So­ci­jal­ni di­ja­log iz­me­đu Vla­de, sin­di­ka­ta i po­slo­da­va­ca od pre­sud­ne je va­žno­sti za raz­voj pri­vre­de, a ze­mlje ko­je su ga odr­ža­le na vi­so­kom ni­vou naj­u­spje­šni­je su. Ta­kav je slu­čaj u ve­ći­ni ze­ma­lja za­pad­ne Evro­pe, dok je u ze­mlja­ma Bal­ka­na si­tu­a­ci­ja pot­pu­no dru­ga­či­ja.
So­ci­jal­ni di­ja­log bio je te­ma okru­glog sto­la „Tre­nut­ni iza­zo­vi i bu­du­ći iz­gle­di udru­že­nja po­slo­da­va­ca na Bal­ka­nu“, odr­ža­nog u Lju­blja­ni ove sed­mi­ce, gdje su pred­stav­ni­ci udru­že­nja po­slo­da­va­ca iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Ma­ke­do­ni­je, Hr­vat­ske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne (BiH) i Re­pu­bli­ke Srp­ske pred­sta­vi­li pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­sre­ću u svo­jim ze­mlja­ma. Pro­ble­me u sa­rad­nji sa vla­dom i sin­di­ka­ti­ma pred­sta­vi­li su čla­no­vi­ma Evrop­skog eko­nom­skog i so­ci­jal­nog ko­mi­te­ta (EESC), ko­ji je bio or­ga­ni­za­tor do­ga­đa­ja. Glav­ni pro­blem kod so­ci­jal­nog di­ja­lo­ga u ve­ći­ni ze­ma­lja Bal­ka­na je vla­da, ko­ja naj­če­šće ne uva­ža­va so­ci­jal­ne part­ne­re, kao i če­sti iz­bo­ri zbog ko­jih se pri­vre­da sta­vlja u dru­gi plan.
Pro­ble­me u spro­vo­đe­nju so­ci­jal­nog di­ja­lo­ga u Cr­noj Go­ri pred­sta­vi­la je ge­ne­ral­na se­kre­tar­ka Uni­je po­slo­da­va­ca (UPCG) Su­za­na Ra­du­lo­vić, ko­ja je na­ve­la da se ma­li dio za­ko­nom za­da­tog dje­lo­kru­ga ra­da So­ci­jal­nog sa­vje­ta re­a­li­zu­je.
– Na če­lu Sa­vje­ta je uvi­jek bio mi­ni­star ra­da, iako je bio pred­vi­đen prin­cip ro­ta­ci­je pred­sje­da­va­ju­ćeg. Za če­ti­ri go­di­ne ima­li smo če­ti­ri mi­ni­stra ra­da ko­ji su do­la­zi­li iz dru­gih obla­sti i ko­ji­ma je tre­ba­lo vre­me­na da se upo­zna­ju sa so­ci­jal­nim di­ja­lo­gom. Zbog to­ga se de­ša­va­lo da So­ci­jal­ni sa­vjet ne za­si­je­da po go­di­nu da­na – ka­za­la je Ra­du­lo­vi­će­va pred­stav­ni­ci­ma EESC.
Is­ta­kla je da su pred­stav­ni­ci UPCG čla­no­vi rad­nih gru­pa za ve­li­ki broj za­ko­na, ali da isto ta­ko po­sto­ji ve­li­ki broj za­ko­na ko­ji su u iz­ra­di, gdje ni­je­su uklju­če­ni.
– Pri­mjer za to je Za­kon o pri­vred­nim dru­štvi­ma. Oba­ve­za Vla­de bi bi­la da nas kao so­ci­jal­nog part­ne­ra uklju­či u iz­ra­du za­ko­na – uka­za­la je Ra­du­lo­vi­će­va.
Ka­ko je na­ve­la, Cr­na Go­ra će mo­žda i ući u EU, ali se pla­ši da pri­vre­da ne­će bi­ti sprem­na za evrop­sku tr­ži­šnu utak­mi­cu, jer je ina­če sla­ba i krh­ka.
– Po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja je ja­ko pro­ble­ma­tič­na za pri­vre­du, jer je sve gur­nu­la u dru­gi plan. U pred­iz­bor­noj kam­pa­nji pri­vre­da i po­zi­ci­ji i opo­zi­ci­ji slu­ži kao po­šta­pa­li­ca i pro­pa­gan­da, a na­kon iz­bo­ra ni­šta od da­tih obe­ća­nja se ne spro­vo­di. Na­pro­tiv, od de­cem­bra i kon­sti­tu­i­sa­nja no­ve Vla­de ima­mo sa­mo no­ve re­pre­siv­ne mje­re, po­ve­ća­nje po­sto­je­ćih i uvo­đe­nje no­vih fi­ska­li­te­ta, što pri­vre­da ne mo­že da iz­dr­ži. Ima­mo 31 hi­lja­du pred­u­ze­ća, od ko­jih je 15 hi­lja­da u blo­ka­di. Od 180 hi­lja­da za­po­sle­nih, tre­ći­na je u jav­nom sek­to­ru, za­tim, ima­mo 125 hi­lja­da pen­zi­o­ne­ra i 41 hi­lja­du ne­za­po­sle­nih i ne znam ka­ko mo­že da se pri­ča o po­dr­šci pri­vre­di, ako su nam po­ka­za­te­lji sve go­ri i go­ri – za­klju­či­la je Ra­du­lo­vi­će­va.
Di­rek­tor UP BiH Mla­den Pan­du­re­vić ka­zao je da ta ze­mlja na dr­žav­nom ni­vou ne­ma eko­nom­sko so­ci­jal­ni sa­vjet, već da on po­sto­ji na ni­vou kan­to­na i op­šti­na.
– Vla­da že­li da Za­kon o ra­du bu­de iz­nad ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra i ne uva­ža­va so­ci­jal­ne part­ne­re. Kad smo dogo­vo­ri­li ko­lek­tiv­ni ugo­vor na ni­vou dr­ža­ve sa sin­di­ka­tom, Vla­da je od­bi­la da ga ob­ja­vi u Slu­žbe­nom li­stu dok se ne iz­mi­je­ni. Vla­da nas ne uva­ža­va i mi­je­nja za­ko­ne ko­je do­go­vo­ri eko­nom­sko so­ci­jal­ni sa­vjet – re­kao je Pan­du­re­vić.
Član pred­sjed­ni­štva UP Sr­bi­je Bo­ško Sav­ko­vić je is­ta­kao da je u toj ze­mlji so­ci­jal­ni di­ja­log blo­ki­ran zbog sin­di­ka­ta ko­ji je na stra­ni Vla­de.
– Kod nas su stal­no iz­bo­ri, a pri­vre­da za vri­je­me iz­bo­ra ne ra­di. Po­li­ti­ča­ri iza­zi­va­ju na­ci­o­nal­ne po­dje­le, što ugro­ža­va bi­znis i pri­vre­da se te­ško opo­ra­vlja od to­ga – re­kao je Sav­ko­vić i do­dao da je EU za­bo­ra­vi­la na Bal­kan.
– Ne ra­zu­mi­je­te Bal­kan, a mo­ra­te da shva­ti­te da je Bal­kan opet bu­re ba­ru­ta i da sa­mo fa­li da ne­ko za­pa­li fi­tilj. Mo­ra­mo da ra­di­mo re­gi­o­nal­no, jer za­vi­si­mo jed­ni od dru­gih – po­ru­čio je Sav­ko­vić.
U Re­pu­bli­ci Srp­skoj je slič­na si­tu­a­ci­ja. Pred­sjed­nik UP Re­pu­bli­ke Srp­ske Dra­gu­tin Škre­bić je re­kao da je naj­ve­ći pro­blem što su iz­bo­ri sva­ke dvi­je go­di­ne.
– Ko god do­đe na vlast mo­ra da spro­vo­di bol­ne re­for­me, jer je jav­na po­tro­šnja na vi­so­kom ni­vou i mo­ra se ići u no­va za­du­že­nja – sa­op­štio je Škre­bić.
Ma­ke­do­ni­ja, ka­ko je ka­zao pred­sjed­nik ta­mo­šnjeg udru­že­nja po­slo­da­va­ca Mi­le Bo­škov, te­ži da do­stig­ne evrop­ske stan­dar­de.
– Slo­ve­ni­ja i Hr­vat­ska su na­pra­vi­le ve­li­ki po­mak i mi to mo­ra­mo da ura­di­mo, ali u Ma­ke­do­ni­ji ne­ma ča­rob­nog šta­pi­ća ko­ji bi ri­je­šio eko­nom­sku i po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju – re­kao je Bo­škov.
Je­di­na ze­mlja sa Bal­ka­na ko­ja ne­ma pro­ble­ma sa so­ci­jal­nim di­ja­lo­gom je Hr­vat­ska. Pred­sjed­ni­ca UP Hr­vat­ske Gor­da­na De­ra­nja je na­ve­la da kao so­ci­jal­ni part­ner uče­stvu­ju u do­no­še­nju za­ko­na, te da su nji­ho­ve pri­mjed­be u ve­zi sa po­re­skim za­ko­ni­ma i jav­nim na­bav­ka­ma uva­že­ne. Iako je so­ci­jal­ni di­ja­log do­bar, i u Hr­vat­skoj su pro­blem če­sti iz­bo­ri.
– Kao pred­sjed­nik Udru­že­nja po­slo­da­va­ca Hr­vat­ske sa­ra­đi­va­la sam sa tri pre­mi­je­ra – uka­za­la je De­ra­nja.
Ge­ne­ral­ni di­rek­tor or­ga­ni­za­ci­je Bu­si­nes­s E­u­ro­pe Mar­kus Bej­rer je na­veo da za­pad­ni Bal­kan ni­je za­bo­ra­vljen, ali da ni­je na vr­hu pri­o­ri­te­ta, dok je pred­sjed­nik EESC Ja­cek Krav­čuk ka­zao da sve pro­ble­me ko­ji su se ču­li na okru­glom sto­lu tre­ba sta­vi­ti na pa­pir.
– Mno­go smo raz­li­či­tih stva­ri ču­li, pa je te­ško da­ti je­din­stve­ni za­klju­čak. Va­še pro­ble­me tre­ba da sta­vi­te na pa­pir, a mi će­mo ih ob­ja­vi­ti i po­sla­ti svi­ma. Do­sta lju­di ne ra­zu­mi­je so­ci­jal­ni di­ja­log. Ako ne­ma­te part­ne­re, ne­će ga ni bi­ti. Do­bro je što su svi opre­di­je­lje­ni za re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju i to da­je kre­di­bi­li­tet sve­mu – re­kao je Krav­čuk.
Is­ta­kao je da Bal­kan ni­je za­bo­ra­vljen, te da ni­je ne­iz­vje­snost sa­mo na Bal­ka­nu, već svu­da.
– Ze­mlje ko­je su odr­ža­le so­ci­jal­ni di­ja­log naj­u­spje­šni­je su. EESC da­je sna­žnu po­dr­šku so­ci­jal­nom di­ja­lo­gu – za­klju­čio je Krav­čuk.
Na okru­glom sto­lu su uče­stvo­va­li pred­stav­ni­ci 14 ze­ma­lja. UPCG je po­red Su­za­ne Ra­du­lo­vić, pred­sta­vljao i šef sek­to­ra za me­đu­na­rod­ne od­no­se i pro­jek­te Mir­za Mu­le­ško­vić.
D. MI­LA­ČIĆ


Slo­ve­ni­ja po­zi­ti­van pri­mjer

Od ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je, po­zi­ti­van pri­mjer ka­da je u pi­ta­nju so­ci­jal­ni di­ja­log je i Slo­ve­ni­ja. Mi­ni­star­ka ra­da te ze­mlje Anja Ko­pač Mrak je na­ve­la da u Slo­ve­ni­ji svi so­ci­jal­ni part­ne­ri vje­ru­ju jed­ni dru­gi­ma i da se sve ra­di ka­ko bi za­pso­le­ni bi­li bo­lje za­šti­će­ni, od­no­sno ka­ko bi ima­li ve­ća rad­na pra­va i bo­lji pri­vat­ni ži­vot.
Šef pred­stav­ni­štva Evrop­ske ko­mi­si­je u Lju­blja­ni Zo­ran Stan­čić je ka­zao da EU ima pro­ble­ma, ali da je i da­lje naj­bo­lje mje­sto za ži­vot.
– EU je i da­lje naj­be­zbjed­ni­ja upr­kos te­ro­ri­zmu – na­veo je Stan­čić i do­dao da so­ci­jal­ni part­ne­ri mo­ra­ju bi­ti uklju­če­ni na pra­vi na­čin u so­ci­jal­ni di­ja­log.
Pot­pred­sjed­nik UP Slo­ve­ni­je Mi­ro Smre­kar je is­ta­kao da su pred­stav­ni­ci te or­ga­ni­za­ci­je za­stu­plje­ni u Gor­njem do­mu par­la­men­ta i da su pot­pi­sa­li sve ko­lek­tiv­ne ugo­vo­re.
– Kom­pa­ni­je mo­gu da uče­stvu­ju u za­kon­skim pro­mje­na­ma, jer smo čla­no­vi mno­gih ti­je­la. Uče­stvu­je­mo u zdrav­stve­nim i pen­zi­o­nim re­for­ma­ma i uti­če­mo na uslo­ve ra­da u Slo­ve­ni­ji – re­kao je Smre­kar.



Ne do­zvo­lja­va­ju sin­di­ka­te

Pan­du­re­vić je uka­zao i da 90 od­sto stra­nih fir­mi ko­je do­la­ze u BiH ne do­zvo­lja­va­ju sin­di­kal­no or­ga­ni­zo­va­nje u fir­mi, a ima­ju sin­di­ka­te u svo­jim ze­mlja­ma.
– To je ve­li­ki pro­blem i oče­ku­je­mo da re­a­gu­je­te ka­ko bi­ste to ri­je­ši­li. Na­ši pro­ble­mi su na­ši, ali od vas oče­ku­je­mo po­dr­šku – re­kao je Pan­du­re­vić.