti­če, va­žno da ro­di­te­lji zna­ju ka­ko bi se mo­glo uspje­šno po­mo­ći dje­te­tu sa ta­kvim sklo­no­sti­ma.
–Va­žno je in­for­mi­sa­ti jav­nost, na­ro­či­to mla­de lju­de, da na vri­je­me po­tra­že po­moć, da se obra­te struč­nja­ci­ma ko­ji će im pru­ži­ti po­treb­nu po­moć i da ih ne bu­de strah i sra­mo­ta da pri­zna­ju pro­blem, ko­ji je mo­gu­će tre­ti­ra­ti i li­je­či­ti – na­gla­ša­va Kra­lje­vi­će­va.
M.S.


Spri­je­či­ti tra­ge­di­je

Pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja Ro­di­te­lji Kri­sti­na Mi­ha­i­lo­vić ka­že da se kroz ja­ča­nje po­dr­ške po­ro­di­ci mo­gu spri­je­či­ti mno­ge tra­ge­di­je. Ona is­ti­če da je i jed­no sa­mo­u­bi­stvo ma­lo­ljet­ni­ka pre­vi­še.
– Ne­ka­da je bio ta­bu oti­ći kod psi­ho­lo­ga na sa­vje­to­va­nje ili kon­sul­ta­ci­je. Sre­ćom, vre­me­na se mi­je­nja­ju. Za­to sa­mo tre­ba stva­ra­ti te ser­vi­se da ro­di­te­lji ima­ju gdje da odu i za­tra­že struč­nu po­moć ako pri­mi­je­te za­bri­nja­va­ju­će pro­mje­ne kod dje­te­ta. Kroz je­dan raz­go­vor mo­že se ri­je­ši­ti mno­go to­ga i spri­je­či­ti even­tu­al­na tra­ge­di­ja – iz­ja­vi­la je Mi­ha­i­lo­vi­će­va za „Dan”.


Pro­ce­du­ra

Iz po­li­ci­je „Da­nu” ni­je­su do­sta­vi­li po­da­tak o za­bi­lje­že­nom bro­ju slu­ča­je­va po­ku­ša­ja sa­mo­u­bi­stva.
– Ka­da po­li­ci­ja do­bi­je oba­vje­šte­nje, naj­če­šće od zdrav­stve­ne usta­no­ve, da je ra­di uka­zi­va­nja lje­kar­ske po­mo­ći pri­mlje­no ma­lo­ljet­no li­ce zbog po­ku­ša­ja sa­mo­u­bi­stva, po­li­cij­ski slu­žbe­nik od­la­zi u tu zdrav­stve­nu usta­no­vu, gdje oba­vlja raz­go­vor sa lje­ka­rom ko­ji je uka­zao po­moć ma­lo­ljet­nom li­cu. Za­tim se u pri­su­stvu pred­stav­ni­ka cen­tra za so­ci­jal­ni rad ili psi­ho­lo­ga, bi­lo da se ma­lo­ljet­nik i da­lje na­la­zi u zdrav­stve­noj usta­no­vi ili van nje, oba­vi raz­go­vor sa ma­lo­ljet­ni­kom na okol­no­sti po­ku­ša­ja sa­mo­u­bi­stva, kao i sa čla­no­vi­ma po­ro­di­ce. Spi­si pro­is­te­kli iz tog po­stu­pa­nja do­sta­vlja­ju se nad­le­žnom tu­ži­o­cu na ocje­nu i mi­šlje­nje, a da­lji tret­man ma­lo­ljet­ni­ka od­re­đu­je zdrav­stve­na usta­no­va, kao i cen­tar za so­ci­jal­ni rad – ob­ja­šnja­va­ju iz Upra­ve po­li­ci­je.