Ka­pi­tal 488,2 mi­li­o­na
Pro­sječ­na li­kvid­na sred­stva ba­na­ka u de­cem­bru pro­šle go­di­ne iz­no­si­la su 929,8 mi­li­o­na eura, što je 0,8 od­sto vi­še ne­go u no­vem­bru, po­ka­zu­ju po­da­ci Cen­tral­ne ban­ke (CBCG). U od­no­su na de­cem­bar 2015. pro­sječ­na li­kvid­na sred­stva su po­ra­sla 8,1 od­sto.
Bi­lan­sna su­ma ba­na­ka je na kra­ju de­cem­bra iz­no­si­la 3,79 mi­li­jar­di eura i bi­la je je­dan od­sto vi­ša ne­go na kra­ju no­vem­bra. Bi­lan­sna su­ma je u od­no­su na de­cem­bar 2015. go­di­ne po­ra­sla 9,2 od­sto. U struk­tu­ri ak­ti­ve ba­na­ka, u de­cem­bru su do­mi­nant­no uče­šće od 63,7 od­sto ostva­ri­li ukup­ni kre­di­ti, na­kon ko­jih sli­je­de nov­ča­na sred­stva i ra­ču­ni de­po­zi­ta kod cen­tral­nih ba­na­ka sa 21,1 od­sto, dok se 15,2 od­sto od­no­si­lo na pre­o­sta­le stav­ke ak­ti­ve. U struk­tu­ri pa­si­ve, do­mi­nant­no uče­šće od 75,7 od­sto ostva­ri­li su de­po­zi­ti, na­kon ko­jih sli­je­di ka­pi­tal sa 12,9 od­sto, po­zaj­mi­ce 8,2 od­sto, dok se na osta­le stav­ke od­no­si­lo 3,2 od­sto ukup­ne pa­si­ve.
Uku­pan ka­pi­tal ba­na­ka je na kra­ju de­cem­bra iz­no­sio 488,2 mi­li­o­na eura i na mje­seč­nom ni­vou je pao 2,2 od­sto, dok je na go­di­šnjem ni­vou po­ras­tao 5,7 od­sto.D.M.

Ko­mu­nal­ni ot­pad
Opre­dje­lje­nje Cr­ne Go­re je da u pot­pu­no­sti is­pu­ni za­htje­ve Evrop­ske uni­je ko­ji se od­no­se na upra­vlja­nje ot­pa­dom, oci­je­nje­no je na za­jed­nič­koj sjed­ni­ci Od­bo­ra Udru­že­nja ko­mu­nal­ne pri­vre­de i Ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra za ener­get­sku efi­ka­snost i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne Pri­vred­ne ko­mo­re. Oci­je­nje­no je i da je ko­mu­nal­ni ot­pad ve­li­ki eko­nom­ski po­ten­ci­jal uko­li­ko se nji­me kva­li­tet­no upra­vlja.
U fo­ku­su sjed­ni­ce su bi­li re­a­li­za­ci­ja pla­no­va upra­vlja­nja ot­pa­dom u Cr­noj Go­ri, te pre­zen­ta­ci­ja hr­vat­ske kom­pa­ni­je Teh­nih – eko-in­du­stri­je za re­ci­kla­žu ko­mu­nal­nog ot­pa­da.B.Ma.

Spre­ča­va­ju pre­va­re
Pred­lo­gom za­ko­na o še­ma­ma kva­li­te­ta po­ljo­pri­vred­nih i pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da tre­ba­lo bi da se us­po­sta­ve me­đu­na­rod­ne nor­me ko­je će omo­gu­ći­ti po­šte­nu me­đu­na­rod­nu tr­go­vi­nu, za­šti­tu pra­va po­tro­ša­ča i spre­ča­va­nje pre­va­ra. Me­đu­na­rod­ne nor­me, ko­je bi tre­ba­lo da se us­po­sta­ve tim prav­nim ak­tom, tre­ba­lo bi da omo­gu­će i kon­tro­lu pro­iz­vod­nje i kva­li­te­ta pro­iz­vo­da i uskla­đi­va­nje kri­te­ri­ju­ma za do­dje­lu i za­šti­tu še­ma kva­li­te­ta s ci­ljem nji­ho­ve evrop­ske i me­đu­na­rod­ne za­šti­te.
Ka­ko se na­vo­di u obra­zlo­že­nju tek­sta za­ko­na, ko­ji je u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri, a či­ji je pred­la­gač Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de, nje­go­vo do­no­še­nje neo­p­hod­no je zbog uskla­đi­va­nja sa pro­pi­si­ma Evrop­ske uni­je (EU) i pri­hva­ta­nja oba­ve­za ko­je pro­is­ti­ču iz član­stva u Svjet­skoj tr­go­vin­skoj or­ga­ni­za­ci­ji (STO).
Za­ko­nom se pro­pi­su­ju še­me kva­li­te­ta po­ljo­pri­vred­nih i pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da, na­čin i re­gi­stra­ci­je še­ma, ocje­nji­va­nje usa­gla­še­no­sti, kao i dru­ga pi­ta­nja od zna­ča­ja za ozna­ča­va­nje po­ljo­pri­vred­nih i pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da še­ma­ma kva­li­te­ta.
D.M.