Pi­še: El­mir Đo­ko­vić


Ka­ko nas iz­vje­šta­va­ju vo­de­ći svjet­ski ICT i na­uč­ni ma­ga­zi­ni i me­di­ji o sko­ro ne­vje­ro­vat­nim teh­no­lo­škim do­stig­nu­ći­ma , slo­bod­no mo­že­mo re­ći da u na­red­nim go­di­na­ma uz­bu­đe­nja u obla­sti no­vih teh­no­lo­gi­ja ne­će fa­li­ti.
Pa­žnju pri­va­la­če d­vi­je no­vo­sti ve­za­ne za ovu oblast. Jed­na je go­lim okom ne­vi­dlji­va sr­pa­va-mi­kro­ma­ši­na sa­sta­vlje­na od 17 mo­le­ku­la du­ro­ki­no­na, ko­ja ra­di ta­kvom br­zi­nom ko­ja 16 pu­ta ra­di vi­še iz­ar­ču­na­va­nja ne­go pro­sječ­ni sa­vre­me­ni ra­ču­nar­ski pro­ce­sor.
Dru­gi izum, ko­ji ni­je ni­šta ma­nje za­ni­mljiv, je čip s ka­šnje­njem, ko­ji uz svo­ju gre­šku , ka­šnje­nje, za­pra­vo šte­di ener­gi­ju.
Du­ro­ki­non, sup­stan­ci­ja od ko­je je na­pra­vljen ne­u­ro­čip je za­pa­vo mo­le­kul ko­ji ima dim­nzi­je od 1nm,mi­li­on pu­ta je ma­nji od mi­li­me­tra.
Da­na­šnji tran­zi­sto­ri ra­de po bi­nar­nom lo­gič­kom prin­ci­pu, otud i na­ziv bi­na­ra­na- teh­no­lo­gi­ja, ako „ima stru­je“na iz­la­zu to je lo­gič­ko 1, a ako je ne­ma tj. ako na iz­la­zu „ne­ma stru­je“ to je lo­gič­ko 0. Zna­či sa­da­šnji tran­zi­sto­ri ra­de na ta­ko­zva­nom du­al­nom-dvoj­nom prin­ci­pu , ali ta no­va mi­kro ma­ši­na mo­že ima­ti če­ti­ri lo­gič­ka sta­nja. Osvrni­mo se ka­ko će to uti­ca­ti na raz­voj ra­ču­nar­skih teh­no­lo­gi­ja.Če­ti­ri lo­gič­ka sta­nja će po­ve­ća­ti ko­li­či­nu in­for­ma­ci­ja ko­je se mo­gu pre­ni­je­ti. Či­ni se da je na po­mo­lu no­va ge­na­ra­ci­ja su­per-kom­pju­te­ra , ko­ji će ra­di­ti po prin­ci­pi­ma ra­da ljud­skog mo­zga, mo­žda čak i br­že.
Na­vod­no do ta­kvog su­per ra­ču­na­ra se ni­je još do­šlo , no sve na­go­vje­šta­va da će raz­voj ići u tom prav­cu,.Br­zi­na tih ra­ču­na­ra biće mno­go ve­će u ob­ra­di po­da­ta­ka i to ne­ko­li­ko sto­ti­na pu­ta od da­na­šnjih pro­ce­so­ra. Uzmemo li i vi­je­sti da se spre­ma re­a­li­za­ci­ja ne­če­ga što se mo­že na­zva­ti No­vi In­ter­net, ko­ji će ima­ti ta­ko­đe ne­vje­ro­vat­ne br­zi­ne i sto pu­ta br­že od sa­da­šnjih, in­fo­r­ma­tič­ko do­ba se iz­gle­da spre­ma za no­vu re­vo­lu­ci­ju.
Dru­gi no­vi­tet ko­ji je uz­bur­kao teh­no­lo­šku i na­uč­nu jav­nost je čip sa vje­ro­vat­no­ćom.
To su ta­kvi či­po­vi ko­ji ima­ju iz­vje­snu ne­po­u­zda­nost u ra­du, ko­ja mo­že biti ko­ri­sna. Iako smo na­vi­kli i zna­mo da čip pri­je sve­ga ima tu oso­bi­nu da je ap­so­lut­no po­u­zdan, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma ta sto­pro­cen­tna po­u­zda­nost i ni­je neo­p­hod­na: Za ne­ke apli­ka­ci­je, kao što su ob­ra­da zvu­ka i sli­ke ta per­fekt­na tač­nost ni­je im­pe­ra­tiv, za­to što is­hod na kra­ju ope­ra­ci­je i ni­je broj.
Zna­či za pre­nos sli­ke i zvu­ka mo­gu se ko­ri­sti­ti či­po­vi ko­ji ima­ju iz­vje­snu ne­po­u­zda­nost, pa u ne­kim elek­tron­skim uređa­ji­ma kao što su mo­bil­ni apa­ra­ti, playeri, i osta­li sa­da sve če­šće ko­ri­šte­ni pre­no­si­vi ure­đa­ji ko­ji ko­ri­ste ba­te­ri­je, ovi či­po­vi s iz­vje­snom ne­po­u­zda­no­šći mo­gu po­slu­ži­ti za ušte­du ener­gi­je.Upo­tre­ba ovo­ga či­pa pro­du­ža­va tra­ja­nje ba­te­ri­je u ovim ure­đa­ji­ma.
Kri­šna Pa­lem­s sa ame­ri­čo­kog Uni­ver­zi­te­ta Rajs je osmi­slio ove či­po­ve , ko­ji ima­ju ka­šnje­nje- gre­šku.
Ova­kav čip je na­zvan PCMOS. Kao što smo pri­je na­po­me­nu­li tran­zi­sto­ri ra­de po bi­nar­nom prin­ci­pu gdje na iz­la­zu ima­mo 0 ili 1. re­zul­tat je ta­čan niz ovih zna­ko­va na iz­la­zu.
Da bi taj re­zul­tat bio ap­so­lut­no ta­čan po­treb­no je tran­zi­sto­ra i či­po­ve na­pa­ja­ti vi­sok­im na­po­nom, što br­zo tro­ši ener­gi­ju ko­jom ih na­pa­ja­mo. Ko­ri­šte­njem ovih či­po­va tra­ja­nje ba­te­ri­ja se po­ve­ća­va za 10 pu­ta, a per­for­man­se ure­đa­ja ko­ji ih ko­ri­ste osta­ju iste.
Vri­je­me kad bi se mo­gao po­ja­vi­ti ova­kav čip prog­no­zi­ra­no je za 2016. go­di­nu. Ko­li­ko je pro­fe­sor Kri­šna sa­mu­vje­ren go­vo­ri i to da je osno­vao svo­ju vla­sti­tu kom­pa­ni­ju, s na­mje­rom da svoj izum ne pro­da­je dru­gi­ma već da ide­ju re­a­li­zu­je sam.
Ova dva no­va pro­na­la­ska zvu­če go­to­vo fu­tu­ri­stič­ki , no sje­ti­mo se da je pri­je sva­kog ljud­skog izu­ma ko­ji je uvo­dio to­tal­ne no­vi­ne u po­sto­je­će teh­no­lo­gi­je , po­ka­zi­va­na ne­vje­ri­ca.
Sje­ti­mo se sa­mo , ne ta­ko dav­nog vre­me­na po­ja­ve mo­bil­ne te­le­fo­ni­je. Na nji­ho­vu na­ja­vu gle­da­lo se s ni­po­da­šta­va­njem, kao nešto što ni­kad ne­će za­ži­vje­ti. Sa­da, sa­mo de­ce­ni­ju i po ka­sni­je mi­li­jar­da­ma lju­di je to po­s­ta­lo uobi­ča­je­no sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je i je­dan je od po­slo­va ko­ji do­no­si naj­vi­še pro­fi­ta na pla­ne­ti. Zna­či, pred­sto­je nam bur­ne go­di­ne no­vih teh­no­lo­gi­ja.