Ame­rič­ki list „Ma­der­džons” ob­ja­vio je da su ne­ka­da­šnji sa­vjet­nik li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća Pol Me­ne­fort i biv­ši vla­snik KAP-a Oleg De­ri­pa­ska di­rekt­no po­ve­za­ni jer je taj ame­rič­ki kon­sul­tant bio an­ga­žo­van da omo­gu­ći da ru­ski taj­kun do­bi­je vi­zu za ula­zak u SAD. Ka­ko pre­no­si list, Me­ne­fort je bio je­dan od sa­vjet­ni­ka Do­nal­da Tram­pa za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re u SAD. List na­vo­di i da je Me­ne­fort po­ma­gao i pri do­la­sku ame­rič­kog se­na­to­ra Džo­na Me­kej­na u Cr­nu Go­ru 2006.go­di­ne.
Is­ti­če se da je Me­ne­fort sa­ra­đi­vao i sa ru­skim pred­sjed­ni­kom Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom, či­ju stran­ku je ta­ko­đe sa­vje­to­vao u jed­noj od iz­bor­nih kam­pa­nja.
– Ka­da je De­ri­pa­ska na­i­šao na pro­ble­me da do­bi­je ame­rič­ku vi­zu, Me­ne­fort mu je po­mo­gao. Nji­ho­ve ve­ze su po­seb­no učvr­šće­ne na jed­nom sa­stan­ku u Švaj­car­skoj, ko­me je pri­su­stvo­vao i Me­kejn – pi­še u tek­stu.
Da­lje se na­vo­di da je kam­pa­nju za re­fe­ren­dum u Cr­noj Go­ri po­ma­gao i Me­ne­for­tov sa­rad­nik Rik Dej­vis. Sam Me­ne­fort ni­ka­da ni­je ne­gi­rao da ra­di za De­ri­pa­sku, ali je nje­gov ugo­vor sa DPS-om pri­kri­ven od jav­no­sti.
Ame­rič­ki me­di­ji su i u apri­lu pro­šle go­di­ne pi­sa­li o ve­za­ma Me­ne­for­ta sa Đu­ka­no­vi­ćem i De­ri­pa­skom. Ka­ko je na­ve­de­no, Me­ne­fort, ko­jeg su na­zva­li „Tram­po­va no­va de­sna ru­ka”, sa­vje­to­vao je ta­da­šnjeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra u kam­pa­nji pred re­fe­ren­dum, a u tom po­slu mu je po­ma­gao nje­gov part­ner Rik Dej­vis.Me­ne­fort i Dej­vis su u Cr­nu Go­ru do­šli kao struč­nja­ci lo­bi­stič­ko-pro­pa­gand­ne fir­me Dej­vis i Me­ne­fort, a pre­ma pi­sa­nju ame­rič­kog ma­ga­zi­na „Slejt”, po­mo­gli su da ru­ski mi­li­jar­der Oleg De­ri­pa­ska po­kre­ne in­ve­sti­ci­je u Cr­noj Go­ri, u pr­vom re­du da stek­ne vla­sni­štvo nad fa­bri­kom alu­mi­ni­ju­ma – KAP-om.
 – Njih dvo­ji­ca ra­di­li su kao kon­sul­tan­ti blo­ka za ne­za­vi­snost u ma­loj dr­ža­vi Cr­noj Go­ri, ko­ja je že­lje­la da iza­đe iz fe­de­ra­ci­je sa Sr­bi­jom i po­sta­ne su­ve­re­na re­pu­bli­ka. Na po­vr­ši­ni ovo je zvu­ča­lo kao ple­me­ni­to, to­li­ko ple­me­ni­to da je se­na­tor Džon Me­kejn iz­ja­vio da je ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re naj­ve­ći evrop­ski de­mo­krat­ski pro­je­kat od kra­ja Hlad­nog ra­ta – ob­ja­vio je ma­ga­zin „Slejt”.
U tek­stu ob­ja­vlje­nom u ma­ga­zi­nu „Nej­šen” na­vo­di se da cr­no­gor­ska kam­pa­nja za ne­za­vi­snost ni­je bi­la ni iz­da­le­ka slič­na ono­me što je opi­sao Me­kejn.
– Ini­ci­ja­ti­vu za ne­za­vi­snost po­dr­ža­vao je fan­ta­stič­no bo­ga­ti ru­ski mag­nat Oleg De­ri­pa­ska. On je imao lič­ne raz­lo­ge za pro­mo­vi­sa­nje ne­za­vi­sno­sti. Upra­vo je ku­pio alu­mi­nij­sku in­du­stri­ju Cr­ne Go­re i na­mje­ra­vao je da uđe u ši­re sek­to­re nje­ne eko­no­mi­je – pi­še u tek­stu. 
Ra­svje­tlja­va­ju­ći ve­ze De­ri­pa­ske i Me­ne­for­ta, ma­ga­zin „Nejšn” je uka­zao da je ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re po­mo­gao i po­zna­ti bri­tan­ski mi­li­jar­der Na­ta­ni­jel Rot­šild, ko­ji je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na do­bio cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, a po­sje­du­je i luk­su­zni stan u Por­to Mon­te­ne­gru. 
– Pre­ma ri­je­či­ma dvo­ji­ce vi­so­kih ame­rič­kih di­plo­ma­ta ko­ji su slu­ži­li na Bal­ka­nu, Dej­vis i nje­go­va lo­bi­stič­ka fir­ma „Dej­vis i Me­ne­fort“ do­bi­li su ne­ko­li­ko mi­li­o­na do­la­ra da po­mog­nu vo­đe­nje re­fe­ren­dum­ske kam­pa­nje za ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re 2006. go­di­ne. Od­red­be tog ugo­vo­ra ni­kad ni­je­su jav­no ob­ja­vlje­ne, ali su naj­vi­ši cr­no­gor­ski zva­nič­ni­ci re­kli ame­rič­kim di­plo­ma­ta­ma da su Dej­vi­sov i Me­ne­for­tov rad pla­ti­li nov­cem ru­skih moć­ni­ka ko­ji ope­ri­šu u Cr­noj Go­ri – ob­ja­vio je ma­ga­zin „Nejšn”.
 U ključ­nim mo­men­ti­ma kam­pa­nje, ka­ko se da­lje na­vo­di, Dej­vis se obra­ćao za po­moć De­ri­pa­ski­nim sa­ve­zni­ci­ma.
– Po­što je re­zul­tat re­fe­ren­du­ma bio ne­pred­vi­dljiv, pri­sta­li­ce sa­ve­za sa Sr­bi­jom po­ku­ša­le su da pri­do­bi­ju jav­no mnje­nje, pri­je­te­ći da će uki­nu­ti sti­pen­di­je i dru­ge pri­vi­le­gi­je cr­no­gor­skih stu­de­na­ta ako do­đe do se­ce­si­je. 
To je iza­zva­lo pa­ni­ku, pa se, da bi se kon­tri­ra­lo, Dej­vis obra­tio De­ri­pa­ski­nom emi­sa­ru Na­ta­ni­je­lu Rot­šil­du. Tri ne­dje­lje pri­je re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti, Dej­vis je od Rot­šil­da za­tra­žio da do­đe u Cr­nu Go­ru. Na­kon što je sti­gao pri­vat­nim mla­znja­kom „golfstrim“, Rot­šild je pa­ra­di­rao pred ka­me­ra­ma sa cr­no­gor­skim pre­mi­je­rom i obe­ćao mi­li­on do­la­ra kao po­moć stu­den­ti­ma ko­ji su mo­žda ugro­že­ni pri­jet­njom Sr­bi­je u ve­zi sa obra­zo­va­njem. Do­ve­den je i dru­gi De­ri­pa­skin sa­ve­znik da obez­bi­je­di stu­dent­ske gla­so­ve – ka­nad­ski mi­li­jar­der Pi­ter Mank, iz­vr­šni di­rek­tor Ba­rik gol­da, naj­ve­će kor­po­ra­ci­je rud­ni­ka zla­ta na svi­je­tu. On je obe­ćao i ka­nad­sku po­moć – pod­sje­ća autor tek­sta u ma­ga­zi­nu „Nejšn”. 
Na­vo­di se da je po­mo­gao i kon­gre­smen iz SAD Bob Dol, ko­ji je lo­bi­rao kod Me­kej­na da pro­mo­vi­še cr­no­gor­sku ne­za­vi­snost. Ubr­zo po­tom, re­fe­ren­dum je pro­šao sa ti­je­snih 0,5 od­sto, i ta­ko je Cr­na Go­ra po­sta­la sa­mo­stal­na dr­ža­va. 
M.V.–V.R.


Sa­slu­ša­van zbog ve­za sa tr­gov­ci­ma oruž­jem 

Bri­tan­ski „Gar­di­jan” ob­ja­vio je ju­če da su pred­stav­ni­ci ame­rič­kog Mi­ni­star­stva prav­de sa­slu­ša­li Po­la Me­na­for­ta sre­di­nom 2013. go­di­ne na za­htjev fran­cu­ske vla­de. Ta­da je Me­ne­for­tov advo­kat Ri­čard Hi­bei re­kao da is­tra­ži­te­lji ne­ma­ju ni­ka­kve do­ka­ze da je nje­gov kli­jent do­bio 87.000 do­la­ra od tr­go­va­ca oruž­jem u Pa­ki­sta­nu, gdje je po­ma­gao kam­pa­nju jed­nog pred­sjed­nič­kog kan­di­da­ta.