Zbog Ša­ri­će­vih ve­za sa po­li­ti­kom i bi­zni­som, dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ni­je­su spri­je­či­le nje­gov klan da mi­li­o­ne od ko­ka­i­na ope­re u Cr­noj Go­ri, uka­za­no je iz Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a. Oni su u is­tra­ži­va­nju de­talj­no opi­sa­li ko­ka­in­ski bi­znis Dar­ka Ša­ri­ća, uhap­še­nog nar­ko-bo­sa i ka­ko je prao no­vac u Cr­noj Go­ri.
Iz MANS-a su is­ta­kli da se mi­ris nje­go­vog nov­ca osje­ćao od ba­na­ka, pre­ko lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, pa sve do Vla­de. Za­to ne ču­di, ka­ko su na­ve­li, što po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo ni­ka­da ni­je­su is­pi­ta­li po­ri­je­klo ogrom­ne imo­vi­ne ko­ju su čla­no­vi tog kla­na ste­kli u Cr­noj Go­ri, i što is­tra­ge pro­tiv po­ma­ga­ča u in­sti­tu­ci­ja­ma ni­ka­da ni­je­su otvo­re­ne.
U Bo­ki ko­tor­skoj na­la­zi se Lu­ka Ri­san, a njen du­go­go­di­šnji vla­snik bio je Dra­gan Du­dić, zva­ni Fric, bli­ski sa­rad­nik Dar­ka Ša­ri­ća. Sve je po­če­lo 2000. go­di­ne, na­vo­di MANS, ka­da je Mor­sko do­bro iz­da­lo Lu­ku Ri­san Du­di­će­vom „Ba­sti­on ko­mer­cu”. Go­di­nu ka­sni­je, Du­dić do­bi­ja kre­dit za re­kon­struk­ci­ju lu­ke od Fon­da za raz­voj i ona ubr­zo po­či­nje da ra­di.
Po­sao cvje­ta, uka­zu­ju iz MANS-a, i u lu­ku do­la­ze bro­do­vi iz Grč­ke ko­ji is­klju­či­vo do­no­se ce­ment za ko­tor­sku kom­pa­ni­ju „In­ter­de­po”, ko­ja ka­sni­je po­sta­je vla­sni­štvo Du­di­ća. Bro­do­vi ko­ji su do­la­zi­li u Du­di­će­vu lu­ku ima­li su čud­ne pu­te­ve ko­ji iza­zi­va­ju ozbilj­ne sum­nje.
Po­čet­kom 2005. go­di­ne u lu­ku uplo­vlja­va brod „God­fa­der” pod za­sta­vom Sje­ver­ne Ko­re­je sa 1.110 to­na ri­že iz Ju­žne Ame­ri­ke. Ri­ža je ukr­ca­na na „God­fa­der” u dr­ža­vi Su­ri­nam. Oda­tle je brod pr­vo pri­stao u špan­sku lu­ku Ce­u­ta, iz ko­je za­tim do­la­zi u Ri­san. „God­fa­der” mi­je­nja ime u Pe­rast, ali za­dr­ža­va sje­ver­no­ko­rej­sku za­sta­vu. U to­ku 2005. go­di­ne taj brod je do­la­zi u Ri­san još šest pu­ta, sva­ki put dovozeći ce­ment za istu fir­mu iz grč­ke lu­ke Vo­los.
U Du­di­će­vu lu­ku vi­še pu­ta do­la­zi i brod „Ri­san”, ta­ko­đe pod za­sta­vom Sje­ver­ne Ko­re­je. I taj brod do­vozi ce­ment iz grč­ke lu­ke Vo­los za „In­ter­de­po”.
Kra­jem 2005. go­di­ne, ka­ko je utvr­dio MANS, uz še­mu ko­ju ob­ja­vlju­ju, taj brod za kom­pa­ni­ju „In­ter­de­po” do­vozi po­šilj­ku ce­men­ta iz Do­mi­ni­kan­ske Re­pu­bli­ke. Brod pr­vo uplo­vlja­va u špan­sku lu­ku Ce­u­ta, u ko­ju je do­la­zio i „God­fa­ter” kad je do­vo­zio ri­žu iz La­tin­ske Ame­ri­ke, pa tek on­da do­la­zi u Ri­san.
Po do­la­sku u lu­ku na taj brod upa­da­ju spe­ci­jal­ci cr­no­gor­ske po­li­ci­je, jer su na­vod­no ima­li do­ja­vu da je na bro­du dro­ga. Po­li­ci­ja se ni­ka­da ni­je zva­nič­no iz­ja­sni­la o re­zul­ta­ti­ma po­tra­ge, a ni Du­dić ko­ji je pret­hod­no obe­ćao da će se ogla­si­ti na­kon što, ka­ko je re­kao, po­li­ci­ja „oba­vi svoj po­sao”.
Na­kon tog pre­tre­sa, pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, ovaj brod u Du­di­će­vu lu­ku po­no­vo do­la­zi po­čet­kom 2006. i kra­jem 2007. go­di­ne, i to oba pu­ta bez te­re­ta. Do­ku­men­ta do ko­jih je do­šao Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a po­ka­zu­ju da je brod „Ri­san”, re­gi­stro­van u sje­ver­no­ko­rej­skoj lu­ci Von­san, bio u vla­sni­štvu „Ba­sti­on ko­mer­ca”, kom­pa­ni­je Dra­ga­na Du­di­ća Fri­ca. Pri­je „Ba­sti­on ko­mer­ca” vla­snik bro­da bi­la je kom­pa­ni­ja iz Pa­na­me, „Tran­sa­tlan­tik ma­rin”.
MANS je ot­krio da su di­rek­to­ri te pa­nam­ske fir­me bi­li Smi­ljan Sa­mar­džić, pri­ja­telj i po­slov­ni sa­rad­nik Du­di­ća, i nje­go­va su­pru­ga. „Ri­san” je ka­sni­je pro­dat kom­pa­ni­ji iz Si­ri­je, či­ji vla­sni­ci su osta­li ne­po­zna­ti. Pre­ma pi­sa­nju me­di­ja, i brod „Pe­rast” je za­ku­pi­la jed­na od Du­di­će­vih kom­pa­ni­ja, „Ba­sti­on ši­ping”, od ne­po­zna­te fir­me iz Pa­na­me. Vi­še oče­vi­da­ca je MANS-u po­tvr­di­lo da je re­mont tog bro­da ra­đen u ti­vat­skom Ar­se­na­lu. Me­đu­tim, ni­je­dan me­đu­na­rod­ni re­gi­star ne sa­dr­ži po­dat­ke o vla­sni­ci­ma bro­da sve do 2006. go­di­ne, ka­da je pro­dat kom­pa­ni­ji iz Li­ba­na. Po­red Grč­ke, Cr­ne Go­re, Su­ri­na­ma i Do­mi­ni­kan­ske Re­pu­bli­ke, Fri­co­vi bro­do­vi plo­vi­li su u Hr­vat­sku, Slo­ve­ni­ju, Al­ba­ni­ju, Ita­li­ju, Špa­ni­ju, Ho­lan­di­ju, Fran­cu­sku, Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju i Šved­sku.
Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a do­šao je do po­da­ta­ka da je Du­dić pre­ko kom­pa­ni­je „Ba­sti­on ko­merc” na­ru­čio iz­grad­nju još dva te­ret­na bro­da u bro­do­gra­di­li­štu u Šan­ga­ju, ko­ji je tre­ba­lo da bu­du za­vr­še­ni 2011. go­di­ne, od­no­sno 2012. Po­sao ni­je re­a­li­zo­van jer je Du­dić ubi­jen 2010. go­di­ne u Ko­to­ru. Ne­ko­li­ko mje­se­ci ra­ni­je, srp­sko tu­ži­la­štvo je pr­o­ši­ri­lo is­tra­gu i na Du­di­ća ko­ga opi­su­ju kao jed­nog od kre­a­to­ra kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je na­ba­vlja­la ko­ka­in iz Ju­žne Ame­ri­ke, tran­spor­to­va­la ga pre­ko­o­ke­an­skim bro­do­vi­ma i pro­da­va­la u Evro­pi.
Po­da­ci srp­skog tu­ži­la­štva za orga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal go­vo­re da je upra­vo Du­dić obez­bi­je­dio fi­nan­sij­ska sred­stva i lo­gi­sti­ku za or­ga­ni­za­ci­ju tran­spor­ta pre­ko dvi­je to­ne ko­ka­i­na ko­ji je za­pli­je­njen u Uru­gva­ju u ok­to­bru 2009. go­di­ne.
Sre­di­nom 2009. go­di­ne, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić po­mi­lo­vao je Du­di­ća ka­da je bio osu­đen na za­tvor­sku ka­znu zbog pre­bi­ja­nja su­gra­đa­ni­na. Ta­kvu od­lu­ku Vu­ja­no­vić je do­nio na­kon po­zi­tiv­nog mi­šlje­nja ta­da­šnjeg mi­ni­stra prav­de Mi­ra­ša Ra­do­vi­ća, a su­prot­no sta­vu cr­no­gor­skog Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva ko­je je sma­tra­lo da mol­bi za po­mi­lo­va­nje ne tre­ba udo­vo­lji­ti.
MANS na­vo­di da po­znan­stvo pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve i osum­nji­če­nog za pre­ko­o­ke­an­ski šverc ko­ka­i­na se­že još iz 2001. go­di­ne ka­da je Vu­ja­no­vić, kao ta­da­šnji pre­mi­jer, sve­ča­no otvo­rio Du­di­će­vu lu­ku. Ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je upi­tan da li su ga bez­bjed­no­sne slu­žbe oba­vi­je­sti­le da je ovaj Ko­to­ra­nin pri­pad­nik kri­mi­nal­nog kla­na, Vu­ja­no­vić je od­go­vo­rio od­reč­no.
U stva­ra­nju po­slov­ne im­pe­ri­je u Cr­noj Go­ri, po­red Vu­ja­no­vi­ća, Du­dić je imao i po­dr­šku ta­da­šnje Vla­de i ru­ko­vod­stva Op­šti­ne Ko­tor. Nje­go­va imo­vi­na je, ka­ko uka­zu­ju iz MANS-a, po­red lu­ke Ri­san ob­u­hva­ta­la dvi­je di­sko­te­ke, broj­ne vri­jed­ne po­slov­ne pro­sto­re i ze­mlji­šte. U istom pe­ri­o­du ka­da je za­ku­pio lu­ku, Du­dić je pre­ko fir­me „Se­kon­do por­to”, re­gi­stro­va­ne na nje­go­vu su­pru­gu, za 54.000 nje­mač­kih ma­ra­ka ku­pio zgra­du u ko­joj je ka­sni­je na­pra­vio di­sko­te­ku.
Za sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na vri­jed­nost tog objek­ta do­sti­gla je mi­li­on­ski iz­nos, a Du­di­ću je po­slu­žio kao hi­po­te­ka za uzi­ma­nje broj­nih kre­di­ta ko­ji­ma je ši­rio po­sao. Ta­ko u to­ku 2008. go­di­ne Fric po­di­že pre­ko 12 mi­li­o­na eura kre­di­ta pre­ko fir­me „Se­kon­do por­to”.
Za vra­ća­nje pet mi­li­o­na eura ga­ran­tu­ju nje­go­ve dru­ge fir­me, „Ba­sti­on ko­merc”, „Tre­kom” i „In­ter­de­po”. Dru­gi kre­dit od 7,7 mi­li­o­na eura „Se­kon­do por­to” uzi­ma na osno­vu ga­ran­ci­ja, ka­ko u imo­vi­ni kom­pa­ni­je, ta­ko i u ne­kret­ni­na­ma ko­je su u lič­noj svo­ji­ni Du­di­ća. Taj kre­dit do­bi­ja za ku­po­vi­nu ko­tor­ske Ci­ta­de­le u ko­joj se na­la­zi da­na­šnja di­sko­te­ka Mak­si­mus. Da bi to bi­lo mo­gu­će, na­vo­di MANS, tre­ba­lo je ste­ći pra­vo za­ku­pa nad pro­sto­rom Mak­si­mu­sa i vi­še dru­gih eks­klu­ziv­nih po­slov­nih pro­sto­ra u ko­tor­skom sta­rom gra­du. Za­to Du­dić ku­pu­je fir­mu „Tre­kom” od Ra­do­lju­ba Ra­du­lo­vi­ća, ko­ji se sma­tra jed­nim od vo­đa Ša­ri­će­vog kar­te­la.
U me­đu­vre­me­nu, ocje­nju­ju u MANS-u, kar­te­lu pri­sti­že no­vac od šver­ca nar­ko­ti­ka, pa tre­ba na­ći na­čin da se mi­li­o­ni le­ga­li­zu­ju.
M.V.


Pr­va ban­ka kr­ši­la za­kon zbog Ša­ri­ća

Ša­ri­će­va gru­pa je pla­si­ra­la no­vac u le­gal­ne to­ko­ve i pre­ko ban­ke Aca Đu­ka­no­vi­ća, bra­ta biv­šeg pre­mi­je­ra Cr­ne Go­re Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, i to baš u pe­ri­o­du ka­da je Pr­va ban­ka bi­la u naj­ve­ćoj fi­nan­sij­skoj kri­zi, uka­zu­ju po­da­ci ko­je je ob­ja­vio MANS.
– Da je Dar­ko Ša­rić uži­vao po­se­ban tret­man u ban­ci bra­će Đu­ka­no­vić po­ka­zu­je i iz­vje­štaj Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re o kon­tro­li po­slo­va­nja Pr­ve ban­ke do ko­jeg je do­šla Re­gi­o­nal­na mre­ža is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra – OC­CRP, a u ko­me se na­vo­di da je ta ban­ka u po­slo­va­nju sa Ša­ri­ćem kr­ši­la Za­kon o spre­ča­va­nju pra­nja nov­ca, ali i sop­stve­na pra­vi­la i do­bru ban­kar­sku prak­su. Kom­pa­ni­je „La­fi­no trejd LLC” iz ame­rič­ke sa­ve­zne dr­ža­ve De­la­ver i „Ka­ma­ri­la kor­po­rej­šen” sa Sej­šel­skih ostr­va, ko­je su kon­tro­li­sa­li bra­ća Ša­rić, ima­le su zna­čaj­ne tran­sak­ci­je u Pr­voj ban­ci. „La­fi­no trejd” se po­mi­nje i u srp­skoj op­tu­žni­ci kao kom­pa­ni­ja pre­ko ko­je je Ša­rić pla­si­rao no­vac od ko­ka­i­na u Sr­bi­ju i Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu. Ta fir­ma u ma­ju 2008. go­di­ne de­po­nu­je šest mi­li­o­na eura na ra­čun u Pr­voj ban­ci i ti­me po­sta­je je­dan od ve­ćih de­po­zi­to­ra u vri­je­me ka­da je ban­ka bi­la u kri­zi – na­vo­de iz MANS-a.
Kon­tro­la Cen­tral­ne ban­ke po­ka­zu­je da je „La­fi­no” bio me­đu de­set naj­ve­ćih po obi­mu pro­me­ta u ban­ci.
– Dok je dru­gim de­po­nen­ti­ma pla­ća­na ka­ma­ta od pet do osam od­sto, fir­ma „La­fi­no” do­bi­ja sa­mo 1,5 od­sto. Je­di­ni de­po­zi­tor sa ta­ko ma­lom ka­mat­nom sto­pom bio je vla­snik ban­ke Aco Đu­ka­no­vić. Po­dr­ška je, oči­to, bi­la obo­stra­na, jer se mla­đi Ša­rić sum­nji­či da je pre­ko ra­ču­na kom­pa­ni­je „Ka­ma­ri­la kor­po­rej­šen” u Pr­voj ban­ci oprao 7,4 mi­li­o­na eura. Nje­go­vo su­đe­nje je ot­kri­lo da Pr­va ban­ka ni­ka­da ni­je pri­ja­vi­la Agen­ci­ji za spre­ča­va­nje pra­nja nov­ca ni­jed­nu sum­nji­vu tran­sak­ci­ju of­šor kom­pa­ni­ja bra­će Ša­rić, što je u svom svje­do­če­nju po­tvr­dio ta­da­šnji di­rek­tor Pre­drag Mi­tro­vić – oci­je­ni­li su u MANS-u.


Gre­ške u ko­rist Ša­ri­ća i sa­rad­ni­ka

Cr­no­gor­ske in­sti­tu­ci­je, ka­ko uka­zu­je MANS, bi­le su is­traj­ne u pra­vlje­nju gre­ša­ka u ko­rist Ša­ri­ća i nje­go­vih sa­rad­ni­ka ko­ji su po­bje­gli iz ze­mlje na­kon ras­pi­si­va­nja op­tu­žni­ca.
Još tro­ji­ca nje­go­vih sa­rad­ni­ka iz­bje­gla su hap­še­nja u Cr­noj Go­ri – Go­ran So­ko­vić, De­jan Še­ku­la­rac i Dra­ško Vu­ko­vić. Pr­vo su So­ko­vić i Še­ku­la­rac na krat­ko li­še­ni slo­bo­de, po­čet­kom fe­bru­a­ra 2010. go­di­ne, ali spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Đur­đi­na Ni­na Iva­no­vić oba­vje­šta­va sud da ne po­sto­ji za­kon­ski osnov da se pro­tiv njih po­kre­ne kri­vič­ni po­stu­pak u Cr­noj Go­ri, po­što tu­ži­la­štvu ni­je­su do­sta­vlje­ni do­ka­zi iz Sr­bi­je.
Agen­ci­ja za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost i Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va, pod­sje­ća MANS, ni­je­su vi­dje­li Ša­ri­ća kao pre­pre­ku na­ci­o­nal­noj bez­b­jed­no­sti, pa su se oba­ve­za­li da će mu da­ti cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo mje­sec na­kon po­kre­ta­nja ak­ci­je „Bal­kan­ski rat­nik” i za­ple­ne ko­ka­i­na.
Do­ku­ment oba­vje­štaj­ne slu­žbe po­ka­zu­je da su bra­ća Ša­rić u evi­den­ci­ji ANB-a bi­la tre­ti­ra­na kao bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­ne oso­be još od 2006. go­di­ne.