Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Do­bar dan, zo­vem po­vo­dom ogla­sa o pro­da­ji sta­no­va u „Be­o­gra­du na vo­di“.
-Sa­mo mo­me­nat! Gra­do­na­čel­ni­če­e­e­ee, gra­do­na­čel­ni­če­e­ee ne­ka bu­dal…ovaj, po­ten­ci­jal­ni ku­pac sta­na na ve­zi.
-Iz­vo­li­te, Ma­li, agent za pro­da­ju ma­gle i ne­kret­ni­na ov­dje! Ne mi­slim ma­li agent ne­go Ma­li, to mi je pre­zi­me, ina­če ču­var Be­o­gra­da na vo­di u zim­skom pe­ri­o­du…
-Su­pru­ga i ja smo za­in­te­re­so­va­ni za ku­po­vi­nu sta­na u jed­noj od ku­la, s po­gle­dom na „Đi­la­sov most“ even­tu­al­no, dje­lu­je nam ro­man­tič­no, pa…
-Na­ža­lost, ni­je­dan od sta­no­va ne­će gle­da­ti ka tom ru­glu od mo­sti­ća, uglav­nom će bi­ti ori­jen­ti­sa­ni za­pad­no, s po­gle­dom na Vu­či­ća, ima li išta ro­man­tič­ni­je od to­ga, bre?
-Do­bro, a kad bismo mo­gli da po­gle­da­mo?
-Vu­či­ća?! Pa, u vi­je­sti­ma, vre­men­skoj prog­no­zi, emi­si­ja­ma za dje­cu, igra­ma na sre­ću, fri­ži­de­ru, ka­ci s ku­pu­som, u li­ni­ji ži­vo­ta na dla­nu, šo­lji­ci ka­fe, po­gle­du no­vo­ro­đen­če­ta, dje­lo­vi­ma Bi­bli­je ko­ji go­vo­re o čo­vje­ku ko­ji ho­da po vo­di, te­sto­vi­ma za trud­no­ću uko­li­ko su po­zi­tiv­ni…
-Ne, mi­sli­li smo na stan?
-Koj, bre, sad stan?!
-Pa, u „Be­o­gra­du na vo­di“, pri­ča­li smo…
-Aha, da, stan! A, gdje tač­no?!
-Re­koh Vam- „Be­o­grad na vo­di“!
-Ta­mo?! Po­če­la pro­da­ja, stvar­no?! Eks­tra, mo­ram da ja­vim dru­ga­ri­ma…
-Če­kaj­te, pa vi ste ogla­si­li pro­da­ju, valj­da zna­te?..
-Ma, znam, ka­ko da ne, ne­go sam se ne­što zbu­nio…
-In­te­re­su­je nas do­kle su od­ma­kli ra­do­vi, ci­je­na, i ka­da bismo za­i­sta mo­gli da po­gle­da­mo stan? Dvo­sob­ni, re­ci­mo?
-Ra­do­vi su baš od­ma­kli, ali baš-baš! Ima­mo vo­du, ima­mo Be­o­grad tu bli­zu, još sa­mo da spo­ji­mo ta dva i eto „Be­o­gra­da na vo­di“, lo­gič­no! Evo, upra­vo kroz pro­zor gle­dam u kra­no­ve, ra­de ko Vu­lin, mal­te­ne…
-Zna­či, gra­di se, ku­le za­i­sta ni­ču?
-Ču, ni­ču, ko iz vo­de što bi se re­klo?! Ma, ko iz „Be­o­gra­da na vo­di“, bre! Evo, dok raz­go­va­ra­mo maj­sto­ri upra­vo za­vr­ša­va­ju sto­la­ri­ju…
-A, ci­je­na, uslo­vi?
-Daj kol­ko daš, ne­će­mo da se cenj­ka­mo, ni­smo u skup­šti­ni! Za sef­te, što na­rod ka­že!
-Što se uslo­va ti­če, znaj­te da je naš prin­ci­pi­je­lan stav da ne pri­sta­je­mo ni na ka­kve uslo­ve ko­ji će šte­ti­ti in­te­re­si­ma Sr­bi­je i ne pod­li­je­že­mo ul­ti­ma­tu­mi­ma! Da­kle, ako zo­ve­te da bi uslo­vlja­va­li bo­lje da od­mah pre­ki­ne­mo ve­zu!
-Uslo­vi ku­po­vi­ne, aman!
-Ku­po­vi­ne če­ga?
-Sta­na, gra­do­na­čel­ni­če! Sta­na u „Be­o­gra­du na vo­di“, bre­e­e­e­ee!
-Be­o­gra­da na če­mu?
-Vo­di! Ku­le, sta­no­vi, pro­da­ja, oglas?
-Aha, na­rav­no, vo­di ne­go šta ne­go vo­di! Zna se ko nas vo­di u bo­lju i svje­tli­ju bu­duć­nost…
-Mo­že­mo li ili ne da po­gle­da­mo te sta­no­ve, od­lu­či­mo ko­ji će­mo, pla­ti­mo?
-Da­bo­me da mo­že­te! Do­đe­te li­je­po sju­tra da vi­di­te ma­ke­ti­cu, zna­te ka­ko je slat­ka, naj­bo­lji mo­de­la­ri osnov­nih ško­la pra­vi­li, po­ka­že­te pr­stom u ko­joj bi zgra­di i na kom spra­tu stan, sa­mo pa­žlji­vo s pr­stom, ne­ka dje­ca su već ošte­ti­la ma­ke­tu igra­ju­ći se auto­mo­bil­či­ći­ma po njoj, pa smo dva pu­ta mi­je­nja­li pro­je­kat i učvr­šći­va­li one sto­sprat­ni­ce se­lo­tej­pom…
-Ka­kva sad ma­ke­ta, po­bo­gu?!
-Pre­li­je­pa, ka­žem Vam, gdje god je od­ne­se­mo dje­ca na­va­le ko smrt na ba­bu… Bio i onaj glu­mac De­par­dje, oka­čio sel­fi s njom na „fej­su“…
-Mi­sli­li smo da ode­mo na gra­di­li­šte, po­gle­da­mo šta se nu­di, uđe­mo u ne­ki od sta­no­va…
-Na­rav­no, ni­je pro­blem, sad ću da vam ob­ja­snim ka­ko naj­lak­še da pro­na­đe­te na­se­lje, pi­ši: pro­đeš glav­nu auto­bu­sku sta­ni­cu, pri­je Sta­rog mo­sta skre­neš li­je­vo, ideš blat­nja­vim pu­ti­ćem kroz udže­ri­ce, skre­neš de­sno, pre­sko­čiš ši­ne ako ne­ma vo­za, iza­đeš na kej, opet li­je­vo, na­sta­viš sto­ti­nak me­ta­ra ka Adi i tu si!
-Vi­dje­će­mo zgra­de?
-Pa, ovaj, vi­dje­će­te ne­ke u da­lji­ni, no­vo­be­o­grad­ske blo­ko­ve i slič­no, ali ako spu­sti­te po­gled ni­že, baš ni­že, sko­ro do ze­mlje, za­gr­li­te su­pru­gu, za­tvo­ri­te oči i za­mi­sli­te…
-Šta da za­mi­sli­mo?!
-Va­še to­plo po­ro­dič­no gni­je­zdo na vo­di, ka­ko šta?! „Be­o­grad na vo­di“ je, re­ci­mo, još u fa­zi al­he­mi­je, uka­za­će se sa­mo oni­ma ko­ji za­i­sta vje­ru­ju u nje­ga. Ne­što kao Oz, ili onaj grad u ko­ji je Ha­ri Po­ter oti­šao da uči ma­gi­ju, ra­zu­mi­je­te?
-Po­la­ko, po­la­ko…tre­ba da pot­pi­še­mo ugo­vor i pla­ti­mo ne­što što ne po­sto­ji?
-Ka­ko, bre, ne po­sto­ji?! Je­ste li pre­ču­li onaj dio o ma­ke­ti? Je­ste li vi­dje­li ho­lo­gram­sku pre­zen­ta­ci­ju ko­ju sva­ko­dnev­no pri­ka­zu­je­mo na TV-u? Je­ste li, na kra­ju kra­je­va, ču­li Alek­san­dra Vu­li­na ko­ji je us­hi­će­no iz­ja­vio ka­ko je pr­vi ku­pio stan na dva­de­se­tom spra­tu, use­lio se, ko­lu­ta oki­ca­ma gle­da­ju­ći za­la­zak sun­ca s bo­žan­stve­ne te­ra­se, a pr­ve kom­ši­je su mu Če Ge­va­ra i El­vis Pri­sli!
Mi­sli­te li da bi Jor­go­van­ka Ta­ba­ko­vić ku­pi­la 50 sta­no­va za za­po­sle­ne u Na­rod­noj ban­ci, kao kom­plet uz one ma­sa­že­re za sto­pa­la, da „Be­o­grad na vo­di“ ni­je re­al­nost?!
Sa­mo se vi ko­le­baj­te, spi­sak za­in­te­re­so­va­nih je sve du­ži!
Či­tav blok C iz bol­ni­ce „La­ze La­za­re­vić“ se ja­vio i tra­žio da ka­pa­ri­še po dva- tri sta­na!
Njih su svo­je­vre­me­no, ne­pra­ved­no, in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­li, jer su vi­đa­li „Be­o­grad na vo­di“ i slič­ne ha­lu­ci­na­ci­je, a, eto, is­po­sta­vi­lo se da ni­je ri­ječ o pa­ci­jen­ti­ma sa psi­ho­so­mat­skim po­re­me­ća­ji­ma, već o vi­zi­o­na­ri­ma…
-Do­bro, do­bro, upi­ši­te i nas za dva dvo­sob­na…
-E, sad, z’inat ne­ću! Sad ću auti­ćem da sru­šim „vaš“ so­li­ter na ma­ke­ti i na­pra­vim je­zer­ce s la­bu­do­vi­ma i nil­skim ko­nji­ma na tom mje­stu, pa kad osta­ne­te bez kro­va nad gla­vom ne­će­te se ta­ko pre­mi­šlja­ti…
Ne­za­hval­ni­ci jed­ni- vo­da tu, Be­o­grad tu, fa­li sa­mo ne­ko­li­ko zgra­da, a oni od­mah di­žu ga­la­mu! Sa­sta­nak na sli­je­po mo­že, a ku­po­vi­na sta­na- ne, cccc…
Aj­mo, na­ro­de, na­va­li: „Be­o­grad na vo­di“, još ma­lo pa ne­sta­lo!
dva­u­je­dan.rs