Vla­da Cr­ne Go­re ni­je obez­bi­je­di­la čak ni grob­ni­ce za one ko­ji su po po­zi­vu dr­ža­ve išli u rat da bra­ne njen in­te­gri­tet i su­ve­re­ni­tet, po­ru­čio je član Udru­že­nja za za­šti­tu pra­va voj­nih in­va­li­da De­si­mir Haj­vaz. On je ka­zao da je ne­shva­tljiv od­nos i vla­sti i opo­zi­ci­je pre­ma rat­nim voj­nim in­va­li­di­ma, ko­ji od­bi­ja­ju da im da­ju ono što im pri­pa­da.
On pod­sje­ća da je po­sla­nik Ne­ven Go­šo­vić 14. ma­ja 2015. u Skup­šti­ni pred­lo­žio da ostva­ri­va­nje pra­va na sta­ro­sne pen­zi­je za rat­ne voj­ne in­va­li­de do­spi­je na dnev­ni red. Me­đu­tim, pod­sje­ća da su po­sla­ni­ci od­bi­li taj pred­log, iako su rat­ni voj­ni in­va­li­di „bra­ni­li in­te­gri­tet i su­ve­re­ni­tet ta­da­šnje dr­ža­ve i po­šte­no se bo­ri­li, ka­ko to do­li­ku­je sva­kom na­šem gra­đa­ni­nu da bra­ni svo­ju do­mo­vi­nu”.
– Ni­ka­da ne­ću mo­ći da shva­tim lju­de, ka­ko u opo­zi­ci­ji, ta­ko i u vla­sti, da se ne okre­nu oko se­be i da shva­te da su na­pra­vi­li gre­šku što na­šoj po­pu­la­ci­ji rat­nih voj­nih in­va­li­da 1990-1999. go­di­ne ni­je­su da­li pra­va ko­ja ih sle­du­ju Usta­vom i za­ko­nom dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Ustav jem­či po­seb­nu za­šti­tu li­ca sa in­va­li­di­ti­te­tom. Rat­ni voj­ni in­va­li­di či­je je zdra­vlje na­ru­še­no ni­ka­da ne mo­gu bi­ti u jed­na­kom po­lo­ža­ju sa zdra­vom oso­bom. Na­ša po­pu­la­ci­ja je dis­kri­mi­ni­sa­na od stra­ne dr­ža­ve, od­no­sno Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja – po­ru­čio je Haj­vaz.
Is­ti­če da je Za­ko­nom o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru po­sla­ni­ci­ma pla­ta po­ve­ća­na za oko 400 eura, mi­ni­stri­ma od 700 do 900 eura.
– Sva­ka im čast, a na­ma da­ju po­ve­ća­nja u cen­ti­ma. Pi­tam se da li je po­sao po­sla­ni­ka da se bo­ri za gra­đa­ni­na, rad­ni­ka, za ono­ga što ne­ma da je­de, ili da se bo­re za svo­je lič­ne in­te­re­se – pi­tao je on.
Haj­vaz is­ti­če da je ova po­pu­la­ci­ja dis­kri­mi­ni­sa­na i Za­ko­nom o bo­rač­koj i in­va­lid­skoj za­šti­ti.
– Čak nam ni grob­ni­ce ni­je­ste obez­bi­je­di­li. Grob­ni­ce su za nas mi­sa­o­na ime­ni­ca – kre­ću se od 2.000 do 4.000 eura – na­vo­di on, is­ti­ču­ći da je neo­p­hod­na što sko­ri­ja iz­mje­na tog za­ko­na.
Haj­vaz pred­la­že da rat­ni voj­ni in­va­li­di i ci­vil­ni in­va­li­di ra­ta 1990-1999. tre­ba da ima­ju sta­tus bor­ca (bo­rač­ki do­da­tak), bes­plat­no li­je­če­nje, banj­sko li­je­če­nje, in­va­lid­ni­ne da pri­ma­ju pre­ko ba­na­ka. Sma­tra da tre­ba ri­je­ši­ti pen­zi­je za in­va­li­de od pr­ve do pe­te gru­pe, te da po­ro­dič­na in­va­lid­ni­na po umr­lom voj­nom in­va­li­du iz­no­si 50 od­sto od osno­va. Haj­vaz sma­tra da im tre­ba obez­bi­je­di­ti bes­pla­tan pre­voz, jed­no­krat­nu po­moć jed­nom go­di­šnje, kar­ti­ce za ku­po­vi­nu hra­ne na od­lo­že­no pla­ća­nje, rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja.
– Dr­ža­va je voj­nim in­va­li­di­ma od­u­ze­la cen­tar za li­je­če­nje i re­ha­bi­li­ta­ci­ju u Iga­lu i pro­da­la ga, dok Po­re­ska upra­va ko­ri­sti zgra­du voj­nih in­va­li­da u Pod­go­ri­ci na Cvi­je­ti­nom bri­je­gu – na­vo­di on.
Haj­vaz is­ti­če da ne tra­že mi­li­o­ne, ne­go ono što im pri­pa­da i što bi tre­ba­lo da sto­ji u za­ko­nu.
– Ja sam rat­ni voj­ni in­va­lid pe­te gru­pe (70 od­sto) i mo­ja in­va­lid­ni­na je sa­da 169,26 eura. Go­di­ne 2012. bi­la je 162,30, što zna­či da se po­ve­ća­la za 6,96 eura za če­ti­ri go­di­ne. Na­kna­da za ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje bor­ca sa­da iz­no­si 116,73 eura, a 2012. je bi­la 111,90, što je po­ve­ća­nje za 4,83 eura za če­ti­ri go­di­ne. Pod­sta­nar sam, dok sve pla­tim i za li­je­ko­ve na mje­seč­nom ni­vou mo­ram po­su­di­ti da bih pre­ži­vio – ob­ja­šnja­va Haj­vaz.
A.O.

Ni­je­smo do­bro­volj­no išli u rat

Haj­vaz is­ti­če da se vi­še pu­ta obra­ćao Mi­ni­star­stvu ra­da, na­vo­de­ći da mu po­sled­nja dva pu­ta ni­je­su ni od­go­vo­ri­li. Na­ja­vio je da će se bo­ri­ti svim de­mo­krat­skim sred­stvi­ma za svo­ja pra­va.
– Pi­tam vas ko nas je po­slao u rat, a sa­da di­že­te ru­ke od nas i što je naj­go­re, po­ni­ža­va­te nas, ne da­te nam pra­vo na do­sto­jan ži­vot. Ja ni­je­sam do­bro­volj­no išao u rat, ne­go na po­ziv dr­ža­ve. Na po­ziv se mo­ra­lo ići u rat, ako ni­je­si htio, tra­ži­li su te i si­lom tje­ra­li – is­ti­če on.