Vi­so­ki pa­ra­fi­ska­li­te­ti, od­no­sno ra­zni na­me­ti na dr­žav­nom i lo­kal­nom ni­vou, uti­ču na po­slo­va­nje pri­vred­nih su­bje­ka­ta i mo­gu na­tje­ra­ti pri­vred­ni­ke da od­re­đe­ni dio po­slo­va oba­vlja­ju u si­voj zo­ni. To je je­dan od za­klju­ča­ka iz­vje­šta­ja o pa­ra­fi­ska­li­te­ti­ma u Cr­noj Go­ri Uni­je po­slo­da­va­ca (UPCG) ko­ji je ju­če pred­sta­vljen na kon­fe­ren­ci­ji u Pod­go­ri­ci. Ka­ko su na­ve­li, po­red po­ve­ća­nja PDV-a, ak­ci­za, ca­ri­na i dru­gih fi­ska­li­te­ta, po­slo­dav­ci­ma rad do­dat­no ote­ža­va ne­si­stem­sko uvo­đe­nje ši­ro­kog spek­tra pa­ra­fi­ska­li­te­ta kao do­dat­nih na­me­ta.
Šef sek­to­ra za me­đu­na­rod­ne od­no­se i pro­jek­te UPCG Mir­za Mu­le­ško­vić ka­zao je da pri­vred­ni­ci i da­lje po­ka­zu­ju ne­za­do­volj­stvo nji­ho­vom uklju­če­no­šću u pro­ces do­no­še­nja od­lu­ka, te sma­tra­ju da taj pro­ces ni­je do­volj­no tran­spa­ren­tan.
– Da su pa­ra­fi­ska­li­te­ti ba­ri­je­ra na lo­kal­nom ni­vou sma­tra tri če­tvr­ti­ne po­slo­da­va­ca, dok je sa­mo jed­na če­tvr­ti­na pred­u­ze­ća na­ve­la da ima li­stu pa­ra­fi­ska­li­te­ta ko­je tre­ba da pla­ti. Čak 60 od­sto is­pi­ta­ni­ka je na­ve­lo da ni­je uklju­če­no u do­no­še­nje od­lu­ka o pa­ra­fi­ska­li­te­ti­ma na lo­kal­nom ni­vou, dok 35,3 od­sto sma­tra da para­fi­ska­li­te­ti ni­je­su vri­jed­ni ci­je­ne ko­ja se pla­ća za njih. Pri­vred­ni­ci su pre­po­zna­li rast pa­ra­fi­ska­li­te­ta u po­sled­nje dvi­je go­di­ne i ima­ju strah od da­ljih po­ve­ća­nja na­me­ta – ka­zao je Mu­le­ško­vić na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji „Ja­ka pri­vre­da – uspje­šna Cr­na Go­ra”.
Ve­li­ki broj pri­vred­ni­ka, ka­ko je is­ta­kao, sma­tra da upra­vo vi­so­ki pa­ra­fi­ska­li­te­ti tje­ra­ju pri­vred­ni­ke da od­re­đe­ni dio po­slo­va­nja oba­vlja­ju u si­voj zo­ni.
Pro­fe­sor Đor­đe Bla­žić ko­ji je bio an­ga­žo­van na is­tra­ži­va­nju kao eks­pert uka­zao je da prav­ni si­stem obi­lu­je ve­li­kim bro­jem na­kna­da ko­je se ne­ri­jet­ko pre­kla­pa­ju i uvo­de ne­kon­tro­li­sa­no što op­te­re­ću­je po­slo­va­nje pred­u­ze­ća.
– Pa­ra­fi­ska­li­te­ti se uvo­de i nji­ho­va vi­si­na se od­re­đu­je ne sa­mo za­ko­nom ne­go i pod­za­kon­skim ak­ti­ma, što je spor­no sa ustav­no-prav­nog aspek­ta. Po­sta­vlja se pi­ta­nje da li ne­ki pa­ra­fi­ska­li­te­ti tre­ba da po­sto­je. Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo i da ni­je ja­sno de­fi­ni­sa­no šta je na­kna­da, što uvo­di ve­li­ku za­bu­nu u sa­moj le­gi­sla­ti­vi – re­kao je Bla­žić.
Is­ta­kao je da su to­kom is­tra­ži­va­nja ana­li­zi­ra­li 4,32 hi­lja­de za­ko­na i pod­za­kon­skih aka­ta.
– Ka­da je u pi­ta­nju oso­be­nost pa­ra­fi­ska­li­te­ta do­šli smo do za­ključ­ka da se oni ure­đu­ju raz­li­či­tim prav­nim ak­ti­ma. Me­đu nji­ma, pra­vil­ni­ci mi­ni­star­sta­va, na­red­be, ured­be i osta­li ak­ti su vr­lo di­sku­ta­bil­ni – is­ta­kao je Bla­žić.
Na­gla­sio je da je evi­den­ti­ra­no da po­sto­je gru­pi­sa­ne na­kna­de, ali da u okvi­ru njih po­sto­ji mno­go skri­ve­nih na­kna­da.
– Na pri­mjer eko­lo­ške na­kna­de, ima­te ih tri, a za­pra­vo ih je de­vet. Na­kna­de se uvo­de ne­kon­tro­li­sa­no, ka­ko ne tre­ba. Za raz­li­ku od na­kna­da, tak­se su mno­go bo­lje ure­đe­ne. Tač­ni­je, ure­đu­ju se za­ko­nom – za­klju­čio je Bla­žić.
Kon­fe­ren­ci­ju su otvo­ri­li pred­sjed­ni­ca UPCG Sve­tla­na Vuk­sa­no­vić i di­rek­tor re­gi­o­nal­ne kan­ce­la­ri­je Me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je ra­da (ILO) Mar­kus Pil­grim, dok je na sku­pu go­vo­rio i vi­ši spe­ci­jal­ni sa­vjet­nik ILO za po­slo­da­vač­ka pi­ta­nja Dra­gan Ra­dić. On je uka­zao na pro­blem so­ci­jal­nog di­ja­lo­ga i uka­zao da bi vo­lje­li da vi­de sma­nje­nje pa­ra­fi­ska­li­te­ta.D.M.