Ob­ja­šnje­nja zbog če­ga za­ključ­ci usvo­je­ni na pr­voj me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji o za­šti­ti ul­cinj­ske so­la­ne, u apri­lu pro­šle go­di­ne, ni­je­su is­pu­nje­ni osta­vlja­ju pro­stor za ve­li­ki broj pi­ta­nja, od ko­jih je jed­no da li ima do­volj­no po­li­tič­ke vo­lje da se stvar­no za­šti­ti So­la­na u Ul­ci­nju, ka­zao je iz­vr­šni di­rek­tor Euro Na­tur Ga­bri­el Šva­de­rer.
On je to re­kao na ju­če­ra­šnjoj, dru­goj me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji o za­šti­ti So­la­ne, ko­ja je odr­ža­na u Pod­go­ri­ci.
– Još uvi­jek vje­ru­je­mo da Vla­da Cr­ne Go­re ima sred­sta­va i po­li­tič­ke vo­lje da pro­gla­si ul­cinj­sku So­la­nu za­šti­će­nom na na­ci­o­nal­nom ni­vou, ali i kao Ram­sar lo­ka­ci­ju i do­di­je­li joj taj sta­tus. Euro na­tur ne­će pre­sta­ti da skre­će pa­žnju me­đu­na­rod­ne jav­no­sti na ovo pi­ta­nje – re­kao je Šva­de­rer.
Pro­šlo­go­di­šnjim za­ključ­ci­ma, iz­me­đu osta­log, bi­lo je pred­vi­đe­no da se na­ci­o­nal­na za­šti­ta So­la­ne us­po­sta­vi naj­ka­sni­je do ok­to­bra 2015, kao i da se pro­gla­si­ti kao Eme­rald sta­ni­šte naj­ka­sni­je do ju­na pro­šle go­di­ne, do ka­da je So­la­nu tre­ba­lo no­mi­no­va­ti za Ram­sar pod­ruč­je. Uoči kon­fe­ren­ci­je po­sla­ni­ce Evrop­skog par­la­men­ta Ane­liz Dods i Te­ri Raj­ntke upu­ti­le su pi­smo Vla­di u ko­jem su is­ta­kle va­žnost So­la­ne.
Di­rek­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a De­jan Mi­lo­vac ka­zao je da go­di­nu na­kon pro­šle kon­fe­ren­ci­je, u prav­nom smi­slu ni­je do­šlo do po­mje­ra­nja sa mr­tve tač­ke, te da je si­tu­a­ci­ja ve­za­na za So­la­nu još ne­po­volj­ni­ja.
– Ustav­ni sud je sta­vio van sna­ge dio pro­stor­nog pla­na Cr­ne Go­re ko­ji je ga­ran­to­vao za­šti­tu So­la­ni i iz­ri­či­to za­bra­nji­vao nje­no pre­tva­ra­nje u gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte, a na Sa­vje­tu za pri­va­ti­za­ci­ju na­la­zi se od­lu­ka ko­jom se Euro­fon­du po­ku­ša­va pri­zna­ti da je za imo­vi­nu So­la­ne pla­će­na tr­ži­šna na­kna­da. Te dvi­je či­nje­ni­ce su nas vra­ti­le una­zad go­di­na­ma i tje­ra­ju na po­sta­vlja­nje pi­ta­nja – ko bi imao naj­vi­še ko­ri­sti od pre­tva­ra­nja So­la­ne u gra­đe­vin­ske pla­ce­ve i ko za­pra­vo u Vla­di ko­či sta­vlja­nje So­la­ne pod me­đu­na­rod­nu za­šti­tu – ka­zao je Mi­lo­vac.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, u pret­hod­nom pe­ri­o­du ne­vla­din sek­tor i di­plo­mat­ska za­jed­ni­ca ura­di­li su do­sta, ka­ko bi se ste­kli uslo­vi da So­la­na do­bi­je za­šti­tu, dok je od Vla­de do­bi­je­no ću­ta­nje, od­no­sno iz­o­sta­la je kon­kret­na ak­ci­ja.
– Pi­ta­nje za­šti­te So­la­ne odav­no ni­je sa­mo eko­lo­ško, već pri­je sve­ga prav­no pi­ta­nje, od­no­sno pi­ta­nje ul­ti­ma­tiv­nog su­ko­ba jav­nog in­te­re­sa da se taj va­žan spo­me­nik pri­ro­de za­šti­ti i pri­vat­nog in­te­re­sa da se gra­de tu­ri­stič­ki, mo­žda i stam­be­ni ka­pa­ci­te­ti. U prav­no ure­đe­nim dr­ža­va­ma ulo­ga vla­da je ne­spor­na – za­šti­ta jav­nog in­te­re­sa, me­đu­tim, u Cr­noj Go­ri ima­mo spe­ci­fič­nu si­tu­a­ci­ju, jer ka­ko će pre­mi­jer da do­ne­se od­lu­ku u jav­nom in­te­re­su, ka­da ban­ka nje­go­vog bra­ta ima ne­spor­ni eko­nom­ski in­te­res od to­ga da se Euro­fon­du i svi­ma oni­ma ko­ji su na ra­čun ze­mlji­šta So­la­ne pro­te­klih go­di­na uzi­ma­li mi­li­on­ske kre­di­te, pri­zna da je mi­zer­na ci­je­na po ko­joj su pri­va­ti­zo­va­li So­la­nu – za­pra­vo i tr­ži­šna ci­je­na – re­kao je Mi­lo­vac.
U pe­ri­o­du od 2005. do 2008, na­veo je on, na ra­čun ze­mlji­šta So­la­ne po­dig­nu­to je čak se­dam kre­di­ta ukup­ne vri­jed­no­sti 5,2 mi­li­o­na eura, upr­kos, ka­ko je na­gla­sio, či­nje­ni­ci da je pred­u­ze­će „Ba­jo Se­ku­lić” ima­lo sa­mo pra­vo ko­ri­šće­nja, ali ne i pra­vo svo­ji­ne nad pre­ko 15 mi­li­o­na kva­dra­ta ze­mlji­šta So­la­ne.
– U tom po­slu su uče­stvo­va­li svi, po­čev od Pr­ve ban­ke i CKB-a, pre­ko vla­sni­ka ak­ci­ja So­la­ne – Euro­fon­da i po­ve­za­nih kom­pa­ni­ja na če­lu sa Ve­se­li­nom Ba­ro­vi­ćem i nje­go­vim lju­di­ma, pa sve do dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra u ul­cinj­skom i re­pu­blič­kom ka­ta­stru, ko­ji su, na­ža­lost, pla­će­ni da šti­te jav­ni in­te­res.
Ka­ko je ka­zao, ima­ju­ći u vi­du ka­ko su se ni­za­le hi­po­te­ke na ze­mlji­štu So­la­ne, po­sto­ji do­volj­no raz­lo­ga za sum­nju da je, ka­ko je ka­zao, ne­ko bio vi­še pla­ćen da šti­ti pri­vat­ni, ne­go jav­ni in­te­res.
– Tu do­la­zi­mo do ne­spor­ne či­nje­ni­ce da je So­la­na da­nas po­sao, pri­je sve­ga za spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca ko­ji u sklo­pu is­tra­ge mo­ra da tač­no utvr­di šta su bi­li mo­ti­vi jav­nih funk­ci­o­ne­ra da go­di­na­ma kr­še za­kon, da li su bi­li pod­mi­će­ni, ko­li­ko i od ko­ga za pr­lja­vi po­sao ko­ji su oba­vi­li. Pri­je sve­ga, ono što bi tre­ba­lo da se de­si kao pr­vi ko­rak je­ste da se ne­za­ko­ni­te hi­po­te­ke ski­nu sa dr­žav­ne imo­vi­ne, pa ne­ka ban­ke on­da mi­li­o­ne po­tra­žu­ju od onih ko­ji su u to vri­je­me upra­vlja­li So­la­nom i po­di­za­li kre­di­te za svo­je pri­vat­ne kom­pa­ni­je. Tek ka­da te hi­po­te­ke, i one stvar­ne u ugo­vo­ri­ma, ali i one ko­je se ti­ču kri­vič­ne i po­li­tič­ke od­go­vor­no­sti bu­du ski­nu­te, mo­že­mo go­vo­ri­ti o odr­ži­vim sce­na­ri­ji­ma za za­šti­tu So­la­ne. Sve dru­go je, bo­jim se, sa­mo po­lo­vič­no rje­še­nje ko­je slu­ži da se do­ma­ćoj i me­đu­na­rod­noj jav­no­sti za­ma­žu oči – re­kao je Mi­lo­vac.J.V.


Ne mo­že se do­bi­ti gra­đe­vin­ska do­zvo­la

Za Alek­san­dra Pe­ro­vi­ća iz Cen­tra za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca ka­šnje­nje sa za­šti­tom pod­ruč­ja So­la­ne zna­či odu­go­vla­če­nje i op­struk­ci­ju. Na dru­goj stra­ni, mi­ni­star tu­ri­zma Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić ka­zao je da je bo­lje da se to pi­ta­nje od­lo­ži za ne­ko­li­ko mje­se­ci, u ci­lju na­la­že­nja kva­li­tet­nog i du­go­roč­nog rje­še­nja.
Am­ba­sa­dor­ka SAD Mar­ga­ret En Uje­ha­ra ka­za­la je da se pi­ta­nje So­la­ne ti­če ci­je­le me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, kao i da se Vla­da SAD za­la­že za rje­ša­va­nje tog pi­ta­nja, kao i nji­ho­ve evrop­ske ko­le­ge.
Am­ba­sa­dor­ka Nje­mač­ke Gu­drun Štaj­na­ker po­zva­la je Vla­du da što pri­je pod­ne­se pri­ja­vu za sta­tus Ram­sar, dok je šef De­le­ga­ci­je EU u Pod­go­ri­ci Mi­tja Drob­nič is­ta­kao da po­sto­je zna­čaj­na ka­šnje­nja u re­a­li­za­ci­ji pro­šlo­go­di­šnjih za­klju­ča­ka, te da je va­žno da Vla­da bu­de svje­sna od­go­vor­no­sti u ci­lju za­šti­te So­la­ne.