Me­đu­na­rod­ni dan Ro­ma ko­ji se da­nas obi­lje­ža­va i u Cr­noj Go­ri pri­pad­ni­ci te po­pu­la­ci­je do­če­ku­ju kao naj­di­skri­mi­ni­sa­ni­ja dru­štve­na gru­pa, kod ko­je su glad i si­ro­ma­štvo sva­ko­dnev­na po­ja­va. Sta­nov­ni­ci kam­pa Ko­nik u Pod­go­ri­ci ko­je smo ju­če po­sje­ti­li, a ko­ji još ži­ve u kon­tej­ne­ri­ma na­da­ju se da će im dr­ža­va obez­bi­je­di­ti sta­no­ve ka­ko bi sle­de­će go­di­ne ba­rem ima­li nor­ma­lan krov nad gla­vom.
Pre­ma po­pi­su sta­nov­ni­štva iz 2011. go­di­ne, udio rom­ske za­jed­ni­ce u ukup­noj po­pu­la­ci­ji je 1,01 od­sto ili 6.250 Ro­ma, kod ko­jih je za­bi­lje­že­na sto­pa ne­pi­sme­no­sti 28,1 od­sto, od­no­sno 1.206 njih ne zna­ju da pi­šu i či­ta­ju. Iako se po­sled­njih go­di­na sve vi­še Ro­ma upi­su­je u ško­le, mno­gi od njih re­la­tiv­no br­zo na­pu­šta­ju si­stem obra­zo­va­nja, uglav­nom zbog si­ro­ma­štva, ali i zbog skla­pa­nja bra­ko­va.
Se­dam­na­e­sto­go­di­šnji Ha­san sa ko­jim smo ju­če raz­go­va­ra­li u bra­ku je već če­ti­ri go­di­ne i ima dvo­je dje­ce. Ško­lu je na­pu­stio ka­da je stu­pio u brak, a svje­stan je i či­nje­ni­ce da na­čin na ko­ji je za­sno­vao brač­nu za­jed­ni­cu ni­je do­zvo­ljen.
– Ro­di­te­lji su mi na­šli dje­voj­ku i ože­nio sam se. U me­đu­vre­me­nu sam do­bio dvo­je dje­ce o ko­ji­ma mo­ram da bri­nem. Ra­dim po po­zi­vu, od­no­sno ka­da me ne­ko po­zo­ve da mu oči­stim po­ne­što, po­ku­pim sme­će i ta­ko obez­bje­đu­jem no­vac za ži­vot – ka­že on, do­da­ju­ći ka­ko sum­nja da bi mu ško­la po­mo­gla da na­đe bo­lji po­sao jer ni­ko ne­će da za­po­sli Ro­me.
Nje­gov su­na­rod­nik Ekrem Kra­sni­ći opi­su­je iz­bje­glič­ko na­se­lje kao džun­glu po­sli­je apo­ka­lip­se.
– Ova­ko naj­vje­ro­vat­ni­je iz­gle­da smak svi­je­ta i baš su ova­kve ku­će na­kon što ura­ga­ni pro­tut­nje pre­ko njih. E, mi u tim uslo­vi­ma ži­vi­mo... Evo, če­ka­mo da sa­gra­de sta­no­ve či­ja je iz­grad­nja po­če­la. Ne­ki su od dr­ža­ve već do­bi­li sta­no­ve, ali je ve­li­ki broj nas ostao u ba­ra­ka­ma i kon­tej­ne­ri­ma. Ima da po­go­ri­mo lje­tos ka­da tem­pe­ra­tu­re bu­du pre­ko 40 ste­pe­ni – na­vo­di on.
O to­me da su Ro­mi naj­di­skri­mi­ni­sa­ni­ji na­rod svje­do­če po­da­ci broj­nih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i NVO or­ga­ni­za­ci­ja. Om­bud­sman Šuć­ko Ba­ko­vić sma­tra da bi gra­đa­ni, a pri­je sve­ga dr­ža­va tre­ba­lo da ima­ju vi­še ra­zu­mi­je­va­nja za Ro­me. On pri­pad­ni­ke te po­pu­la­ci­je ohra­bru­je da mu se obra­ća­ju za po­moć u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da osje­te da su im po­vri­je­đe­na pra­va.
– Ro­mi su vje­ko­vi­ma bi­li na uda­ru broj­nih an­ti­ci­vi­li­za­cij­skih i ne­čo­vječ­nih po­stu­pa­ka, pred­ra­su­da, stig­ma­ti­za­ci­je, pri­sil­ne se­gre­ga­ci­je i dru­gih ob­li­ka dis­kri­mi­na­tor­nog po­na­ša­nja, zbog ko­jeg no­se svu pat­nju du­bo­ko uko­ri­je­nje­nu u bi­ću svog na­ro­da. Ali isto­vre­me­no u nji­ma ti­nja vje­či­ti žar i po­tre­ba za kre­ta­njem na­pri­jed, ko­li­ko god ih ne­da­će ome­ta­le, a raz­li­či­te op­struk­ci­je uspo­ra­va­le – ka­že Ba­ko­vić.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma u NVO Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Pe­tar Đu­ka­no­vić uka­zao je na iz­u­zet­no loš po­lo­žaj Ro­ma u svim ključ­nim aspek­ti­ma ži­vo­ta – po­čev od so­ci­jal­nog i eko­nom­skog sta­tu­sa, uzro­ko­va­nog lo­šim pri­stu­pom i kva­li­te­tom obra­zo­va­nja do pot­pu­ne is­klju­če­no­sti iz po­li­tič­ke par­ti­ci­pa­ci­je.
– Pre­ma do­stup­nim po­da­ci­ma, pre­ko 40 od­sto dje­ce rom­ske po­pu­la­ci­je škol­skog uz­ra­sta ne po­ha­đa­ju ško­lu – ka­že Đu­ka­no­vić.
On na­vo­di da je sva­ki dru­gi rad­no spo­so­ban Rom ne­za­po­slen i u ozbilj­nom ri­zi­ku od eks­trem­nog si­ro­ma­štva.
– Za­po­sle­ni Ro­mi su iz­lo­že­ni dis­kri­mi­na­ci­ji i kr­še­nju rad­nih pra­va ko­je ne pri­ja­vlju­ju iz stra­ha od gu­bit­ka po­sla – is­ti­če Đu­ka­no­vić, do­da­ju­ći da Ro­ma ne­ma u po­li­tič­kom od­lu­či­va­nju što pred­sta­vlja je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih pro­ble­ma u za­šti­ti i pri­stu­pu pra­vi­ma.
Pro­jekt me­na­džer­ka CE­DEM-a Ma­ri­ja Vuk­sa­no­vić sa­op­šti­la je da ma­nje od jed­ne tre­ći­ne pri­pad­ni­ka rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je za­vr­ši osnov­nu ško­lu, a se­dam od­sto sred­nje obra­zo­va­nje. Ona je is­ta­kla da Ro­mi uglav­nom ži­ve od so­ci­jal­nih pri­ma­nja, ali da upr­kos ve­li­kom bro­ju dje­ce ne do­bi­ja­ju dječ­ji do­da­tak.
M.S.


Ne­ma ih u in­sti­tu­ci­ja­ma

Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma ljud­skih pra­va u NVO Gra­đan­ska ali­jan­sa Mi­lan Ra­do­vić sma­tra da je u po­sled­nje vri­je­me ostva­ren na­pre­dak ka­da je pi­ta­nju obra­zo­va­nje Ro­ma, ali i da pred­sto­ji mno­go po­sla. Sa­ma, ka­ko ka­že, či­nje­ni­ca da su ne­za­stu­plje­ni u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, da ne­ma­ju po­li­tič­ke pred­stav­ni­ke, da bi­lo ko od njih ni­je na ne­koj funk­ci­ji u or­ga­ni­ma vla­sti go­vo­ri da se mo­ra na­sta­vi­ti sa ula­ga­njem u us­po­sta­vlja­nje si­ste­ma ko­ji će pri­pad­ni­ci­ma ovog ma­njin­skog na­ro­da omo­gu­ći­ti ade­kvat­nu par­ti­ci­pa­ci­ju, za­po­šlja­va­nje, edu­ka­ci­ju i po­li­tič­ku afir­ma­ci­ju.
– Fond za oču­va­nje i raz­voj ma­njin­skih pra­va ni­je is­pu­nio ulo­gu, jer su se kroz nje­ga pro­su­li mi­li­o­ni, ali su Ro­mi kao naj­ra­nji­vi­ji na­rod do­bi­ja­li sa­mo mr­vi­ce. Ro­mi i da­lje do­ži­vlja­va­ju dis­kri­mi­na­ci­ju pri­li­kom za­po­šlja­va­nja i uglav­nom mo­gu da se za­po­sle na odr­ža­va­nju či­sto­će i ra­de fi­zič­ke po­slo­ve bez osi­gu­ra­nja i prav­ne za­šti­te. Naj­ve­ći re­zul­ta­ti se bi­lje­že na pla­nu obra­zo­va­nja, ali opet fa­le nam stu­den­ti iz te po­pu­la­ci­je – ka­že Ra­do­vić za „Dan”.