Izložba „Ti lu­di ko­nji ili Ve­li­ko pu­to­va­nje Kel­ta na Bal­kan”, otvo­re­na u jed­noj od broj­nih ga­le­ri­ja Du­kley Art cen­tra u Ko­to­ru (Ju­go­o­ce­a­ni­ja) pri­vu­kla je pa­žnju lju­bi­te­lja sta­ri­na. Po­stav­ku či­ne in­te­re­sant­ni pred­me­ti iz bo­ga­te zbir­ke pa­si­o­ni­ra­nog ko­lek­ci­o­na­ra Vla­di­mi­ra Ju­ma­še­va, po­sve­će­ne isto­ri­ji bal­kan­skih Kel­ta Skor­di­ska. „Ako ima­te ma­šte, osje­ti­će­te go­rak mi­ris ste­pe, gvo­žđa i kr­vi, pri­mi­je­ti­će­te ne­u­ta­ži­vu že­lju za ži­vo­tom, ko­ja se osva­ja ma­čem i šti­ti ta­li­sma­nom, i shva­ti­ti da je tu­đa pro­šlost sa­mo dio na­še sa­da­šnjo­sti”, ka­že autor. A ma­štu pod­sti­ču ra­ri­te­ti kao što je ri­tu­al­na fi­gu­ra bi­ka iz do­ba ene­o­li­ta, ke­ra­mič­ke po­su­de, žr­tve­ni­ci iz neo­li­ta, od ko­jih su mno­ge pro­na­đe­ne na ar­he­o­lo­škom lo­ka­li­te­tu u Vin­či. Za­ni­mljiv je gvo­zde­ni kelt­ski skal­pel, bron­za­na sje­ki­ra, broj­ni ala­ti, oru­đe i oruž­je, kop­če, na­kit od olo­va, bron­ze, sre­bra, kao i za­ni­mlji­vi set hi­rur­ških in­stru­me­na­ta od bron­ze. Naj­o­bim­ni­ja je zbir­ka kelt­skih nov­či­ća, od an­tič­kog pe­ri­o­da do tre­ćeg vi­je­ka no­ve ere, na ko­ji­ma do­mi­ni­ra­ju fi­gu­re ko­nja, otu­da i na­ziv po­stav­ke. Po­sje­ti­o­ci su pri­mi­je­ti­li da se isto­vjet­ni sim­bo­li Kel­ta na­la­ze i na bo­san­skim steć­ci­ma, a sli­kar Be­lis Po­ja­tić iz Plje­va­lja je is­pri­čao ka­ko su `50. go­di­na na lo­ka­li­te­tu Šu­plja sti­je­na kod Plje­va­lja ot­kri­ve­na ma­la ru­dar­ska ok­na, u ko­ji­ma su is­ko­pa­ne kelt­ske alat­ke.
Pod­sje­tiv­ši pri­sut­ne na sli­ku Po­la Go­ge­na ko­ja se zo­ve „Oda­kle do­la­zi­mo, ko smo i ku­da ide­mo”, isto­ri­čar umjet­no­sti Pe­tar Ću­ko­vić je na­gla­sio da „dio od­go­vo­ra na to pi­ta­nje mo­že­mo na­ći i na ovoj iz­lo­žbi i to je nje­na naj­ve­ća vri­jed­nost”. Po­stav­ku pra­ti i kva­li­te­tan ka­ta­log štam­pan u Be­o­gra­du, sa isto­rij­skim po­da­ci­ma, ko­ji su ma­lo po­zna­ti ši­roj jav­no­sti. Ju­ma­šev po­seb­no za­hva­lju­je Ma­ri­ni Ga­ro­vić, Iva­nu Đo­ko­vi­ću i Du­šku Ta­na­sko­vi­ću za po­moć i du­go­go­di­šnju po­dr­šku, a na­ro­či­to Ma­ra­tu Gelj­ma­nu, vla­sni­ku Art Com­mu­nity cen­tra, ko­ji mu je još pri­je par go­di­na pred­la­gao da iz­la­že. Po­stav­ka ko­ja ob­u­hva­ta 20 od­sto eks­po­na­ta iz Ju­ma­še­vlje­ve ko­lek­ci­je, bi­la je pred­sta­vlje­na u ok­to­bru u Ga­le­ri­ji Du­kley Gar­dens u Bu­dvi i pu­bli­ka je do­šla dva pu­ta, jed­nom za otva­ra­nje, a dru­gi put na pre­da­va­nje o Kel­ti­ma, is­ti­če autor, ko­ji ži­vi u Bu­dvi.
-U po­čet­ku ni­sam imao pred­sta­vu ko­li­ko ova iz­lo­žba mo­že da bu­de od jav­nog in­te­re­sa, ali kad je na pre­da­va­nje do­šlo sto­ti­nu lju­di, shva­tio sam da to mo­že bi­ti jav­ni in­te­res. Ovi pred­me­ti me­ni zna­če mno­go, s ob­zi­rom da u ru­skoj isto­ri­o­gra­fi­ji ne­ma ni­če­ga o isto­ri­ji bal­kan­skih Kel­ta. Sve ovo je dio jed­nog ozbilj­nog pro­ce­sa ko­ji ima cilj da do­pri­ne­se ra­svje­tlja­va­nju te isto­ri­je, ka­zao je Ju­ma­šev i do­dao da isto­ri­ča­ri do sa­da pi­sa­li o Kel­ti­ma ne­ra­zu­mlji­vo, ali od ku­da su Kel­ti do­šli, to je po­zna­to. Gr­ci su ze­mlju nji­ho­vog po­ri­je­kla na­zi­va­li ze­mljom Hi­per­bo­re­ja­ca, ka­sni­je su ih pro­zva­li Kel­ti­ma i Ga­la­ti­ma (Ga­la­ti­os), a la­ti­ni – Ga­li­ma. Nji­ho­va kul­tu­ra raz­vi­la se u ši­ro­kom po­lu­mje­se­cu sje­ver­no od Al­pa, 700 ki­lo­me­tra na za­pad u 300 ki­lo­me­tra ka is­to­ku. To­kom 450 go­di­ne p.n.e.kelt­ska ple­me­na po­če­la su da mi­gri­ra­ju ka za­pa­du i ju­go­za­pa­du na te­ri­to­ri­ju da­na­šnje Fran­cu­ske, na jug kroz Al­pe i ka ju­go­i­sto­ku pre­ma iz­vo­ri­šti­ma ri­je­ka Dub­nav i Raj­na. Oko 360-340. go­di­ne p.n.e. Kel­ti su na­se­li­li Sla­vo­ni­ju, Pa­no­ni­ju, Tran­sil­va­ni­ju i Srem, bo­ga­tu i bla­go­rod­nu ze­mlju iz­me­đu Sa­ve i Du­na­va, ko­ju su isto­ri­ča­ri na­zva­li Ve­li­ki Skor­di­sci. To je bio po­če­tak „ve­li­kog pu­to­va­nja Kel­ta na Bal­kan” - is­ti­če autor.
M.D.P.