BI­JE­LO PO­LjE – Na­kon sve­te ar­hi­je­rej­ske li­tur­gi­je, ko­ju je slu­žio Nje­go­vo pre­o­sve­šten­stvo epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki go­spo­din Jo­a­ni­ki­je, u cr­kvu Sve­tih apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla pre­ne­sen je dio mo­šti­ju Sve­tog Ha­ra­lam­pi­ja, ko­je su vje­ko­vi­ma ču­va­ne u cr­kvi Sve­tog Ni­ko­le u Ni­kolj­cu. Star­je­ši­na cr­kve Sve­tog Pe­tra sta­vro­for Dar­ko Pe­jić ka­že da su mo­šti pre­ne­se­ne u sa­bor­ni hram, gdje će se jed­nom ne­djelj­no, iz bla­go­slov vla­di­ke Jo­a­ni­ki­ja, či­ta­ti aka­tist Sve­tom sve­šte­no­mu­če­ni­ku Ha­ra­lam­pi­ju.
– Pre­ma pre­da­nju i mi­šlje­nju isto­ri­ča­ra, sve­te mo­šti su naj­vje­ro­vat­ni­je svo­je­vre­me­no po­či­va­le u hra­mu Sv. apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla, s ob­zi­rom na to da je ona pre­ko tri vi­je­ka bi­la epi­skop­ska cr­kva, pre­sto­na cr­kva epar­hi­je Hum­ske. Po­sli­je pr­ve se­o­ba Sr­ba, Tur­ci su oskr­na­vi­li cr­kvu, sru­ši­li je­dan njen zvo­nik i pre­tvo­ri­li je u dža­mi­ju. Sve­ti­nje su ta­da sklo­nje­ne i pre­ni­je­te u cr­kvu Sve­tog Ni­ko­le – is­ta­kao je stav­ro­for Pe­jić.
Na­gla­ša­va­ju­ći da je pre­nos mo­šti­ju sve­ti­te­lja ra­do­san do­ga­đaj za cje­lo­kup­no hri­šćan­stvo, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je ka­zao da će se sve­ta slu­žba po­sve­će­na sve­šte­no­mu­če­ni­ku Ha­ra­lam­pi­ju odr­ža­ti u cr­kvi u Ni­kolj­cu u ne­dje­lju.
– Pri­li­kom ob­no­ve man­sti­ra u Ni­kolj­cu u jed­nom ći­vo­tu na­đen je dio mo­šti­ju Sve­tog Ha­ra­lam­pja, dok je u dru­gom ći­vo­tu na­đe­no još dje­lo­va. Nje­go­va de­sna ru­ka po­hra­nje­na je ma­na­sti­ru Mo­ra­ča, u man­sti­ru Pod­vrh se ču­va če­o­na kost, a u Ni­kolj­cu dje­lić ko­sti­ju. Ali hva­la Bo­gu na­šli smo još ko­sti­ju, ta­ko da se Sve­ti Ha­ra­lam­pi­je na­no­vo ov­dje me­đu na­ma ot­kri­va bla­go­da­šću i mi­lo­šću. Nje­go­ve mo­šti ne­ka­da su bi­le po­hra­nje­ne ov­dje u cr­kvi Sve­tog Pe­tra, a do­nio ih je Sve­ti Sa­va sa ho­do­ča­šća po is­to­ku, gdje je sa­ku­pljao, a po­tom i da­ri­vao sve­te mo­šti do­no­se­ći ih u svo­je ote­če­stvo – ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Sve­ti Ha­ra­lam­pi­je ve­li­ki sve­ti­telj bio je epi­skop u Mag­ne­zi­ji, a ži­vio je u vri­je­me ca­ra Sep­ti­mi­ja Se­ve­ra, ko­ji je bio svi­re­pi pro­go­ni­telj hri­šća­na.
– U okvi­re ove sve­ti­nje, u ko­joj je bi­lo sje­di­šte Hum­ske epi­sko­pi­je, do­ni­je­li smo dje­lo­ve mo­šti­ju i po­lo­ži­li u ći­vot Sv. Ha­ra­lam­pi­ja. Za­pra­vo, sa­mo smo ih vra­ti­li, ali hva­la Bo­gu mo­šti su sa­ču­va­ne, jer je Ni­ko­ljac op­stao i iz­dr­žao sve ne­da­će. Tu su sa­ču­va­ne i ru­ko­pi­sne knji­ge, iko­ne, sve­te mo­šti, i sve­ti sa­su­di iz dru­gih sve­ti­nja iz oko­li­ne, iz Ku­ma­ni­ce, Maj­sto­ro­vi­ne, Do­bri­lo­vi­ne... Ne­ka ovaj da­na­šnji pra­znik pre­no­sa mo­šti­ju sve­to­ga mu­če­ni­ka Ha­ra­lam­pi­ja bu­de sre­ćan i bla­go­slo­ven i bu­de okre­plje­nje pred po­če­tak po­sta. Ka­da uđe­te u cr­kvu Sve­tog Pe­tra da se pr­vo po­klo­ni­te mo­šti­ma Sve­tog Ha­ra­lam­pi­ja i nje­go­voj iko­ni, a on­da se mo­li­te da se uvi­jek sje­di­nju­je­mo u cr­kvi bož­joj – po­ru­čio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Sta­vro­for Pe­jić is­ka­zao je po­seb­nu za­hval­nost po­ro­di­ci Ru­to­vić, za­to što su dje­ca za po­koj du­še maj­ke Ra­de pri­lo­ži­li ći­vot u cr­kvi Sve­tog Pe­tra gdje će po­či­va­ti dio mo­šti­ju sve­to­ga Ha­ra­lam­pi­ja za­jed­no sa iko­nom po­sve­će­nom nje­mu, ko­ji je ura­di­la umjet­ni­ca iz Pa­vi­nog Po­lja Mi­li­ca Pe­ru­ni­čić.
– Ostva­ri­li smo vi­še­vje­kov­ni san i či­ni­mo sve da cr­kva Sve­tog Pe­tra po­no­vo do­bi­je mje­sto i zna­čaj ka­kav je ima­la to­kom isto­ri­je. U sklo­pu ob­no­ve cr­kve oba­vljen je pre­nos mo­šti­ju, a na­da­mao se da će­mo na­sta­vi­ti sa po­sta­vlja­njem pa­rak­sli­sa i iko­no­sta­sa – ka­zao je Pe­jić, do­da­ju­ći da u cr­kvi po­sto­ji i ko­pi­ja – fo­to­tip­sko iz­da­nje Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja, a pri­je ne­ko­li­ko go­di­na iz­gra­đen je grob go­spod­nji u ko­jem se na­la­zi pla­šta­ni­ca iz 1926. go­di­ne.M.N.


Za­du­žbi­ne Ne­ma­nji­ća

Cr­kva sve­tog Ni­ko­le u Bi­je­lom Po­lju pr­vo­bit­no je bi­la ma­na­stir ko­ji je ka­sni­je pre­tvo­ren u pa­ro­hij­sku cr­kvu. Za­du­žbi­na je Ne­ma­nji­ća, a naj­če­šće će se spo­mi­nje u 16. vi­je­ku. Ži­vo­pi­sa­na je 1570. a ob­no­vlje­na 1688. go­di­ne. Star­je­ši­na hra­ma je pro­to­je­rej Mi­raš Bo­ga­vac.
Bi­je­lo Po­lje je po ovoj cr­kvi du­go no­si­lo na­ziv Ni­kolj­pa­zar i bio je jed­na od glav­nih tr­go­vač­kih ras­kr­sni­ca na pu­tu ka­ra­va­na iz Du­brov­ni­ka.
Cr­kvu Sve­tog apo­sto­la Pe­tra sa­gra­dio je hum­ski knez Mi­ro­slav, brat Ste­fa­na Ne­ma­nje. U nat­pi­su u ka­me­nu ko­jim je ozna­čen kti­tor ne­ma da­tum po­di­za­nja, a pret­po­sta­vlja se da je sa­zi­da­na 1190. go­di­ne. Za vri­je­me ne­re­da u Hu­mu, 1252. go­di­ne, sje­di­šte Hum­ske epar­hi­je iz Bo­go­ro­di­či­nog ma­na­sti­ra u Sto­nu pre­se­lje­no je u Cr­kvu sve­tog apo­sto­la Pe­tra na Li­mu. U ovom man­sti­ru je na­pi­sa­no Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje.