Pi­še: prof. dr Slo­bo­dan Ra­do­njić


Cr­na Go­ra je je­di­na eko­lo­ška dr­ža­va u svi­je­tu. Ni­šta čud­no, auto­ri ime­na ni­je­su po­zna­va­li poj­mov­no od­re­đe­nje ter­mi­na – eko­lo­gi­ja. Eko­lo­gi­ja je na­u­ka ko­ja pro­u­ča­va od­no­se iz­me­đu je­din­ki, po­pu­la­ci­ja i za­jed­ni­ca or­ga­ni­za­ma, s jed­ne stra­ne i fak­to­ra spo­lja­šnje sre­di­ne s dru­ge stra­ne, kao i uza­jam­ne od­no­se ži­vih bi­ća. Za­i­sta svi su od­no­si i fi­zič­ki i du­hov­ni za­ga­đe­ni u Cr­noj Go­ri.
Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va bez rob­nih re­zer­vi. Ni­šta čud­no, mi ži­vi­mo od da­nas do sju­tra, a ne za bu­duć­nost. Uosta­lom, rob­ne re­zer­ve su kvar­lji­va ro­ba.
Cr­na Go­ra je je­di­na gra­đan­ska dr­ža­va u ko­joj je ve­ćin­ski na­rod ma­njin­ska za­jed­ni­ca. Opet ni­šta zna­čaj­no, jer bi uje­di­nje­njem ne­sta­le po­dje­le Bo­šnja­ka i Mu­sli­ma­na, Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca, Al­ba­na­ca i Mu­sli­ma­na, a ti­me i pre­sta­nak vla­da­vi­ne na po­dje­la­ma.
Cr­na Go­ra je je­di­na gra­đan­ska dr­ža­va pro­tiv svo­jih gra­đa­na.
Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va bez in­du­stri­je. Pro­iz­vod­nje ne­ma, ali naj­krup­ni­je je vo­će sa ne­pro­iz­vod­ne gra­ne.
Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va u ko­joj se mi­ni­stri i di­rek­to­ri ne bi­ra­ju po spo­sob­no­sti­ma iz od­go­va­ra­ju­će stru­ke, već po par­tij­skim za­slu­ga­ma.
Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va ko­ja ne po­štu­je je­zik za ko­ji se iz­ja­sni­lo 65 od­sto gra­đa­na.
Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va u svi­je­tu u ko­joj pen­zi­o­ne­ri pri­zna­ju da im pred­sjed­nik vla­de da­je pen­zi­je i za­hva­lju­ju­ći nje­mu po­ste i du­go ži­ve. Ne tre­ba spo­ri­ti ta­kve tvrd­nje, mno­gi od njih pen­zi­ju ni­je­su ni za­slu­ži­li. „Daj­te mi 100 gra­ma me­sa od ono­ga s ko­sti­ma. Ima­te psa? Ma ne, ma­lu pen­zi­ju“.
Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va u ko­joj se stru­ka i na­u­ka ne po­štu­ju i ne pi­ta­ju. Sve je u ru­ka­ma po­li­ti­ča­ra, pa i na­u­ka. Za­to smo i sti­gli do bez­iz­la­zne si­tu­a­ci­je.
Cr­na Go­ra je je­di­na po­ljo­pri­vred­na dr­ža­va u ko­joj ne­ma par­ce­le, da trak­tor mo­že da ra­di či­tav dan, u ko­joj trak­tor vi­še po­tro­ši go­ri­va i vre­me­na pre­la­ze­ći sa par­ce­le do par­ce­le ne­go ra­de­ći na ora­ni­ci.
Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va sa svo­jim bren­do­vi­ma. Hva­li­mo se i po­zna­ti smo po nje­gu­škim pr­šu­ta­ma, ali od uve­ze­nih svinj­skih zad­nji­ca.
Svi se sti­di­mo je­se­nje kuk­nja­ve i mol­bi da sni­je­ga bu­de za zim­ski tu­ri­zam na Ža­blja­ku. Sti­že zi­ma, Bog usli­ši na­še mol­be, pa­de sni­jeg, ali on­da ne­ma uslo­va kad ima sni­je­ga i kad ga ne­ma. Ni­ko ne op­tu­žu­je od­go­vor­ne u me­tro­po­li zim­skog tu­ri­zma i EPS-u, što u špi­cu se­zo­ne ne­ma snje­go­či­sta­ča i stru­je, pa go­sti na­pu­sti­še ho­te­le. Na­po­slet­ku, opet pa­de ve­li­ki sni­jeg, do­dat­no du­nu­še sje­ver i me­ća­va, pa po­kri­še trag svih od­go­vor­nih za pro­past se­zo­ne.
Stra­šno na­za­do­va­nje Cr­ne Go­re ima vr­lo jef­ti­no ob­ja­šnje­nje u pri­vred­nom pro­gre­su i na­ci­o­nal­nom do­hot­ku, u stva­ra­nju ču­da u po­ljo­pri­vre­di i tu­ri­zmu. Za­i­sta je u pra­vlje­nju gre­ša­ka ovo vla­da kon­ti­nu­i­te­ta, ali oni sa br­da ne vi­de sta­nje is­pod br­da.
Dru­štve­na, eko­nom­ska i mo­ral­na kri­za u ko­joj se na­la­zi Cr­na Go­ra de­gra­di­ra dru­štve­ni i in­te­lek­tu­al­ni sta­tus gra­đa­na.
Li­be­ral­na par­ti­ja je pr­va po­če­la kam­pa­nju za pri­zna­va­nje isto­pol­nih bra­ko­va, a ne zna­ju da je pr­vo po­treb­no mi­je­nja­ti Ustav ko­ji de­fi­ni­še brak kao za­jed­ni­cu mu­škar­ca i že­ne.
Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va u ko­joj se stva­ra no­vi iden­ti­tet na­ci­je – zva­ne ‘’mon­te­ne­gri­ni’’. Po­sta­li su en­de­mi Evro­pe. Sre­ćom za po­tom­stvo, uslo­vi za raz­voj en­de­ma ‘’mon­te­ne­gri­na’’ su sve go­ri i go­ri, pa će usko­ro po­sta­ti re­likt­na vr­sta. Stva­ra­nje no­vog iden­ti­te­ta Cr­no­go­ra­ca do­vo­di do po­re­me­ća­ja i dis­kon­ti­nu­i­te­ta isto­ri­je.
Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va bez je­zi­ka sa če­ti­ri je­zi­či­ne. Dok se u sreć­nim dr­ža­va­ma ga­se je­zi­ci ple­me­na i ma­lo­broj­nih po­pu­la­ci­ja, kod nas se stva­ra­ju ne­le­gal­no i ne­struč­no dva pa­ra­lel­na cr­no­gor­ska je­zi­ka, od ko­jih je cr­no­gor­ski je­zik 2 (no­mad­ski) iz­van kon­tro­le uni­ver­zi­te­ta, je­di­ni di­vlji auto­nom­ni stu­dij. Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va ko­ja stva­ra i iz­mi­šlja no­ve na­ci­je, pa oče­ku­je­mo da Bo­ke­lji, Va­so­je­vi­ći, Mo­ra­ča­ni, Rov­ča­ni, Drob­nja­ci i dru­gi za­tra­že rje­ša­va­nje na­ci­o­nal­nog sta­tu­sa, jer su uvi­jek bi­li na­ci­o­nal­no Sr­bi, a ni­ka­da Cr­no­gor­ci do po­pi­sa iz 1948. go­di­ne.
Iza­zov i ide­je vla­sti za pri­klju­če­nje NA­TO-u se stal­no ra­đa­ju, vje­ro­vat­no će za­uz­vrat do­bi­ti ve­li­ku ali­men­ta­ci­ju.
Na­kon kri­ti­ke am­ba­sa­do­ra SAD usli­je­dio je pred­log vla­sti za za­tvor­sko ka­žnja­va­nje pla­će­ni­ka na stra­nim ra­ti­šti­ma. Iz­mje­na­ma kri­vič­nog za­ko­na pred­vi­đe­ne su za­tvor­ske ka­zne za cr­no­gor­ske dr­ža­vlja­ne, ko­ji di­rekt­no ili na dru­gi na­čin uče­stvu­ju u ino­stra­nim ra­ti­šti­ma. Am­ba­sa­dor­ka, oštra i lju­ti­ta, a na­še ju­na­či­ne slu­ša­ju po­gnu­tih gla­va bez lo­gič­nog pi­ta­nja: ‘’Šta smo mi bo­gu skri­vi­li, da nas stal­no uda­ra­te pru­tem po zad­nji­ci? Uda­ri­te nas, glav­no­ko­man­du­ju­ći, po gla­vi pa će­mo vas pi­ta­ti: ‘’Ka­ko to da vi nas di­sci­pli­nu­je­te da slu­ša­mo, su­prot­no od va­ših či­nje­nja? Va­ši voj­ni­ci, pla­će­ni­ci i za­tvo­re­ni­ci ha­ra­ju Av­ga­ni­sta­nom, Li­bi­jom, Si­ri­jom, Ira­nom i ši­rom pla­ne­te Ze­mlje. Va­ši voj­ni­ci ne od­go­va­ra­ju za ve­li­ki broj zlo­či­na – si­lo­va­nja, mu­če­nja, ubi­ja­nja i za njih ne­ma za­ko­na i pre­pre­ka’’. Za­što ne ka­že­te va­šoj go­šći da je to na­ci­zam u po­li­ti­ci, da jed­na dr­ža­va mo­že sve (bom­bar­du­ju gra­do­ve, bol­ni­ce, ško­le, eks­plo­a­ti­šu re­sur­se, vr­še ge­no­cid i ra­se­lja­va­nje sta­nov­ni­ka), a dru­ge dr­ža­ve mo­gu sa­mo da ra­de ka­ko im oni na­re­di­te! E, gdje si
Ti­to!? Da im ka­žeš svi­ma ‘’Ne’’! Na­po­lje, zlo­čin­ci! Ako će­mo da ka­že­mo isti­nu, Cr­na Go­ra ipak ni­je pr­va eko­lo­ška dr­ža­va u svi­je­tu, jer je to pri­je nje bi­la Ti­to­va Ju­go­sla­vi­ja!? Šta je tu čud­no, kad svi do­bro zna­mo da u FNRJ i SFRJ ni­je bi­lo ne­pri­jat­nih mi­ri­sa, jer ni­ko ni­je smio da pr.ne od dru­ga Ti­ta?!
Isti­na, vlast u Cr­noj Go­ri, je­di­noj eko­lo­škoj dr­ža­vi po Usta­vu u svi­je­tu – po­ku­ša­va sa mno­go ma­nje uspje­ha od ve­li­kog Bro­za, da spri­je­či ši­re­nje ne­ga­tiv­nih in­te­lek­tu­al­nih – „eko­lo­ških mi­ri­sa“. Ku­mro­vač­ki đa­ci i Ti­to­vi pi­o­ni­ri opo­ga­ni­še Cr­nu Go­ru.
Cr­na Go­ra pa­da kao po Njut­no­vom za­ko­nu gra­vi­ta­ci­je: sve du­blje i br­že u bi­je­di i pro­pa­sti. Oče­ki­va­no je da će nas udru­ži­ti za­jed­nič­ki i sreć­no pre­ži­vlje­na ne­sre­ća. Sa­mo nam je još po­treb­na jed­na od­lu­ka da nas pri­me u NA­TO, a ona nas mo­že uču­ni­ti kon­ta­mi­ni­ra­nim eko­lo­škim smra­dom i ot­pa­dom i za­u­vi­jek une­sre­ći­ti.