Pi­še: Ili­ja R. Mi­lja­nić


Sa­mo su srp­ski ko­mu­ni­sti u ci­je­lom i „ba­šan­skom svi­je­tu” bi­li uni­šti­te­lji svog na­ro­da. Sa­mo se kod srp­skih ko­mu­ni­sta mo­gao ro­di­ti Đi­las i osta­la kom­pa­ni­ja koja ni­šta ni­je radila osim što je pla­ni­ra­la ha­os, po­čev od Ko­min­ter­ne do sa­sta­na­ka u lo­ži kod en­gle­ske kra­lji­ce... Iako smo ih za­du­ži­li sa­mo do­brim, En­gle­zi na­ma (Sr­bi­ma) vra­ća­ju zlo. En­gle­ski užas se raz­buk­tao još od sa­bo­ti­ra­nja emin­grant­ske vla­de, ka­da su usto­li­či­li Ti­ta s ci­ljem da Sr­be ras­cjep­ka, ka­ko u cen­tral­nom di­je­lu Sr­bi­je, ta­ko i u dvi­je­ma po­kra­ji­na­ma (Voj­vo­di­na i Ko­so­vo). Po­sled­nji pri­mjer zla ko­jeg En­gle­ska či­ni pre­ma Sr­bi­ma je be­sram­na re­zo­lu­ci­ja o Sre­bre­ni­ci u ko­joj ne­ma po­mi­re­nja na­ro­da na ovim pro­sto­ri­ma već još ve­ćeg raz­do­ra i po­dje­le...
La­ti­nje­nje u Cr­noj Go­ri po­či­nje ak­tiv­no da se pri­mje­nju­je od 1945. go­di­ne, a ak­tu­el­ni pre­mi­jer Mon­te­ne­gra, ina­če, ate­i­sta odav­no ba­šti­ni va­ti­kan­sku lo­žu. Op­šte­po­zna­to je i da su nje­go­vi po­slu­šni sa­rad­ni­ci svo­je­vre­me­no od­la­zi­li kod pa­pe na jor­go­van­sku li­mu­na­du. Ri­ječ­ju, Đu­ka­no­vi­ćev re­žim op­sta­je do­brim pu­za­nji­ma kod za­pad­nih na­mje­sni­ka, či­ja ad­mi­ni­stra­ci­ja ži­vi od na­jam­ni­ne či­ta­vog svi­je­ta... MMF je je­dan od nov­ča­nih ze­mljo­tre­sa od ko­jeg li­je­ka ne­ma (uzmeš i ne­sta­ješ). Naj­pri­je te kroz me­dij­sku dok­tri­nu ubi­je­de da spa­si­te­lji sti­žu da bi po­tom usli­je­di­la om­ča oko vra­ta o ko­joj vi­siš do gu­bit­ka te­ri­to­ri­je. Al Ka­i­da je ame­rič­ki pro­je­kat stvo­ren sa­mo ka­ko bi se kon­tro­li­sa­lo nji­ho­vo bo­gat­stvo (naf­ta i zla­to) dok su Mon­te­ne­gri­ni ak­tiv­no la­kom­stvo za­do­bi­li od sru­še­ne pri­vre­de kroz ak­cij­ski ka­pi­tal – pro­je­kat Ame­ri­ke da ni­šta na­ci­o­nal­no ne smi­je­te ima­ti, a kroz NA­TO pro­gram bra­ni­će svu pljač­ku slu­đe­nog na­ro­da...
La­ti­no­gor­ci-Mon­te­ne­gri­ni sru­ši­še ka­pe­lu vla­di­ke Ra­da To­mo­va Nje­go­ša na vr­hu Lov­će­na, za­uz­vrat im upu­ti­še la­tin­ski vi­je­nac po­mo­ći. Ku­ću cvi­je­ća ni­ko ne di­ra, vje­ro­vat­no iz raz­lo­ga što cvi­je­će tre­ba nje­go­va­ti... Ame­ri­kan­ci sru­ši­še naj­ljep­ši grad na svi­je­tu, sru­ši­še Egi­pat, So­ma­li­ju, Av­ga­ni­stan, Li­bi­ju, Ju­go­sla­vi­ju, Ukra­ji­nu... Ne­dav­no im pre­ko en­gle­ske lo­že pa­de na pa­met da po­no­vo na­no­se zlo i užas nad Sr­bi­ma oko slu­ča­ja Sre­bre­ni­ca. Ni da po­me­nu Aušvic, Ja­se­no­vac, Zi­da­ni most, Go­li otok i dru­ge srp­ske po­gi­bi­je i stra­ti­šta do is­tre­blje­nja.
Pla­ni­ra­na uz­bu­na u Sre­bre­ni­ci iz­ma­kla je pu­kim slu­ča­jem. Srp­ski pre­mi­jer Vu­čić za­ma­lo da iz­gu­bi gla­vu da ne bi Do­di­ko­vih mo­ma­ka. G. Vu­ja­no­vić je u tre­nut­ku in­ci­den­ta po­bje­gao u ze­le­ne šu­mar­ke i sed­mi dan iz­bio ne­gdje u Ve­ljem Du­bo­kom. Vu­čić je tom pri­li­kom do­bio opo­me­nu po na­o­ča­ri­ma da ne vi­di šta se zbi­va, ali je po­tom do­bro vi­dio ka­da je ka­ko ka­že u ša­hu dva­put ma­ti­rao Ba­ki­ra Izet­be­go­vi­ća.
G. Izet­be­go­vić ni­je ni gle­dao fi­gu­re, već se kla­njao pre­ma Is­tan­bu­lu i šap­nuo g. Vu­či­ću da dru­gi put do­đe u blind odje­lu ko­je će za nje­ga, opet po uzo­ru na Ti­ta, kre­i­ra­ti En­gle­zi.
S dru­ge stra­ne, cr­no­gor­ski pre­mi­jer je odav­no u car­stvu pri­vi­le­go­va­nih i ne ha­je za bom­bar­do­va­nje svog Da­ni­lov­gra­da, smrt Sa­še Sta­ji­ća u naj­ljep­šem cvi­je­tu mla­do­sti, po­gi­bi­ju ne­vi­ne dje­ce i ži­te­lja Mu­ri­na. Nji­ho­ve žr­tve su za­bo­ra­vlje­ne, a vlast svo­jim po­na­ša­njem pro­du­blju­je ra­ne i ne­pre­bol... Vla­sti­ma je va­žno da do lu­di­la du­va­ju u NA­TO pro­cen­te i oma­lo­va­ža­va­ju slo­bod­nu opo­zi­ci­ju ko­ja tra­ži sve­tu bu­nu pro­tiv da­hi­ja. Pre­mi­jer Mon­te­ne­gra igra sa be­len­zu­kom za prat­nju uz po­zna­tu pje­smu „Ku­ka­vi­ca” uz či­je tak­to­ve se po­di­gla sva če­ta na Će­mov­skom po­lju iz po­gla­vlja 23-24. Va­žno je da su sa cr­no­gor­skog mo­ra otje­ra­li Ru­se, pa je tu­ri­stič­ka raz­gled­ni­ca su­mor­na, a to je ka­žu iz Vla­de Mon­te­ne­gra trans tu­ri­zam, ko­ji osva­ja tr­ži­šte pa­pa­ga­ja i za­lu­ta­lih gu­šte­ra na vre­lom ploč­ni­ku.
Iz­be­zu­mlje­ni na­rod se na­da da će mu­ke ope­gla­ti u čuv­enom ta­blo­i­du i špi­ci te­le­vi­zi­je sa op­se­gom „mi­nut ha­os“...
Me­dij­ska klep­to­ma­ni­ja sa ne­pre­va­zi­đe­nim re­ži­se­rom nad­ma­šu­je Ka­pel­ske kre­so­ve i žu­te ose iz Mon­go­li­je. Ako se na­sta­vi ova­kva bo­lest in­for­mi­sa­nja, sli­je­di om­ča oko vra­ta uz­o­ra­noj do­li­ni, na ko­joj ni­ču sa­mo ku­ku­ri­jek i tr­nje od ko­je­ga ne­ma li­je­ka već vječ­nog le­le­ka. Ako ne­ko i pre­ži­vi, du­ša će mu gra­bi­ti na li­je­če­nje put is­toč­nih go­ra. Za­pad­na zo­ra do­ni­je­la je zlo, jer sun­ce tu­đeg ne­ba ne­će vas gri­ja­ti kao što je na­še gri­ja­lo. Ipak, na­daj­mo se sa­mo da ovo ni­je po­če­tak kra­ja, već kraj po­čet­ka...
Po­sled­nja no­vost tam­nih lo­ža Za­pa­da je da Sr­bi­ma na rod­noj gru­di, na sve­tom vje­kov­nom srp­skom og­nji­štu – Ko­so­vu i Me­to­hi­ji za­pli­je­ne sve­ti­nje.
Ako ži­vi Sr­bi ne­će da bra­ne srp­sku rod­ni­cu i ko­li­jev­ku maj­či­nog mli­je­ka mla­de Goj­ko­vi­ce i div­ne ki­te de­vet Ju­go­vi­ća i sve srp­ske manastire, ho­će ne­be­ski Obi­lić, vla­di­ka Ra­de s Lov­će­na, Ga­vri­lo Prin­cip, Ka­ra­đor­đe – bič tir­ja­nah i dru­gi za­vjet­ni­ci Ko­sov­skog za­vje­ta. Obi­lić je is­pi­sao vječ­nu po­bje­du srp­skog ro­da i po­ko­lje­nja, a nje­go­va ru­ka je jed­nim udar­cem sru­ši­la pre­sto ne­po­bje­di­ve Osman­ske ca­re­vi­ne.
Na­daj­mo se da se ne­će ob­i­sti­ni­ti sti­ho­vi pje­sni­ka: Po­mr­či­na uhva­ti­la na­še da­ne, pod sra­mo­tom ži­vi na­še po­ko­lje­nje, ne ču­ju se pro­te­sti ni ja­u­ci, pod sra­mo­tom ži­vi na­še jav­no mnje­nje, na­ra­šta­ji ko­ji si­šu kao pa­u­ci, pod sra­mo­tom ži­vi na­še po­ko­lje­nje...