Na­kon ok­to­bar­skih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, u Cr­noj Go­ri je bez po­sla osta­lo oko 5.500 gra­đa­na, a sto­pa ne­za­po­sle­no­sti je po­ra­sla za pre­ko dva od­sto. Po­sao pre­ko Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje Cr­ne Go­re (ZZZCG) tre­nut­no tra­že 49.032 gra­đa­ni­na, dok je ta ci­fra ne­ko­li­ko da­na na­kon iz­bo­ra, ko­ji su odr­ža­ni 16. ok­to­bra, iz­no­si­la 43.630 li­ca. Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” ocje­nju­ju da ta­ko dra­ma­ti­čan rast bro­ja ne­za­po­sle­nih mo­že bi­ti po­sle­di­ca vi­še fak­to­ra, po­put sla­be pri­vred­ne ak­tiv­no­sti, ali i par­tij­skog za­po­šlja­va­nja pred iz­bo­re.
Pre­ma po­da­ci­ma ko­je je u pret­hod­nom pe­ri­o­du ob­ja­vlji­vao ZZZ, sto­pa ne­za­po­sle­no­sti u ok­to­bru iz­no­si­la je 18,81 od­sto. Ona je u no­vem­bru po­ra­sla na 19,59 od­sto, ka­da je bez po­sla bi­lo 45.457 gra­đa­na. Sto­pa ne­za­po­sle­no­sti u de­cem­bru je po­ra­sla na čak 21,13 od­sto.
Za­mje­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re (USSCG) Zvon­ko Pa­vi­će­vić ocje­nju­je da na ta­ko ve­li­ki rast bro­ja ne­za­po­sle­nih uti­če vi­še fak­to­ra – že­ne ko­je su se pri­ja­vlji­va­le na evi­den­ci­ju bi­roa ra­da zbog na­kna­da za maj­ke, vi­so­ko­škol­ci ko­ji su na­kon struč­nog ospo­so­blja­va­nja osta­li bez za­po­sle­nja, ali i par­la­men­tar­ni iz­bo­ri. On upo­zo­ra­va da se sla­ba pri­vred­na ak­tiv­nost od­ra­zi­la na rast ne­za­po­sle­no­sti.
– Vi­sok rast sto­pe za­po­sle­no­sti mo­že bi­ti po­sle­di­ca to­ga što se ve­li­ki broj že­na pri­ja­vlji­vao na bi­ro zbog za­ko­na ko­ji im je omo­gu­ćio do­ži­vot­ne na­kna­de. Mi­slim da taj broj ne mo­že bi­ti to­li­ko zna­ča­jan, već da se ra­di o to­me da je od­re­đe­ni broj lju­di bio pri­mljen na od­re­đe­no vri­je­me. Ne mo­gu tu­ma­či­ti da li je to bi­lo zbog iz­bo­ra ili ne. Vje­ro­vat­no da ima i to­ga. Pri­vred­na i eko­nom­ska ak­tiv­nost ne kre­ću se ka­ko je bi­lo pla­ni­ra­no, i to ote­ža­va funk­ci­o­ni­sa­nje pri­vred­nih su­bje­ka­ta i gu­be se rad­na mje­sta – upo­zo­rio je Pa­vi­će­vić za „Dan”.
Na­po­mi­nje da se po­slo­dav­ci vi­še okre­ću za­po­šlja­va­nju pre­ko agen­ci­ja za ustu­pa­nje rad­ni­ka.
– Sve­u­kup­na eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja uzro­ko­va­la je broj ne­za­po­sle­nih. Ima­mo i ve­li­ki broj mla­dih lju­di ko­ji su za­vr­ši­li fa­kul­te­te, a ko­ji su bez po­sla. Na­kon de­vet mje­se­ci struč­nog ospo­so­blja­va­nja ve­li­ki broj lju­di osta­ne bez po­sla, i to sve iza­zi­va rast ne­za­po­sle­no­sti – is­ta­kao je on.
Pred­sjed­nik Udru­že­nja za pra­va rad­ni­ka „Sta­tus” i is­tra­ži­vač ljud­skih i rad­nih pra­va Ra­do­je La­ku­šić sma­tra da rad­ni od­no­si i za­po­šlja­va­nje u Cr­noj Go­ri odav­no ne­ma­ju ka­rak­ter evrop­skog rad­nog za­ko­no­dav­stva i prak­se. On is­ti­če da su kon­stant­no ugro­že­na uni­ver­zal­na pra­va iz ra­da i za­po­šlja­va­nja utvr­đe­na kon­ven­ci­ja­ma Me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je ra­da, kao i ele­men­tar­na pra­va iz uni­ver­zal­ne de­kla­ra­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma.
– To se pri­je sve­ga od­no­si na dis­kri­mi­na­ci­ju svih vr­sta u obla­sti za­po­šlja­va­nja (vjer­skoj, na­ci­o­nal­noj, po­li­tič­ki­oj, ra­snoj) ko­je ni­je­su po­zna­te u Evro­pi u toj mje­ri. Osim što su za­kon­ski pro­pi­si u obla­sti ra­da i za­po­šlja­va­nja ne­e­vrop­ski, nji­ho­va prak­tič­na pri­mje­na i vla­da­vi­na pra­va u toj obla­sti ugro­ža­va­ju ljud­ska pra­va i Usta­vom Cr­ne Go­re ga­ran­to­va­na pra­va na jed­na­kost pred za­ko­nom. Sve je u ovoj obla­sti i prak­si ne­ljud­ski. To je naj­sla­bi­ja ka­ri­ka u dru­štve­no-eko­nom­skom si­ste­mu Cr­ne Go­re i koč­ni­ca na­pret­ka eko­nom­skog, so­ci­jal­nog i kul­tur­nog raz­vo­ja – upo­zo­ra­va La­ku­šić za „Dan”.
On sma­tra da po­da­tak o bro­ju gra­đa­na ko­ji su bez po­sla osta­li od ok­to­bra do da­nas sa­mo po­tvr­đu­je či­nje­nič­no op­šte sta­nje, do­da­ju­ći da je naj­ve­ći broj tih gra­đa­na za­po­slen, ne po za­ko­ni­ma, već po zlo­po­tre­ba­ma, zbog če­ga on sma­tra da ta­kvo sta­nje ni­je iz­ne­na­đu­ju­će, već je to po­sta­la prak­sa.
– Za­ko­ni Cr­ne Go­re ne po­zna­ju za­po­šlja­va­nje po ugo­vo­ru o dje­lu, i svi ta­kvi ugo­vo­ri su ne­za­ko­ni­ti, jer naš za­kon je utvr­dio sa­mo mo­guć­nost na oba­vlja­nje pri­vre­me­nih i po­vre­me­nih po­slo­va po osno­vu po­seb­nih vr­sta ugo­vo­ra o ra­du i to is­klju­či­vo za po­slo­ve ko­ji ne zah­ti­je­va­ju po­seb­nu struč­nost i zna­nje. Sve su pro­cje­ne da su ovom pe­ri­o­du za­po­šlja­va­ni struč­ni i vi­so­ko­struč­ni gra­đa­ni, što uka­zu­je na ne­vi­đe­ne zlo­u­po­tre­be za­ko­na – is­ta­kao je La­ku­šić.
Do­da­je da je Udru­že­nju „Sta­tus” po­zna­to da je ve­li­ki broj gra­đa­na za­po­šlja­van u vi­še­mje­seč­nom pe­ri­o­du, iako je to sa sta­no­vi­šta ra­da i po­slo­va­nja vla­sni­ka ka­pi­ta­la i po­slo­da­va­ca bli­skim ve­li­kom bro­ju po­li­tič­kih par­ti­ja bi­lo ne­po­treb­no.
– Rad­ni od­no­si u Cr­noj Go­ri vo­de se na na­čin da pred­sta­vlja­ju koč­ni­cu dru­štve­no-eko­nom­skog raz­vo­ja i rak-ra­nu dru­štve­no-eko­nom­skog si­ste­ma. Osim to­ga, Za­kon o ra­du ne is­pu­nja­va ni ele­men­tar­ne uslo­ve evrop­skog rad­nog za­ko­no­dav­stva i prak­se Evrop­ske uni­je – sa­op­štio je La­ku­šić.
A.O.


Spor­ni ugo­vo­ri o dje­lu

Me­to­de za­po­šlja­va­nja u par­tij­ske svr­he u iz­bor­nim go­di­na­ma obje­lo­da­nje­ni su afe­rom „Sni­mak”. Ugo­vo­ri o dje­lu vr­lo če­sto se ko­ri­ste u te svr­he, a oni bi, po pra­vi­lu, tre­ba­lo da se za­klju­ču­ju sa­mo u iz­u­zet­nim pri­li­ka­ma, ka­da su u pi­ta­nju pri­vrem­ni i po­vre­me­ni po­slo­vi. Rad­ni­ci u Cr­noj Go­ri po tom osno­vu ra­de go­di­na­ma i to na mje­sti­ma ko­ja su si­ste­ma­ti­zo­va­na kao stal­na, što je su­prot­no Za­ko­nu o ra­du.
Simp­to­ma­tič­no je da je upra­vo u iz­bor­noj 2016. go­di­ni Vla­da re­ba­lan­som bu­dže­ta pred­lo­ži­la da se za ugo­vo­re o dje­lu is­pla­ti 491.297 eura vi­še ne­go što je bi­lo ra­ni­je pla­ni­ra­no.
Re­ba­lan­som bu­dže­ta je iz­nos za ugo­vo­re o dje­lu po­ve­ćan sa 4.701.434 eura na 5.192.731. Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja je ra­ni­je uka­za­la na zlo­u­po­tre­bu ugo­vo­ra o dje­lu od po­je­di­nih dr­žav­nih or­ga­na, ko­ji su, iz­me­đu osta­log, pla­ća­li i slu­žbe­na pu­to­va­nja li­ci­ma an­ga­žo­va­nim na taj na­čin.