Gra­đa­ni Cr­ne Go­re pro­šle go­di­ne pla­ti­li su 2.223.706 eura na ime na­kna­da za sta­no­va­nje i odvo­jen ži­vot funk­ci­o­ne­ra i dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka.
Re­kor­der po po­tro­šnji po tom osno­vu je Mi­ni­star­stvo od­bra­ne (MO), ko­je ima oba­ve­zu da voj­ni­ci­ma pla­ća po­seb­ne do­dat­ke za odvo­jen ži­vot zbog ras­po­re­đi­va­nja u slu­žbi. Oni su u te na­mje­ne po­tro­ši­li 1.147.615 eura. Na dru­gom mje­stu po po­tro­šnji su Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va i Upra­va po­li­ci­je, sa tro­škom od 233.216 eura.
Po­red ovih in­sti­tu­ci­ja ko­je zbog po­tre­ba slu­žbe svo­je za­po­sle­ne mo­ra­ju da ras­po­re­đu­ju u dru­ge gra­do­ve, i osta­le su ima­le ve­li­ke iz­dat­ke za na­kna­de za odvo­jen ži­vot i sta­no­va­nje. Agen­ci­ja za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB) po tom osno­vu ima­la je iz­da­tak od 20.732 eura, a Fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje od čak 664.883 eura. Sud­stvo je za odvo­jen ži­vot po­tro­ši­lo 41.590 eura, tu­ži­la­štvo 11.976, Skup­šti­na 3.976 i Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re 2.244 eura.
Di­rek­tor Cen­tra za po­li­tič­ku edu­ka­ci­ju Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ka­že za „Dan” da u uslo­vi­ma go­to­vo de­ce­nij­ske kri­ze sva­ka­ko da po­tro­šnja dr­žav­nih or­ga­na iz­ra­že­na u mi­li­on­skim iz­no­si­ma po­bu­đu­je pa­žnju jav­no­sti. Tim pri­je, ka­ko ka­že, što se ne­ri­jet­ko kri­za ko­ri­sti kao iz­go­vor za sma­nji­va­nje ili od­u­zi­ma­nje naj­ši­rim i naj­u­gro­že­ni­jim gru­pa­ma sta­nov­ni­štva.
– Ako se pri­tom iz­bje­ga­va in­for­mi­sa­nje jav­no­sti neo­bja­vlji­va­njem spi­ska onih ko­ji ko­ri­ste po­god­nost ko­ja se od­no­si na na­kna­de za odvo­jen ži­vot i sta­no­va­nje, ugra­đe­nu u ra­znim pra­vil­ni­ci­ma na­sta­lim, pret­po­sta­vlja se, u ne­kom vre­me­nu pri­je kri­ze i sta­vlja­nja te­ži­šta na po­li­ti­ku ste­za­nja ka­i­ša, pri­rod­no je da se ja­vlja sum­nja u ra­ci­o­nal­nost i oprav­da­nost, o pra­ved­nom ras­po­re­đi­va­nju te­re­ta da ne go­vo­ri­mo, ta­kvog na­či­na tro­še­nja. Iz­gle­da da je do­volj­no sta­vi­ti ozna­ku po­vjer­lji­vo na bi­lo ko­ji do­ku­ment i ti­me spri­je­či­ti da jav­nost bu­de upo­zna­ta sa na­či­nom ra­da, pa i tro­še­nja bu­džet­skih sred­sta­va dr­žav­nih or­ga­na, što sva­ka­ko osta­vlja pro­stor za mo­gu­će zlo­u­po­tre­be – ka­že Čo­la­ko­vić.
On pod­sje­ća na pri­mjer biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne, ko­me je na ras­po­lo­ga­nje sta­vljen slu­žbe­ni stan u Pod­go­ri­ci, što ga ni­je spre­ča­va­lo da uz to ko­ri­sti i po­god­nost pla­će­nog go­ri­va zbog sva­ko­dnev­nog pu­to­va­nja na po­sao iz dru­gog gra­da.
– Ne bi tre­ba­lo na­po­mi­nja­ti da osim ne­ko­li­ko tek­sto­va u štam­pi taj slu­čaj ni­je po­bu­dio ve­ću pa­žnju. Jed­no­stav­no, dru­štvo ko­je po­tre­sa­ju mi­li­on­ske ko­rup­tiv­ne afe­re ko­je re­dom osta­ju bez epi­lo­ga i sank­ci­o­ni­sa­nja vi­nov­ni­ka, kao da ne re­a­gu­je na sit­ni­je „pro­pu­ste”. Po­u­če­ni ovim pri­mje­rom, te­ško da mo­že­mo bi­ti iz­ne­na­đe­ni ako se ne­kad sa­zna ili „pro­cu­ri”, po­što prin­cip tran­spa­rent­no­sti ra­da i uvi­da jav­no­sti u rad dr­žav­nih or­ga­na oči­gled­no ne oba­ve­zu­je ili se kre­a­tiv­no op­stru­i­ra, da ne­ki funk­ci­o­ne­ri do­bi­ja­ju na­kna­du za odvo­je­ni ži­vot iako ne ži­ve odvo­je­no od po­ro­di­ce – na­vo­di Čo­la­ko­vić.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­že da se tro­ško­vi za odvo­jen ži­vot i slu­žbe­na pu­to­va­nja u Cr­noj Go­ri te­ško mo­gu zva­nič­no vi­dje­ti na zva­nič­nim saj­to­vi­ma dr­žav­nih insti­tu­ci­ja, iako bi to jav­nost tre­ba­lo da zna.
– To je dio ko­ji jav­ni fun­ci­o­ne­ri ko­ri­ste da bi po­pra­vi­li svo­ja lič­na pri­ma­nja, a ko­ja se ne opo­re­zu­ju. Pri­ča o šted­nji ko­ja je se­lek­tiv­na i ne ob­u­hva­ta i ova pod­ruč­ja po­tro­šnje sa­mo je po­pu­li­stič­ka pri­ča o „te­škom” rad­nom an­ga­žo­va­nju jav­nih funk­ci­o­ne­ra. Kon­kre­t­nih od­go­vo­ra ne­ma, a sve je sa­kri­ve­no od gra­đa­na. Gra­đa­ni­ma je odav­no ja­sno ka­ko se tro­še dr­žav­ne pa­re, ali si­stem je to­li­ko uigran i ne­do­ku­čiv pa i ni­je vi­še in­te­re­san­tan. Sa jed­ne stra­ne, pu­tem pri­va­ti­za­ci­ja i dr­žav­nih ga­ran­ci­ja tro­še se da­le­ko ve­će ci­fre, pa ovo is­pad­ne i ma­nje zna­čaj­no – ka­že Le­kić.
On is­ti­če da na­rod sve pla­ća, a za­du­že­nja is­pod 100 od­sto bru­to dru­štve­nog pro­iz­vo­da i ni­je­su za vlast to­li­ko alar­mant­na.
M.S.


Jav­na upra­va re­zer­vo­ar si­gur­nih gla­so­va DPS-a

Čo­la­ko­vić ka­že da kao što je kri­za glo­bal­na, glo­ba­lan je i trend da te­ret kri­ze u naj­ve­ćoj mje­ri pod­no­se naj­u­gro­že­ni­ji, ta­ko da se do­šlo do pa­ra­dok­sal­ne si­tu­a­ci­je da su bo­ga­ti još bo­ga­ti­ji, a si­ro­ma­šni još si­ro­ma­šni­ji, ne­go pri­je 2008. ka­da je kri­za po­če­la.
– U tom smi­slu ne raz­li­ku­je­mo se od osta­lih, gdje je neo­li­be­ra­li­zam kao uzroč­nik kri­ze i da­lje, do­du­še sve sla­bi­ja, ali vla­da­ju­ća pa­ra­dig­ma. Ono po če­mu se raz­li­ku­je­mo je­ste en­dem­sko shva­ta­nje i ko­ri­šće­nje si­ste­ma jav­ne upra­ve kao re­zer­vo­a­ra si­gur­nih gla­so­va za vla­da­ju­ću par­ti­ju (DPS). Je­di­no ta­ko po­sma­tra­no mo­že se či­ni­ti lo­gič­nim, ma ko­li­ko sa svih dru­gih aspe­ka­ta iz­gle­da­lo ne­lo­gič­no, da jav­na upra­va sno­si naj­ma­nji te­ret, da se ra­di­je i pri­je do­no­se pro­pi­si o uma­nje­nji­ma da­va­nja za sve dru­ge ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva. Ta­ko­đe, s ob­zi­rom na broj za­po­sle­nih u jav­noj upra­vi i ne­pre­sta­no od­la­ga­nje rje­ša­va­nja tog pro­ble­ma, mo­že se za­klju­či­ti da ne po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja da se pro­blem ri­je­ši upra­vo zbog afe­re „Sni­mak” do­bro po­zna­tog „si­gu­ran glas” na­či­na po­bje­đi­va­nja na „iz­bo­ri­ma” – na­vo­di Čo­la­ko­vić.