Cr­kvu Sve­tog Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la u Gor­njim Ro­ga­mi­ma ju­če je u pri­su­stvu ve­li­kog bro­ja vjer­ni­ka, osve­štao mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa sve­šten­stvom. On je u cr­kvi slu­žio i li­tur­gi­ju, a po osve­će­nju hra­ma pre­re­zao i slav­ski ko­lač.
Cr­kva da­ti­ra iz 18. vi­je­ka, a po­sled­nji put je ob­no­vlje­na 1859. go­di­ne u vri­je­me po­pa Ti­o­do­ra Bo­ža­ri­ća. Ve­li­ki je broj onih ko­ji su se ugra­di­li u ovu sve­ti­nju, a Ro­ga­mlja­ni su i ovo­ga pu­ta po­ka­za­li slo­žnost i is­traj­nost da na­kon svih ne­da­ća ura­de ono što se če­ka­lo pu­nih de­set go­di­na od ka­da je osno­van Cr­kve­ni od­bor. Ob­no­vu je ini­ci­rao mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, a mje­šta­ni Pi­pe­ra ga po­slu­ša­li i kre­nu­li u ob­no­vu cr­kve.
Po li­tur­gi­ji i osve­će­nju cr­kve Sv. Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la i na­kon što je pre­re­zan slav­ski ko­lač mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je po­no­vo be­sje­dio i ovom pri­li­kom re­kao da se osve­šta­nje de­ša­va u vri­je­me ka­da se obi­lje­ža­va i 75-go­di­šnje stra­da­nje Sve­šte­no­mu­če­ni­ka Va­si­li­ja Bo­ža­ri­ća Ro­gam­skog, jed­nog od pr­vih mu­če­ni­ka na­stra­da­lih u bra­to­u­bi­la­štvu 1941. go­di­ne. Po­mi­nju­ći po­pa Ti­o­do­ra Bo­ža­ri­ća i nje­go­vu ob­no­vu cr­kve, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je na­gla­ša­va:
- Evo i nje­go­vo ime za­pi­sa­no i za­pe­ča­će­no, ali ne ovom čir­gi­li­com, no­vom azbu­kom ko­ju Cr­no­gor­ci ni­ka­da ni­je­su pi­sa­li do na­šeg vre­me­na, ne­go je na­pi­sa­no slav­nim cr­kve­no-slo­ven­skim, srp­skim ći­ri­lič­nim slo­vi­ma Sve­tog Ći­ri­la i Me­to­di­ja, pa vi ov­dje iz Ro­ga­ma ako ho­će­te da bu­de­te po­tom­ci i pra­vi na­sljed­ni­ci Sve­šte­no­mu­če­ni­ka Va­si­li­ja Ro­gam­skog i po­pa Ti­o­do­ra Bo­ža­ri­ća na­u­či­te se ov­dje ka­ko tre­ba da pi­še­te i vi i va­ša dje­ca. Na­dam se u Bo­ga da u Ro­ga­mi­ma Sve­šte­no­mu­če­ni­ka Va­si­li­ja Ro­gam­skog i ča­snog po­pa Ti­o­do­ra ne­će bi­ti onih ko­ji uče dje­cu da pi­šu oku­pa­tor­skim pi­smom ko­je je na­met­nu­la Austro­u­gar­ska Cr­noj Go­ri 1916. go­di­ne, ka­da je 14 uči­te­lja da­ni­lov­grad­skih od­bi­lo, i bi­li su po­za­tva­ra­ni, jer su od­bi­li da pi­šu la­ti­ni­ci­om i ta­ko­zva­nim cr­no­gor­skim je­zi­kom. To je na­sta­vi­la no­va oku­pa­ci­ja 1941. go­di­ne, u vri­je­me Mu­so­li­ni­ja, ka­da je pr­vi put „Glas Cr­no­gor­ca” štam­pan la­ti­ni­com, oku­pa­tor­skim pi­smom, ko­je je da­nas pro­gla­še­no zva­nič­nim pi­smom Cr­ne Go­re. I ka­da mi da­nas pi­šu Ita­li­ja­ni, Njem­ci, Hr­va­ti la­ti­ni­com, ja im ta­ko i od­go­va­ram, a ka­da mi Cr­no­gor­ci pi­šu la­ti­ni­com, ne pri­hva­tam to kao mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski, na­sljed­nik po­pa Ti­o­do­ra, Pe­tra Pr­vog Ce­tinj­skog, Va­si­li­ja Ostro­škog i Pe­tra Dru­gog Taj­no­vid­ca ko­ji sve što je na­pi­sao štam­pao je ći­ri­li­com, kao i knjaz Ni­ko­la – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Po­zvao je vla­di­ka i da se ugle­da­mo na po­pa Ti­o­do­ra i na Sve­šte­no­mu­če­ni­ka Va­si­li­ja, „ko­ji je ve­li­ka lič­nost, jed­na od naj­ve­ćih i to ne sa­mo Ro­ga­ma i Pi­pe­ra, ne­go i či­ta­ve Cr­ne Go­re i Va­se­ljen­ske cr­kve, jer je upi­san u ka­len­dar Cr­kve Hri­sto­ve kao Sve­šte­no­mu­če­nik na­šeg vre­me­na”. Ovom pri­li­kom mi­tro­po­lit je pred­lo­žio da se cje­li­va krst ča­sni Sve­šte­no­mu­če­ni­ka Va­si­li­ja Bo­ža­ri­ća Ro­gam­skog, ko­ji je svet kao i Sve­ti Va­si­li­je Ostro­ški, i da se nje­go­ve mo­šti pre­ne­su ova­mo jer sa­da po­či­va­ju na dru­gom mje­stu.
Mi­tro­po­lit je to­kom ove be­sje­de, kao i pri­li­kom one na­kon či­ta­nja Je­van­đe­lja, po­zvao da se ne glo­že Pi­pe­ri oko to­ga či­ja je ova cr­kva, da ne pod­li­je­žu ide­o­lo­gi­ja­ma. Jer, po­dje­la me­đu bra­ćom, do­da­je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, za­va­da i brat­ska mr­žnja, kao i pi­ta­nje ko­me pri­pa­da hram u 21. vi­je­ku je ne­do­stoj­no hri­šća­na, jed­na tu­žna pri­ča.
- Da se ne bi sva­đa­li u bu­du­će u Ro­ga­mi­ma, da ne po­mi­nje­mo brat­stva, naj­bo­lje da se pr­vo kr­sti­mo u ovom div­nom hra­mu, da se mi­ro­po­ma­že­mo, da se pri­če­šću­je­mo, da se vjen­ča­mo. Jer za­to je po­dig­nut, a ne da se kr­vi­mo i da se pi­ta­mo ko­me pri­pa­da ovo ka­me­nje oko nje­ga. Ne sa­mo ovi iz Ro­ga­ma da do­đu, ne­go iz ci­je­le Cr­ne Go­re na če­lu sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, i da ih kr­sti­mo u ime Oca, Si­na i Sv. Du­ha, Bo­ga lju­ba­vi, a tim kr­šte­njem će da za­mi­re na­še ra­ne brat­ske, jer su te ra­ne na bra­to­u­bi­la­štvu ro­đe­ne – re­kao je mi­tro­po­lit.
Is­ta­kao je i da je ubi­stvo po­pa Va­si­li­ja čin bra­ća ko­ja su iz­gu­bi­la vje­ru u Bo­ga ži­vo­ga, u osje­ća­nje za ne­be­sko očin­stvo, a ko iz­gu­bi taj osje­ćaj, iz­gu­bio je i osje­ća­nje za brat­stvo. „U vri­je­me bo­go­u­bi­stva, ra­đa se bra­to­u­bi­stvo”, do­da­je vla­di­ka.
- Bra­ća su ubi­la bra­ta svo­ga sve­šte­ni­ka ča­snog, a za­tro­va­ni bez­bo­žnom i la­žnom ide­o­lo­gi­jom. I ovo što nam se da­nas do­ga­đa plod je bra­to­u­bi­lač­ke kr­vi. I tu smo, gdje smo, ta­kvi smo ka­kvi smo, ako nas Bog pri­ma ova­kve ka­kvi je­smo, mo­ra­mo on­da i mi jed­ne dru­ge. Ali, mo­ra­mo jed­ni dru­gi­ma da po­lju­bi­mo ra­ne, i ako opro­sti­mo jed­ni dru­gi­ma, da se po­mi­ri­mo, a to mo­že­mo sa­mo ako se kr­sti­mo – re­kao je mi­tro­po­lit, is­ti­ču­ći da se hra­mo­vi gra­de ne da pri­pa­da­ju Cr­no­gor­ci­ma, Sr­bi­ma ili Tur­ci­ma, već da se lju­di sa­bi­ra­ju.
Po­zvao je mi­tro­po­lit oku­plje­ne da ne do­vo­de la­žne po­po­ve, ko­ji na­mi­gu­ju na sve stra­ne ne bi li ko­ji di­nar za­ra­di­li. Ujed­no, is­ti­če mi­tro­po­lit, „lju­di mi­sle da mo­gu da ubi­ju, da uni­šte, ali sje­me Bož­je, sje­me če­sti­tih lju­di bož­jih je ne­u­ni­šti­vo. Če­sti­ta brat­stva i po­ro­di­ce u Cr­noj Go­ri iza se­be su osta­vlja­la ši­ro­ki trag, a gdje god je na zlu i bra­to­u­bi­stvu i bo­go­u­bi­stvu gra­đe­no ne­ma tra­ga, ne­sta­je i nji­ho­va dje­la pro­pa­da­ju kao i nji­ho­vo po­tom­stvo”. Po­zvao je sve da po­mog­nu da se cr­kva ži­vo­pi­še.A. DA­BA­NO­VIĆ


Pi­per­ska zdra­vi­ca

Pi­per­sku zdra­vi­cu ju­če je odr­žao Dra­gu­tin Vu­či­nić.
-Do­bro­do­šli dra­gi pri­ja­te­lji. U ku­ću nam va­zda do­bro­do­šli, s pu­ta, s dru­ma na brat­sko ve­se­lje. Kro­vo­vi ku­ća i da­nas su va­ši, što ima­mo to i di­je­li­mo, ljud­sku ri­ječ i ča­šu ra­ki­je - re­kao je Vu­či­nić.
Ta div­na du­hov­na ri­je­ka ko­ja je kre­nu­la Cr­nom Go­rom do­šla je do Gor­njih Ro­ga­ma vla­di­či­nim bla­go­slo­vom i ri­ječ­ju pro­te­klih 30 go­di­na ob­no­vi­li smo na­šu du­hov­nost, re­kao je Mi­tar Vu­ko­vić, Pi­per.
-Ta je ri­je­ka do­šla do Gor­njih Ro­ga­ma i na­sta­vlja put oda­kle je iz­vo­ri­šte. Sje­ti­mo se Vuč­je­ga do­la, svih na­ših bi­ta­ka, Fun­di­ne, Mar­ti­ni­ća, to je po­ru­ka na­ših pre­da­ka ko­ji su se bo­ri­li za če­sti­tu Cr­nu Go­ru. Sa 700 ma­na­sti­ra ko­ji smo ob­no­vi­li u Cr­noj Go­ri to je ga­rant da će du­hov­nost da se odr­ži i sa­mo tim pu­tem mo­ra­mo ići - ka­zao je Vu­ko­vić.


Za do­na­to­re za­hval­ni­ce

Cr­kva Sve­tog Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la ob­no­vlje­na je za­hva­lju­ju­ći oni­ma ko­ji su se do­na­ci­ja­ma ugra­di­li u ovu sve­ti­nju. Za njih je Pa­ro­hi­ja ro­gam­ska pri­pre­mi­li i za­hval­ni­ce ko­je je uru­čio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Za­hval­ni­ce su do­bi­li Mi­lan Iva­no­vić, Zo­ri­ca Vu­či­nić, Želj­ko i Sr­đan La­za­re­vić, Bran­ko Raj­ko­vić, Bra­no Ra­do­njić, Mla­den Mi­lu­ti­no­vić, Ste­van Vu­či­nić, Mi­loš B. Raj­ko­vić, Lji­lja­na Jo­va­no­vić Bo­ža­rić, Dra­gu­tin Vu­či­nić, Dar­ko Đu­ro­vić, Mi­o­drag Vu­či­nić, Mom­či­lo Vuk­sa­no­vić, Ra­do­van Ćir­ko­vić, Đor­đi­je Vu­ka­no­vić, Ko­mu­nal­ne uslu­ge, Bra­ni­mir Je­lu­šić, Ra­co Raj­ko­vić, po­ro­di­ca pok. Jo­va­na Raj­ko­vi­ća, Upra­va ma­na­sti­ra Gor­nje Br­če­le, Ran­ko Sta­ma­to­vić, Ni­ko­la Mar­ti­no­vić, Mi­lu­tin Raj­ko­vić, Hram vas­kr­se­nja Hri­sto­vog, Mla­den Klja­je­vić, Mi­le­ta Pi­vlja­nin, Ra­jo Šu­škav­če­vić, De­mo­krat­ska na­rod­na par­ti­ja, Raj­ko Sto­ja­no­vić, Bran­ko Đu­ro­vić, Mi­tar Vu­ko­vić, Mar­ko i Lu­ka Raj­ko­vić, Zo­ran Raj­ko­vić, Dra­žen Bo­ža­rić, No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja, Mi­lu­tin Vu­či­nić, Ob­rad Pa­vi­će­vić, Mir­ko Sa­ve­ljić, ha­dži Ra­do­van Ra­do­vić, So­nja Ra­do­vić Je­lo­vac, De­jan Pa­li­brk, Bo­ško Jo­va­no­vić i Upra­va Ma­na­sti­ra Ostrog.


Zvo­no iz Ve­ne­ci­je

Pred­sjed­nik Cr­kve­nog od­bo­ra Bran­ko Đu­ro­vić podjse­ća da su pri­je šest go­di­na ku­pi­li ma­te­ri­jal za re­kon­struk­ci­ju, ali na­i­šle su in­spek­ci­je ko­je su sto­pi­ra­le ra­do­ve jer na­vod­no ni­je­smo ima­li pa­pi­re.
- Ipak, da­nas je osve­šta­va­mo. Za­vr­ši­li smo je u krat­kom ro­ku, ali ni­je sve go­to­vo. Ima­mo još do­sta po­sla, pa ape­lu­jem na lju­de do­bre vo­lje da nam po­mog­nu jer nam je sva­ka po­moć dra­go­cje­na – ka­že Đu­ro­vić.
Dra­žen Vu­či­nić dao je ogro­man do­pri­nos u ob­no­vi ove cr­kve i upi­sao se u knji­gu vječ­nog ži­vo­ta. On je ka­zao da su če­ka­li du­go na dan osve­će­nja.
- Sa­bra­še se ta­da brat­stva ro­gam­ska Vu­či­ni­ći, Ra­jo­vi­ći, Sta­ma­to­vi­ći, La­za­re­vi­ći, Đu­ro­vi­ći sa po­pom Te­o­do­rom Bo­ža­ri­ćem te u te­ška vre­me­na ob­no­vi­še ovu na­šu sve­ti­nju. Zna­li su pre­ci na­ši sa­bra­ti se oko na­še cr­kve, če­šće i bo­go­lju­bi­vi­je ne­go mi sa­da. Sa­bi­ra­li su se za do­bra i za zla vre­me­na. Zna­li su da je du­hov­no bo­gat­stvo mno­go ve­će i traj­ni­je od ze­malj­skog bla­ga. ve­li­kim tru­dom i za­jed­nič­kim ra­dom ob­no­vi­še i jed­nu od naj­ljep­ših zvo­na na njoj po­sta­vi­še ko­je je u i dan da­nas iz Ve­ne­ci­je. Od­zva­nja­lo je to zvo­no du­go, ali do­đo­še ne­ka dru­ga vre­me­na i to zvo­no utih­nu. Do­đo­še vre­me­na gdje lju­di za­bo­ra­vi­še Bo­gu da se mo­le, za­bo­ra­vi­še na ri­je­či i dje­la svo­jih pre­da­ka, na ono či­me su se di­či­li i po­no­si­li i to po­tra­ja sko­ro 50 go­di­na. Ali sa­da­šnje ge­ne­ra­ci­ue kao da se po­la­ko bu­di­mo, zri­je­va­mo, ko­ri­je­ne svo­je da ne za­bo­ra­vi­mo - re­kao je Vu­či­nić.