Autor­sko ve­če Bo­ri­vo­ja Ćet­ko­vi­ća, odr­ža­no u Ma­ti­ci srp­skoj u Da­ni­lov­gra­du, na ko­joj su pro­mo­vi­sa­na dva na­slo­va iz tri­lo­gi­je ovog pu­bli­ci­ste „Cr­na Go­ra iz­nu­tra pro­šlost u sa­da­šnjo­sti”, pri­vu­k­lo je broj­nu pu­bli­ku. Ve­li­ko in­te­re­so­va­nje da­ni­lov­grad­ska pu­bli­ka je po­ka­za­la ka­ko za pr­vu knji­gu ko­ju je ovaj pu­bli­ci­sta po­sve­tio so­ci­jal­nim te­ma­ma, ta­ko i za dru­gu u ko­joj je iz­nio svo­je is­tra­ži­va­nje o po­da­ni­štvu Cr­no­go­ra­ca, kao i ulo­zi ple­me­na u nje­go­vom stva­ra­nju. Ćet­ko­vić po­ku­ša­va da raz­ja­sni ka­ko je do­šlo do ra­za­ra­nja ple­men­ske or­ga­ni­za­ci­je Cr­ne Go­re.
- Cilj mi je bio da iz­nu­tra po­gle­dam ne sa­mo sa­da­šnjost ne­go i pro­šlost Cr­ne Go­re. Ona je zna­čaj­no do­pri­ni­je­la po­da­ni­štvu Cr­no­go­ra­ca, ali ute­me­lji­la je i do­ma­ći se­pa­ra­ti­zam. Iako ni­je­sam isto­ri­čar na isto­rij­ska is­tra­ži­va­nja me je na­tje­ra­la knji­ga Šer­ba Ras­to­de­ra „Cr­na Go­ra u eg­zi­lu”. Ne pri­hva­tam sta­vo­ve cr­no­gor­skih se­pa­ra­ti­sta o ne­ka­kvoj du­kljan­sko-zet­skoj-cr­no­gor­skoj hi­lja­du­go­di­šnjoj dr­ža­vi i na­ci­ji. Tra­gao sam za od­go­vo­rom za­što su se Cr­no­gor­ci, či­ji su pre­ci bi­li Sr­bi, na po­čet­ku 21. vi­je­ka na­šli van srp­skog kor­pu­sa i sa svo­jom autoh­to­nom et­no­ge­ne­zom i pro­šlo­sti, cr­no­gor­skim je­zi­kom i svo­jom „pra­vo­slav­nom cr­kvom”. Na pi­sa­nje me je na­tje­ra­la laž o ne­ka­kvom mi­le­ni­jum­skom kon­ti­ni­u­i­te­tu cr­no­gor­ske dr­ža­ve. Zbog to­ga me ne bi za­ču­di­lo da ne­ko od sa­vre­me­nih cr­no­gor­skih et­no­ge­ne­ti­ča­ra usta­no­vi da je ne­an­der­ta­lac iz pe­le­o­li­ta i Cr­ve­ne sti­je­ne bio Cr­no­go­rac, jer se ta pe­ći­na na­la­zi na te­ri­to­ri­ji da­na­šnje Cr­ne Go­re – re­kao je Ćet­ko­vić.
On se pi­ta za­što je zva­nič­na da­na­šnja Cr­na Go­ra pri­zna­la Ko­so­vo kao ne­za­vi­snu dr­ža­vu, a ve­lom za­bo­ra­va ogr­će ko­sov­ski mit i kult Obi­li­ća. Ćet­ko­vić se pi­ta i za­što da­na­šnji Go­spo­dar i nje­gov klan po­ti­sku­ju naj­zna­čaj­ni­je pe­ri­o­de isto­ri­je ko­ji ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­ju na za­jed­nič­ku sud­bi­nu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
- Je­dan od iz­vo­ra mo­ći da­na­šnjeg Go­spo­da­ra ko­ji Cr­nom Go­rom upra­vlja kao svo­jim fe­u­dom 27 go­di­na je u pro­šlo­sti i u pe­ri­o­du svi­re­pog ra­za­ra­nja ple­me­na. To vri­je­me po­zna­to je po ti­ra­ni­ji knja­za Da­ni­la i sa­mo­vla­sti kra­lja Ni­ko­le. Cilj mi je da osta­vim trag svo­je po­bu­ne pro­tiv ne­pra­ved­nog, ne­slo­bod­nog, pljač­ka­škog ka­pi­ta­li­zma i da pred­sta­vim lje­vi­čar­ski po­gled na isto­ri­ju cr­no­gor­skog se­pa­ra­ti­zma i po­da­ni­štva – ka­zao je Ćet­ko­vić.
O knji­ga­ma je go­vo­rio knji­žev­nik Jo­vo Pe­jo­vić, ko­ji je is­ta­kao da su knji­ge Ćet­ko­vi­ća zna­ča­jan do­pri­nos sa­vre­me­noj isto­ri­o­gra­fi­ji, ali i ge­ne­zi na­met­nu­tog se­pa­ra­ti­zma sa­vre­me­nih Cr­no­go­ra­ca. Autor je pre­ci­zno od­re­dio gdje se na­la­ze ko­ri­je­ni cr­no­gor­skog po­da­ni­štva i da nas ta­kav od­nos pre­ma vla­sti pra­ti i da­nas i pred­sta­vlja na­še pro­klet­stvo, ka­zao je on.
- Autor pod­sje­ća na sta­vo­ve Mi­lo­ra­da Me­da­ko­vi­ća o Cr­no­gor­ci­ma `koji su ju­na­ci u bo­ju, ali i ku­ka­vi­ce pred stro­gom vlašću`. Sla­žem se sa pro­fe­so­rom Ćet­ko­vi­ćem da ova­ko da­lje ne mo­že i da je do­šlo vri­je­me da Go­spo­dar po­ža­nje ono što je po­si­jao. Autor o ko­jem ve­če­ras go­vo­ri­mo je po­ka­zao da ni pred kim ne sa­gi­nje gla­vu i on je ja­sno re­kao isti­nu o na­ma. Dok god po­sto­ji ma­kar je­dan in­te­lek­tu­a­lac po­put Ćet­ko­vi­ća vje­ru­jem da ne­će pro­pa­sti Cr­na Go­ra i da će joj u to­me po­mo­ći knji­ge o ko­ji­ma da­nas go­vo­ri­mo – za­klju­čio je Pe­jo­vić.
I.M.


Bogata pe­da­go­ška ka­ri­je­ra

Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić je bio pro­fe­sor pod­go­rič­ke gim­na­zi­je, ra­dio je u ne­ka­da­šnjem Re­pu­blič­kom za­vo­du za škol­stvo, a du­go je bio od­go­vor­ni ured­nik ča­so­pi­sa „Vas­pi­ta­nje i obra­zo­va­nje”. Ćet­ko­vi­će­va in­te­re­so­va­nja su ra­zno­li­ka, ali su ve­će­nom po­ve­za­na sa vla­da­vi­mom kra­lja Ni­ko­le. Po­red isto­rij­skih, Ćet­ko­vić is­tra­žu­je pe­da­go­ške, so­ci­o­lo­ške, a po­seb­no fi­lo­zof­ske aspet­ke cr­no­gor­ske isto­ri­je. Nje­go­va za­pa­ža­nja o ulo­zi cr­kve u stva­ra­nju cr­no­gor­ske dr­ža­ve, kao i o Ko­mu­ni­stič­koj par­ti­ji oci­je­nje­ni su kao zna­čaj­ni do­pri­nos do­ma­ćoj isto­ri­o­gra­fi­ji i pu­bli­ci­sti­ci.