Pro­fe­sor Gra­đe­vin­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re Je­li­sa­va Ka­le­zić i ar­hi­tek­ta Lji­lja­na Ra­de­vić pod­ni­je­će po­čet­kom go­di­ne ini­ci­ja­ti­vu Ustav­nom su­da za ocje­nu ustav­no­sti Za­kon o re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih objek­ta, a pod­ni­je­će za­htjev za od­la­ga­nje pri­mje­ne tog ak­ta dok ta sud­ska in­stan­ca ne do­ne­se od­lu­ku o to­me.
Ka­le­zi­će­va i Ra­de­vi­će­va pod­no­se ini­ci­ja­ti­vu Ustav­nom su­du zbog to­ga što se nji­me oslo­ba­đa­ju kri­vi­ce ne­le­gal­ni gra­di­te­lji, a sum­nja se da taj akt ide na­ru­ku sa­mo taj­ku­ni­ma ko­ji su gra­di­li ho­te­le, a ne gra­đa­ni­ma ko­ji su iz nu­žde po­di­za­li ku­će.
– Ra­dim sa ko­le­gi­ni­com Lji­lja­nom Ra­de­vić, se­strom Ka­ne Ra­de­vić. Pri­pre­mi­le smo ini­ci­ja­ti­vu za Ustav­ni sud, za ko­ju se na­dam da će bi­ti pre­da­ta do kra­ja ja­nu­a­ra, even­tu­al­no po­čet­kom fe­bru­a­ra. Ići će dvi­je stva­ri, jed­na je ini­ci­ja­ti­va Ustav­nom su­du. Mi će­mo pred­lo­ži­ti da ini­ci­ja­ti­vu pre­ma Ustav­nom su­du po­dr­ži i skup­štin­ski ma­tič­ni od­bor za oblast pla­ni­ra­nja i ure­đe­nja pro­sto­ra, ma­da sum­njam da će se to de­si­ti jer opo­zi­ci­ja ni­je u par­la­men­tu, ali će­mo sva­ka­ko pred­lo­ži­ti. Dru­ga stvar je pred­la­ga­nje mo­ra­to­ri­ju­ma, od­no­sno od­la­ga­nje pri­mje­ne za­ko­na dok se sud ne iz­ja­sni po ini­ci­ja­ti­vi – ka­za­la je Ka­le­zi­će­va.
Ona je na­ja­vi­la da će od pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća tra­ži­ti da on od Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja tra­ži pro­jek­ci­ju pri­ho­da ko­ji će se ostva­ri­ti po osno­vu le­ga­li­za­ci­je obje­ka­ta sa­gra­đe­nih bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le.
– Taj dio je ja­ko neo­d­re­đen. To je pri­ča bez po­kri­ća o ve­li­kim pri­ho­di­ma lo­kal­nih upra­va ko­je će sa­mo ima­ti ve­li­ku gla­vo­bo­lju, a ne pri­ho­de. Ra­ni­je je u Op­šti­ni Ti­to­grad po­sto­jao je­dan sa­na­ci­o­ni plan ura­đen sa na­mje­rom da se br­zo do­đe do fon­do­va za ko­mu­nal­no opre­ma­nje. Onog tre­nut­ka ka­da je obje­kat ucr­tan lju­di ni­je­su žu­ri­li sa pla­ća­njem. To će se i sa­da de­si­ti. Pri­ča o na­pla­ti ko­mu­na­li­ja u pe­ri­o­du od 20 go­di­na neo­dr­ži­va je – sma­tra Ka­le­zi­će­va. Pro­blem u ci­je­loj pri­či, ka­ko is­ti­če, ni­je­su gra­đa­ni ko­ji­ma je po­di­za­nje ku­će bez do­zvo­le bio je­di­ni na­čin da ri­je­še stam­be­no pi­ta­nje i da ne bu­du bes­kuć­nici.
– Skup­šti­na je usvo­ji­la za­kon ko­ji ima na­krad­no ime, Za­kon o re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih objek­ta, a ra­di se o le­ga­li­za­ci­ji bes­prav­no sa­gra­đe­nih obje­ka­ta. Tim za­ko­nom se abo­li­ra sve, po­čev od onih lju­di ko­ji su za­i­sta osta­li na mar­gi­ni dru­štva bez pra­ve so­ci­jal­ne za­šti­te, po­ro­di­ce ko­je su zbog ne­mo­guć­no­sti da pla­ća­ju ki­ri­ju na­pra­vi­le ku­će iz nu­žde od 40, 50 ili 60 kva­dra­ta, ali uče­šće ta­kvog bro­ja obje­ka­ta ne pre­la­zi 25 od­sto od ukup­nog bro­ja. Ovaj akt je abo­li­ra­nje ma­sov­nih kri­vič­nih dje­la, jer se za­ko­nom sa­op­šta­va da se le­ga­li­zu­ju ve­li­ki objek­ti od jav­nog in­te­re­sa. To je pa­ra­doks. Objek­ti od jav­nog in­te­re­sa ko­ji su gra­đe­ni bez do­zvo­le? Oni ko­šta­ju, mi­li­on, dva, 10, a ni­ko se ni­je upi­tao ko­jim pa­ra­ma su gra­đe­ni ti objek­ti, te na či­ji mig je ne­ki in­ve­sti­ror mo­gao da ugra­di mi­li­o­ne, a da ga ni­ko ne di­ra. To je ono što tu­ži­la­štvo tre­ba da uzme u ob­zir – is­ta­kla je Ka­le­zi­će­va.
Ona je ra­ni­je u Skup­šti­ni, dok je bi­la po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta, oci­je­ni­la da se Za­ko­nom o re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta bri­šu tra­go­vi pr­lja­vog nov­ca, ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
– Ono što tu­ži­la­štvo is­tra­žu­je u Bu­dvi sa­mo je dje­lić onog što ovaj za­kon po­kri­va. Da je ovaj za­kon usvo­jen ra­ni­je, tu­ži­la­štvo se ne bi ni ba­vi­lo Bu­dvom. Ne mo­gu se kri­ti iz­la­že­nja u su­sret in­ve­sti­to­ri­ma ra­di bo­ga­će­nja na ra­čun jav­nog in­te­re­sa. Ka­da se tu­ži­la­štvu omo­gu­ći spe­ci­jal­ni tim pred­la­žem da na­red­ni hi­tan ko­rak bu­de for­mi­ra­nje eks­pert­skog ti­ma za ur­ba­ni­zam, pro­jek­to­va­nje i iz­grad­nju. Tek će­mo on­da vi­dje­ti šta će tu da se ot­kri­je. Ima i 15 go­di­na od ka­da je je­dan se­kre­tar se­kre­ta­ri­ja­ta Pod­go­ri­ce pro­na­šao na­čin ka­ko da se obo­ga­ti. To je ra­đe­no ta­ko što je in­ve­sti­to­ru ko­ji po­dig­ne dva spra­ta vi­še omo­gu­ćio da to le­ga­li­zu­je. To ime po­sto­ji i ni­je is­tra­ži­va­no. Pa po tom uzor­ku je kre­nu­lo sve i po sje­ve­ru, ju­gu i Pod­go­ri­ci – is­ta­kla je Ka­le­zi­će­va.
M.S.


Evi­den­ti­ra­li 40.594 objek­ta

Pre­ma po­da­ci­ma Upra­ve za ne­kret­ni­ne, na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re evi­den­ti­ra­no je 43.976 ne­for­mal­nih obje­ka­ta, od če­ga su 40.594 bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le, dok je za 5.453 utvr­đe­no nje­no pre­ko­ra­če­nje. Ne­zva­nič­ne pro­cje­ne su da po­sto­ji oko 100.000 ne­le­gal­no sa­gra­đe­nih obje­ka­ta. Šef Di­rek­ci­je za sta­no­va­nje u Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Rad­mi­la La­i­no­vić ra­ni­je je is­ta­kla da je za 902 objek­ta evi­den­ti­ra­no da ne­ma­ju upo­treb­nu do­zvo­lu, ali da će fi­nal­ne po­dat­ke ima­ti ka­da se za­vr­ši or­to-fo­to sni­mak. La­i­no­vi­će­va je sa­op­šti­la da re­gu­la­ri­za­ci­ju ne­for­mal­nih obje­ka­ta, pred­vi­đe­nu za­ko­nom ko­ji će po­če­ti da se pri­mje­nju­je 1. mar­ta sle­de­će go­di­ne, ne vi­di kao am­ne­sti­ra­nje gra­di­te­lja od od­go­vor­no­sti. Gra­đa­ni će le­ga­li­za­ci­ju obje­ka­ta mo­ći da pla­ća­ju u ra­ta­ma.
– Na­pro­tiv. Ako ste do sa­da ima­li ne­le­gal­ne objek­te, či­ji vla­sni­ci dr­ža­vi ni­je­su pla­ća­li ono što su du­žni, a sa­da će se do­bar dio tih obje­ka­ta uve­sti u si­stem oba­ve­za u ko­me će se pla­ća­ti na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje, dio njih će pla­ti­ti i po­seb­nu na­kna­du za le­ga­li­za­ci­ju, a svi će pla­ća­ti po­rez, mi­slim da ni­ka­ko ne mo­že­mo go­vo­ri­ti o am­ne­sti­ra­nju. U pi­ta­nju je sa­svim su­pro­tan cilj – ne­do­zvo­lja­va­nje da­ljeg am­ne­sti­ra­nja bi­lo ko­ga, uz omo­gu­ća­va­nje svi­ma da svo­je oba­ve­ze is­pu­ne na ra­ci­o­na­lan na­čin i u skla­du sa bu­dže­ti­ma cr­no­gor­skih gra­đa­na – ka­za­la je ra­ni­je La­i­no­vi­će­va.