Lju­bi­te­lji umjet­no­sti u gra­du pod Tre­bje­som prek­si­noć su bi­li u iz­u­zet­noj pri­li­ci da u Ga­le­ri­ji Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le pri­su­stvu­ju otva­ra­nju re­tro­spek­tiv­ne iz­lo­žbe ar­hi­tek­te Slo­bo­da­na Vu­kaj­lo­vi­ća (1934-2006). Iz­lo­žba ko­ja pred­sta­vlja sa­mo dio bo­ga­tog stva­ra­lač­kog opu­sa auto­ra pre­po­zna­tlji­vog ru­ko­pi­sa o ko­jem svje­do­če mo­tel „Ja­streb” na Tre­bje­si iden­ti­čan onom u Ba­ri­ju gdje je pro­jek­to­vao i Vo­do­to­ranj, kao i mno­gi i dru­gi pro­jek­ti u rod­nom Nik­ši­ću - Ka­to­lič­ka cr­kva, Cen­tral­ni dje­či­ji vr­tić, Sta­di­on ma­lih spor­to­va, orga­ni­zo­va­na je u znak sje­ća­nja, ali i sa ci­ljem uka­zi­va­nja na istin­sko vred­no­va­nje dje­la ko­ja su bi­la te­melj mo­der­nog dru­štva i svi­je­sti u Cr­noj Go­ri. Autor pro­jek­ta aka­dem­ski sli­kar Da­vid De­li­ba­šić, ka­zao je da su iz­lo­žbom pred­sta­vlje­ni ru­ko­pis i raz­li­či­te ti­po­lo­gi­je u ko­ji­ma se Vu­kaj­lo­vić opro­bao.
- Či­ni mi se da u ana­li­zi nje­go­vog dje­la uop­šte ta­kvog pri­stu­pa ni­je bi­lo. Kri­ti­ka je bi­la upu­će­na na sa­mo je­dan ili dva nje­go­va objek­ta. Iz­lo­žbom smo htje­li da po­ka­že­mo ge­ne­zu nje­go­vog stva­ra­la­štva, od di­plom­skog ra­da, po pr­vi put iz­lo­že­nog (re­kon­struk­ci­ja tvr­đa­ve Be­dem), do nje­go­vih po­sled­njih pro­je­ka­ta - ka­zao je De­li­ba­šić.
Po mi­šlje­nju ar­hi­tek­te An­dri­je Mar­ku­ša ko­ji je otvo­rio iz­lo­žbu, Vu­kaj­lo­vić je bio ne sa­mo do­bar ar­hi­tek­ta, već i sli­kar ko­ji lju­ba­vlju pre­ma svo­joj pr­fe­si­ji bio uzor mla­dim ko­le­ga­ma.
- Si­gur­nost i po­no­si­tost nje­go­va je ka­rak­te­ri­sti­ka, što ne­do­sta­je mno­gim ahi­tek­ta­ma. Bez nje­go­vog dje­la ne mo­že se pi­sa­ti isto­ri­ja ar­hi­tek­tu­re ovih pro­sto­ra – oci­je­nio je on.
Pred­stav­nik KC „Punkt” Zdrav­ko De­li­ba­šić, ko­ja je sa JU „Mu­ze­ji i ga­le­ri­je” Nik­ši­ća or­ga­ni­za­tor iz­lo­žbe, pod­sej­trio je da se ove go­di­ne na­vr­ša­va 10 go­di­na od Vu­kaj­lo­vi­će­ve smr­ti.
- Da se Vu­kaj­lo­vi­će­vo dje­lo ne bi za­bo­ra­vi­lo, već va­lo­ri­zo­va­lo, za­šti­ti­lo i uvr­sti­lo u kul­tur­nu ba­šti­nu Cr­ne Go­re, ovaj pro­je­kat tre­ba da po­dig­ne­mo na naj­vi­ši ni­vo i obez­bje­di­mo nje­go­vo pri­su­stvo me­đu aka­dem­skom i ši­rom za­jed­ni­com – ka­zao je on.
Iz­lo­žba je sa­mo dio stva­ra­la­štva Slo­bo­da­na Vu­kaj­lo­vi­ća, a pro­je­kat će bi­ti okon­čan iz­da­va­njem mo­no­gra­fi­je „Lik i dje­lo Slo­bo­da­na Vu­kaj­lo­vi­ća” i do­ku­men­tar­nim fil­mom, na­ja­vio je Zdrav­ko De­li­ba­šić.
Udru­že­nje ar­hi­te­ka­ta „Ka­na” i „Ar­hi­tek­ton­ski fo­rum” po­kre­nu­li su ini­ci­ja­ti­vu da jed­na uli­ca u Nik­ši­ću na­zo­ve po Slo­bo­da­nu Vu­kaj­lo­vi­ću.L.N.


Bo­ga­ta bi­o­gra­fi­ja

Slo­bo­dan Vu­kaj­lo­vić je je­dan od naj­zna­čaj­nih ar­hi­te­ka­ta Cr­ne Go­re. Kao je­dan od pi­o­ni­ra mo­der­ni­zma. Bio je pr­vi dok­to­ri­ra­ni ar­hi­tek­ta Cr­ne Go­re, pri­znat u me­đu­na­rod­nim okvi­ri­ma. Ba­vio se pro­stor­nim pla­ni­ra­njem, re­sta­u­ra­ci­jom i gra­fič­kim di­zaj­nom, kao i spo­me­nič­kom ar­hi­tek­tu­rom. Nje­go­va dje­la po­sta­la su sim­bol Nik­ši­ća. Me­đu naj­zna­čaj­nim pro­jek­ti­ma u Nik­ši­ću se iz­dva­ja­ju Mo­tel „Ja­streb”, Ka­to­lič­ka cr­kva, Cen­tral­ni dje­či­ji vr­tić za ko­ju je do­bio Bor­bi­nu na­gra­du 1971, In­ve­sti­ci­o­na ban­ka, Grad­ska ka­pe­la, Dom stu­de­na­ta. U ino­stran­stvu je pro­je­to­vao Mo­tel „Grot­ta Re­gi­na” i Vo­do­to­ranj u Ba­ri­ju, kao i pro­je­kat Stan Ju­go­slo­ve­na u Osi­je­ku za ko­ji je do­bio i na­gra­du na kon­kur­su.