Pr­va ban­ka od­u­sta­la je od na­pla­te mi­li­on­skih kre­di­ta za pre­ko 90 pred­u­ze­ća, me­đu ko­ji­ma su i li­ca sa me­đu­na­rod­nih po­tjer­ni­ca, kao i oso­be pro­tiv ko­jih se vo­de kri­vič­ni po­stup­ci u Cr­noj Go­ri. U do­ku­men­tu ko­ji eks­klu­ziv­no ob­ja­vlju­je por­tal „IN4S“, na­vo­di se da je po­me­nu­ta ban­ka, iz­me­đu osta­lih, ot­pi­sa­la kre­di­te fir­ma­ma „Kri­sma trejd”, iza ko­je sto­ji Ne­boj­ša Bo­ško­vić, kao i fir­mi „MS-grad­nja“ doo Pod­go­ri­ca, ko­ja je po­ve­za­na sa Igo­rom Maj­ksne­rom. Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, pro­tiv Bo­ško­vi­ća se vo­di po­stu­pak da je član kri­mi­nal­nog udru­že­nja, dok je za Maj­ksne­rom ras­pi­sa­na in­ter­po­lo­va po­tjer­ni­ca, zbog mi­li­on­skih du­go­va. Kon­tro­ve­r­znom slo­ve­nač­kom bro­ke­ru Da­mja­nu Ho­sti, pro­tiv ko­ga je Pr­va ban­ka vo­di­la sud­ski po­stu­pak, od ko­jeg su ka­sni­je od­u­sta­li, ta­ko­đe je ot­pla­ćen kre­dit od 400.000 eura.
Pre­ma do­ku­men­tu ko­ji ob­ja­vlju­je po­me­nu­ti por­tal, „Kri­smi trejd“ je ot­pi­sa­no oko 1,8 mi­li­o­na eura, a „MS-grad­nji“ bli­zu tri mi­li­o­na eura.
Cr­no­gor­ska po­li­ci­ja ras­pi­sa­la je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na po­tjer­ni­cu za Igo­rom Maj­ksne­rom, iz­vr­šnim di­rek­to­rom hr­vat­ske fir­me „MS grad­nja”, zbog mi­li­on­skih du­go­va ko­je je osta­vio na­pu­stiv­ši po­sao ko­ji je po­kre­nuo u Cr­noj Go­ri. Ka­ko su me­di­ji ob­ja­vi­li, ta fir­ma je osta­vi­la mi­li­on­ske du­go­ve i oko 15 ne­do­vr­še­nih gra­di­li­šta u Pod­go­ri­ci, Bu­dvi, Ba­ru, Nik­ši­ću, Ri­snu i Ko­to­ru. Po pi­sa­nju me­di­ja, pro­cje­nju­je se da je ri­ječ o pet mi­li­o­na eura du­ga, a po­je­di­nim do­ba­vlja­či­ma du­gu­je se vi­še od mi­li­on eura za ma­te­ri­jal. Maj­ksne­ra po­li­ci­ja sum­nji­či da je ošte­tio bu­džet Cr­ne Go­re za 125.000 eura i pro­tiv nje­ga je pod­ne­se­na pri­ja­va za kri­vič­no dje­lo uta­je po­re­za i do­pri­no­sa.
Čel­nik „Kri­sme trejd“ Ne­boj­ša Bo­ško­vić je uhap­šen zbog sum­nje da je član or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe. Pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žni­ce, Bo­ško­vić je or­ga­ni­zo­vao kri­mi­nal­no udru­ži­va­nje sa Mi­lo­šem Ču­jo­vi­ćem iz Be­o­gra­da. U pe­ri­o­du od 1. ja­nu­a­ra do sep­tem­bra 2013. go­di­ne, dok se na­la­zio u pri­tvor­skoj je­di­ni­ci Za­vo­da za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja, Ču­jo­vić se, ko­ri­ste­ći se pro­gra­mer­skim vje­šti­na­ma, la­žno pred­sta­vljao kao vla­snik ži­ro ra­ču­na. On je ban­kar­skim slu­žbe­ni­ci­ma da­vao in­struk­ci­je da sa de­vi­znih ra­ču­na otvo­re­nih u ino­stra­nim ban­ka­ma iz­vr­še pre­nos nov­ca na de­vi­zne ra­ču­ne vi­še oso­ba. Na taj na­čin Bo­ško­vić i Ču­jo­vić su se­bi pri­ba­vi­li imo­vin­sku ko­rist od 1.446.171 eura. Od tog iz­no­sa je osta­lo blo­ki­ra­no 249.425 eura.
Pr­va ban­ka je 2011. go­di­ne pod­ni­je­la tu­žbu pro­tiv kon­tro­verz­nog slo­ve­nač­kog bro­ke­ra Da­mja­na Ho­ste ka­ko bi na­pla­ti­la dug oko 42.000 eura, ko­li­ko je iz­no­sio mi­nus na nje­go­vom te­ku­ćem ra­ču­nu kod te ban­ke. Me­đu­tim, sud je ob­u­sta­vio po­stu­pak jer se na ro­či­štu ni­je po­ja­vio pred­stav­nik Pr­ve ban­ke i za­stup­nik tu­žbe. U tu­žbi Pr­ve ban­ke je bi­lo na­ve­de­no da je Ho­sta na te­ku­ćem ra­ču­nu do­sti­gao odo­bre­ni mi­nus od 30.782 eura, sa ro­kom do­spi­je­ća do 30. ju­na 2009. go­di­ne i ka­mat­nom sto­pom 12 od­sto na go­di­šnjem ni­vou. Bro­ker iz Slo­ve­ni­je, me­đu­tim, ni­je vra­tio dug i ka­ma­ta je na­ra­sla do 11.606 eura.
Da­mjan Ho­sta je go­di­na­ma una­zad u slo­ve­nač­kim me­di­ji­ma pro­zi­van i po­mi­njan u kon­tek­stu pre­va­ra u fi­nan­sij­skom i ber­zan­skom po­slo­va­nju. Go­di­na­ma je bio je­dan od po­vjer­lji­vih po­slov­nih part­ne­ra pod­go­rič­kog bi­zni­sme­na Ve­se­li­na Ba­ro­vi­ća. Ho­sta je sa Ba­ro­vi­ćem osno­vao kom­pa­ni­ju Alp­ha in­vest, ko­ja ve­ćin­ski ga­zdu­je ko­tor­skim ho­tel­sko-tu­ri­stič­kim pred­u­ze­ćem Fjord i ko­ja je go­di­na­ma una­zad bi­la uče­snik vri­jed­nih tran­sak­ci­ja na ber­zi. Vi­še od de­ce­ni­ju Da­mjan Ho­sta je bio iz­vr­šni di­rek­tor Mon­te Adri­je, glav­ne bro­ker­sko-di­ler­ske ku­će na tr­ži­štu ka­pi­ta­la, ko­ja je po­sre­do­va­la u naj­ve­ćim cr­no­gor­skim pri­va­ti­za­ci­ja­ma: pro­da­ji Te­le­ko­ma, do­ka­pi­ta­li­za­ci­ji Elek­tro­pri­vre­de, pro­da­ji ma­njin­skog pa­ke­ta ak­ci­ja plje­valj­skog Rud­ni­ka uglja ita­li­jan­skoj kom­pa­ni­ji A2A. To­kom 2010. go­di­ne zbog ne­vra­će­nog kre­di­ta Pr­voj ban­ci Ho­sta je ne­ko vri­je­me iz­gu­bio vla­sni­štvo u Mon­te Adri­ji, ali mu je in­ve­sti­ci­o­ni fond Trend i nje­gov di­rek­tor Mi­ha­i­lo Ma­dža­ro­vić po­mo­gao da iz­mi­ri oba­ve­ze pre­ma toj ban­ci.
Pr­va ban­ka je, ka­ko se vi­di iz do­ku­men­ta, ot­pi­sa­la kre­di­te i fir­mi „Car­sko Se­lo” d.o.o., u vla­sni­štvu Iva­ne Fi­li­po­vić i Gor­da­ne Br­ko­vić, „Na­vi­go” d.o.o., vla­sni­štvo Vla­da­na Pav­ko­vi­ća, „Fe­ro­mon plus”, ko­ja pri­pa­da Dra­ga­nu Na­ran­či­ću i Dar­ku Vuk­mi­ro­vi­ću. Ot­pi­sa­ni su kre­di­ti i „Mlje­ka­ri“, „Iling in­ter­u“, „Liv­ni­ci“, „FK Bu­duć­nost“, „Blu me­dži­ku“ iz Bu­dve i „Cr­na Go­ra grad­nji“.
D.Ž.


Pr­va ban­ka ne­će da pri­ča o kli­jen­ti­ma

Iz Pr­ve ban­ke su sa­op­šti­li da su iz­ne­na­đe­ni stal­nim in­te­re­so­va­njem „Da­na“ za in­te­r­ne po­slov­ne od­lu­ke te ban­ke u ve­zi sa kon­kret­nim po­tra­ži­va­nji­ma pre­ma kli­jen­ti­ma, „a ko­je in­te­re­so­va­nje je, kao i uvi­jek, za­sno­va­no na pro­iz­volj­nim tvrd­nja­ma u ve­zi sa od­lu­ka­ma Pr­ve ban­ke”.
– In­for­ma­ci­je o sta­tu­su kre­di­ta, iz­vr­še­nim ot­pi­si­ma ili dje­li­mič­nim ot­pi­si­ma i slič­no, Pr­va ban­ka Vam ne mo­že da­ti jer je na to oba­ve­zu­ju za­kon­ske od­red­be i ko­dek­si ban­kar­skog po­slo­va­nja o ču­va­nju ban­kar­ske taj­ne. S ob­zi­rom na to da se svi tek­sto­vi „Da­na” ko­ji se od­no­se na Pr­vu ban­ku, di­rekt­no ili in­di­rekt­no, po­ja­vlju­ju kao ten­den­ci­o­zni i uvi­jek za­sno­va­ni na ne­tač­nim, ne­i­sti­ni­tim ili po­gre­šno pri­ka­za­nim či­nje­ni­ca­ma i po­da­ci­ma, ko­je pret­hod­no ni­je­ste pro­vje­ri­li ni­ti po­ku­ša­li da pro­vje­ri­te kod Pr­ve ban­ke, Pr­va ban­ka ne že­li da ula­zi u bi­lo ka­kvu pre­pi­sku i do­ka­zi­va­nje sa Va­ma. Kao i u osta­lim pret­hod­nim slu­ča­je­vi­ma, ta­ko i u ovom, po­gre­šno uzi­ma­te za utvr­đe­ne ne­tač­ne či­nje­ni­ce, po­put kon­kret­ne či­nje­ni­ce da su na­ve­de­na pri­vred­na dru­štva kli­jen­ti ban­ke i da je ban­ka vr­ši­la ot­pi­se kre­di­ta na­ve­de­nim kli­jen­ti­ma. Pri­li­kom do­no­še­nja od­lu­ka u ve­zi sa ovim po­tra­ži­va­nji­ma, kao i u cje­lo­kup­nom svom po­slo­va­nju, Pr­va ban­ka po­stu­pa sa­svim u skla­du sa Za­ko­nom o ban­ka­ma i pro­pi­si­ma Cen­tral­ne ban­ke ko­ji­ma se re­gu­li­še ban­kar­sko po­slo­va­nje. U tom smi­slu sva­ka od­lu­ka ban­ke u ve­zi sa sta­tu­som bi­lo ko­jeg kre­di­ta je za­ko­ni­ta i za­sno­va­na na pro­pi­si­ma či­ju pri­mje­nu kon­tro­li­še Cen­tral­na ban­ka – sa­op­šte­no je iz Pr­ve ban­ke.