Vla­da Cr­ne Go­re, na za­htjev Bo­šnjač­ke stran­ke, po­vu­kla je ju­če iz skup­štin­ske pro­ce­du­re pred­log iz­mje­na za­ko­na o dr­žav­nim i dru­gim pra­zni­ci­ma, pod­ne­sen još 2013. go­di­ne. Tim ak­tom bi­lo je pred­vi­đe­no da 13. no­vem­bar, dan ro­đe­nja Pe­tra Dru­gog Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, bu­de pro­gla­šen dr­žav­nim pra­zni­kom.
Iz Bo­šnjač­ke stran­ke po­tvr­đe­no nam je da je Vla­da po­me­nu­ti akt po­vu­kla iz skup­štin­ske pro­ce­du­re na nji­hov za­htjev.
– I pri­je i sa­da u BS-u smo ima­li i ima­mo po­li­tič­ki stav da se to ne po­dr­ži. To je sve što mo­gu da ka­žem, a do­go­vo­re­no je da bu­de do­sta­vlje­no sa­op­šte­nje za jav­nost u ime par­ti­je – ka­zao je za „Dan” po­sla­nik BS-a Ne­džad Dre­še­vić.
Iz BS-a su nam ka­sni­je sa­op­šti­li da ni­ka­kvog sa­op­šte­nja na ovu te­mu ne­će bi­ti. Od čla­no­va Vla­de iz BS-a- Ra­fe­ta Hu­so­vi­ća, Osma­na Nur­ko­vi­ća i Ke­ma­la Pu­ri­ši­ća ni­je­smo uspje­li da do­bi­je­mo bi­lo ka­kvu iz­ja­vu o ovom pi­ta­nju. Iz Hu­so­vi­će­vog ka­bi­ne­ta sa­mo nam je ne­zva­nič­no po­tvr­đe­no da je pred­lo­že­ni akt po­vu­čen na nji­hov za­htjev
Pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić o po­vla­če­nju pred­lo­že­nih iz­mje­na za­ko­na zva­nič­no je oba­vi­je­stio Skup­šti­nu, od­no­sno pred­sjed­ni­ka Iva­na Bra­jo­vi­ća.
– Oba­vje­šta­va­mo vas da Vla­da, sa­gla­sno čla­nu 147 Po­slov­ni­ka Skup­šti­ne, po­vla­či Pred­log za­ko­na o iz­mje­ni i do­pu­ni za­ko­na o dr­žav­nim i dru­gim pra­zni­ci­ma, ko­ji vam je do­sta­vljen 24. ok­to­bra 2013. go­di­ne – na­vo­di se u do­pi­su, u ko­jem ne­ma ni­ka­kvog obra­zlo­že­nja od­lu­ke o po­vla­če­nju do­ku­men­ta iz skup­štin­ske pro­ce­du­re.
U obra­zlo­že­nju pred­lo­že­nih, pa po­vu­če­nih iz­mje­na za­ko­na na­vo­di se da bi 13.no­vem­bar tre­ba­lo da bu­de Nje­go­šev dan, cr­no­gor­ski pra­znik kul­tu­re.
– Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš bio je na pre­sto­lu Cr­ne Go­re u vri­je­me ple­men­ske po­di­je­lje­no­sti, si­ro­ma­štva, ne­raz­vi­je­nih dr­žav­nih in­sti­tu­ta. Svo­jim re­for­ma­tor­skim i vi­zi­o­nar­skim du­hom uspio je, ka­ko se na­vo­di, da svoj na­rod iz­ve­de iz mra­ka Sred­njeg vi­je­ka i us­po­sta­vi te­me­lje mo­der­ne cr­no­gor­ske dr­ža­ve. Nje­gov knji­žev­ni opus je i na­kon sko­ro dva vi­je­ka pod­jed­na­ko ak­tu­e­lan i to ne sa­mo u Cr­noj Go­ri, već i me­đu evrop­skim i dru­gim na­ro­di­ma u svi­je­tu, jed­na­ko do­ži­vljen, in­tri­gan­tan i, po­put ri­jet­kih ve­li­ka­na knji­žev­no­sti, ni­ka­da do kra­ja pro­či­tan i uvi­jek iza­zo­van za no­va či­ta­nja, za no­ve ge­ne­ra­ci­je, za sva vre­me­na – na­vo­di se u obra­zlo­že­nju.
Funk­ci­o­ne­ri BS-a su i ra­ni­je jav­no is­ka­zi­va­li ne­tr­pe­lji­vost pre­ma Nje­go­šu i nje­go­vom stva­ra­la­štvu. Ta­ko je funk­ci­o­ner BS-a i pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Pet­nji­ca Ad­nan Mu­ho­vić ne­dav­no iz­ja­vio da je Pe­tar Pe­tro­vić Nje­goš „naj­ve­ći krv­nik Bo­šnja­ka i isla­ma”.
– Upam­ti­te do­bro da Lov­ćen Bi­hor­ci­ma ni­je otac sve­ti i da u nje­ga ni­smo za­kle­ti – ka­zao je ta­da Mu­ho­vić.
Od­lu­ci Vla­de da iz skup­štin­ske pro­ce­du­re po­vu­če po­me­nu­ti akt pret­ho­di­lo je jav­no obra­ća­nje Bo­šnjač­ko-ame­rič­ke na­ci­o­nal­ne aso­ci­ja­ci­je (BA­NA) iz Nju­jor­ka, u ko­jem se is­ti­če da su sa gnu­še­njem pri­mi­li vi­jest da je i no­vo­for­mi­ra­na vla­da Cr­ne Go­re na če­lu sa Du­škom Mar­ko­vi­ćem, u či­jem sa­zi­vu sje­de šest Bo­šnja­ka – pot­pred­sjed­nik Ra­fet Hu­so­vić i mi­ni­stri Me­vlu­din Nu­ho­džić, Ke­mal Pu­ri­šić, Ke­nan Hra­po­vić, Da­mir Še­ho­vić i Osman Nur­ko­vić i je­dan Ala­ba­nac – Meh­met Zen­ka, ak­tu­e­li­zo­va­la pi­ta­nje da dr­žav­ni pra­znik u Cr­noj Go­ri bu­de 13. no­vem­bar, dan ro­đe­nja Pe­tra Dru­gog Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša.
– Ne­do­pu­stiv je i kraj­nje ne­ci­vi­li­za­cij­ski čin da se na dr­žav­nom ni­vou pred­la­že i da se sla­vi dan ro­đe­nja jed­nog ge­no­cid­nog pje­sni­ka, auto­ra zlo­či­nač­kog epa Gor­skog vi­jen­ca, pra­vo­slav­nog po­pa i ple­men­skog vo­đe i vla­di­ke ko­ji je sa dr­žav­ne po­zi­ci­je pod­sti­cao na is­tra­gu po­tu­ri­ca, mr­žnju, nož, krv, si­lo­va­nja, pljač­ku, na­sil­na ma­sov­na po­kr­šta­va­nja pri­pad­ni­ka isla­ma, ru­še­nja dža­mi­ja, autoh­to­nog bo­šnjač­kog i al­ban­skog na­ro­da u ve­ćem di­je­lu da­na­šnje Cr­ne Go­re, da ih is­tri­je­be i pot­pu­no za­tru tra­go­ve nji­ho­vog po­sto­ja­nja i bi­ti­sa­nja – po­ru­ču­je se u po­me­nu­tom sa­op­šte­nju.
Pred­lo­že­ne iz­mje­ne za­ko­na ne­dav­no su pri­hva­će­ne na sjed­ni­ci skup­štin­skog od­bo­ra za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu.V.R.


Bra­jo­vić: Ob­ja­sni­će ako bu­du htje­li

Pred­sjed­nik skup­šti­ne Ivan Bra­jo­vić iz­ja­vio je ju­če da će vla­da ako, ka­ko je re­kao, na­đe za shod­no oba­vi­je­sti­ti jav­nost o raz­lo­zi­ma za po­vla­če­nje pred­lo­ga za­ko­na na osno­vu ko­ga bi dan Nje­go­še­vog ro­đe­nja, 13. no­vem­bar, bio dr­žav­ni pra­znik. Bra­jo­vić je u skup­šti­ni re­kao da Vla­da ima pro­ce­du­ral­no pra­vo da po­vu­če pred­log za­ko­na sve dok se ne gla­sa o po­je­di­no­sti­ma. On je to re­kao od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje po­sla­ni­ka Li­be­ral­ne par­ti­je An­dri­je Po­po­vi­ća, ko­ji je tra­žio ob­ja­šnje­nje za­što je Vla­da po­vu­kla pred­log za­ko­na ko­ji je u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri od 2013. go­di­ne.
– Do­bro bi bi­lo da se iz­bjeg­nu me­dij­ske spe­ku­la­ci­je. Dan ro­đe­nja Nje­go­ša, 13. no­vem­bar tre­ba da bu­de dr­žav­ni praz­nik, taj pred­log za­ko­na je u pro­ce­du­ri već pre­ko tri go­di­ne. Svi tre­ba da bu­de­mo po­no­sni na ta­ko ne­što i vo­lio bih da ču­jem ob­ja­šnje­nje za­što je pred­log za­ko­na iz­ne­na­da po­vu­čen iz pro­ce­du­re – ka­zao je Po­po­vić.


Svo­je za­bo­ra­vlja­mo, tu­đe ve­li­ča­mo

Cr­no­gor­skoj vla­sti, ili bar ne­kim nje­nim dje­lo­vi­ma, oči­gled­no sme­ta oda­va­nje po­ča­sti Pe­tru Dru­gom Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu. Isto­vre­me­no, ni­je im pro­blem da se po­čast oda­je stra­nim dr­žav­ni­ci­ma i dru­gim lič­no­sti­ma, pri če­mu za mno­ge od njih na­rod u Cr­noj Go­ri ni­kad ni­je čuo. Pod­go­ri­ca ta­ko po­o­dav­no ima bu­le­var Džor­dža Va­šing­to­na za ko­ga svi zna­ju, ali i uli­cu Ba­ku po pre­sto­ni­ci Azer­bej­dža­na. U cen­tru Glav­nog gra­da po­sto­ji i park sa bi­stom azer­bej­džan­skog pje­sni­ka Hu­se­i­na Dža­vi­da, či­ji nam je stva­ra­lač­ki opus, uz svo du­žno po­što­va­nje, mno­go da­lji od Nje­go­še­vog. Ne tre­ba pre­sko­či­ti ni svo­je­vre­me­no oda­va­nje po­ča­sti ži­vom čo­vje­ku, slo­vač­kom di­plo­ma­ti Fran­ti­še­ku Lip­ki. Sa­mo za­to što je bio na če­lu Dr­žav­ne re­fe­ren­dum­ske ko­mi­si­je pri­pa­la mu je čast da ho­tel u Ko­la­ši­nu do­bi­je nje­go­vo ime.


Mu­ho­vić za­do­vo­ljan zbog od­lu­ke

Dan Nje­go­še­vog ro­đe­nja ne­će bi­ti dr­žav­ni pra­znik i že­lim da po­di­je­lim za­do­volj­stvo sa svi­ma ko­ji sa mnom di­je­le mi­šlje­nje da je to is­prav­no, sa­op­štio je ju­če pred­sjed­nik SO Pet­nji­ca i funk­ci­o­ner BS-a Ad­nan Mu­ho­vić.
– Upra­vo sam do­bio in­for­ma­ci­ju da pred­log pred­sjed­ni­ka Vla­de ni­je pro­šao – ka­zao je Mu­ho­vić za Ra­dio Pet­nji­ca. M.V.