-Pi­še: Vuk Vu­ko­vić

Taj vi­tal­ni imidž, po­slo­van i pri­ro­dan, ne­raz­gra­div, ra­đa se go­tov. Po­put te­le­gra­fa i od­već za­teg­nu­tog objek­ta u ko­me kr­sta­re glo­bal­ni ugo­vo­ri, taj bes­pol­ni imidž vječ­no pu­tu­je sa šo­ljom ka­fe i sen­dvi­čem za po­ni­je­ti; ima za­vo­dlji­vo­sti u pro­la­zno­sti, ko­ja ni­šta ne obe­ća­va i još ma­nje za­uz­vrat tra­ži. Ili se do­go­di slu­čaj­no, ili se sa is­te­kom ro­ka na­pro­sto po­kva­ri. Op­kla­da i nul­to in­te­re­so­va­nje.
,,9 ½ We­eks’’ (1986): kraj­nje post­mo­de­ran film, pa­klen u svo­joj at­mos­fe­ri či­stog umi­je­ća, gdje su sek­su­al­na pred­i­gra i hra­na isto. Obes­tva­re­ne so­be i mi­stič­nost smje­ška­nja: mo­der­nost na­me­će ja­lo­vost kao vr­hu­nac svom uku­su. Ov­dje ero­ti­ka zna šta že­li, for­mom smo snab­dje­ve­ni una­pri­jed, sve je ta­ko scen­ski da smo na kra­ju pri­mo­ra­ni re­ći: ubi­ja­nje kao sek­su­al­na vi­zi­ja bez or­ga­zma! Tu se ta­ko­đe mi­je­ša­ju ti­je­la sa sto­li­ca­ma, lam­pa­ma i dru­gim iz­u­mi­ma, udvo­je­nim te­le­vi­zo­ri­ma i te­le­sko­pi­ma; po­slov­na uni­for­ma i ma­stur­bi­ra­nje u slaj­do­vi­ma; otu­đe­ni bi­znis, sta­ra go­spo­da ko­ja upra­vlja eko­nom­skim sud­bi­na­ma. Kroz sli­ke pro­ve­ja­va za­mra­če­na kan­ce­la­ri­ja i nje­na or­gi­ja...
Erot­sko u flash dan­ceu ili u mi­ni­ma­li­zo­va­nom me­ni­ju. Pa, opet, u oba slu­ča­ja Walt Stre­et pred­sta­vlja ero­ge­nu zo­nu, splet gdje su br­za hra­na i glo­bal­na sud­bi­na upa­ko­va­ni u jed­no. Na­pro­tiv, tek ma­lo za­či­na iz­lu­đu­je fan­ta­zam pre­kri­že­ne na­ra­ci­je: na­go­ni pul­si­ra­ju sa koc­ki­com le­da ili ka­ši­kom voć­nog si­ru­pa: že­na u svo­joj in­te­re­sant­no­sti bi­va on­dje pred­me­tom fe­ti­šne po­ti­snu­to­sti. ,,9 ½ We­eks’’ je ta­ko­đe ni­šta ma­nje i film o po­ti­snu­toj kon­tro­li.
Odav­no se uočio no­vi rad ko­ji se na­ja­vio u ve­zi iz­me­đu ge­ne­ti­ke i mo­de. Men­tal­no se, da­kle, in­stru­men­ta­li­zu­je! Erot­sko je to­kom osam­de­se­tih i do­brim di­je­lom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka u Ho­li­vu­du bi­lo pred­me­tom za is­pit kon­di­ci­je: sprem­nost ko­ja od­bi­ja od­nos, ko­ja bes­kraj­no te­le­fo­ni­ra i džo­gi­ra, to je ono či­me je­dan pol zra­či u svom uni­ver­zu­mu. Mo­da kao go­vor, imidž, sek­su­al­no (ne)opre­dje­lje­nje, uspjeh, zdra­vlje: ka­kva is­ce­ni­ra­na ve­za, este­ti­zo­va­na i bes­te­žin­ska.
Iz­van hra­ne, mo­bi­lin­ga, plit­kog sa­ta­ni­zma (ovo po­sled­nje od­no­si se is­klju­či­vo na ero­ti­ku ni­sko­bu­džet­nog pro­jek­ta), pro­te­že se ni­šta ma­nje i ha­ker eros zo­na: to bi spa­da­lo u teh­nič­ku stra­nu po­la. Pro­ljet­nje vit­ka i mla­da, ova di­men­zi­ja stro­go se od­no­si na sve­ti sport, pro­te­i­ne, mli­je­ko i ži­ta­ri­ce: tu je erot­sko oba­sja­no na­tu­ro ko­mu­ni­ka­ci­jom, lo­ve vi­ru­som, fu­tu­ri­stič­kom opre­mom. Obra­ti­mo za tre­nu­tak pa­žnju na odje­ću di­zaj­ne­ra, još ma­lo pa će­mo ima­ti astro­na­u­te za pro­la­zni­ke (u sva­kom slu­ča­ju do­bi­ja­mo su­per de­sti­lo­va­ne ku­li­na­re, itd.), bu­du­ći da su ovi već ski­ja­ški upa­ko­va­ni. – Sva­ka­ko, uvi­jek već dis­kurs je pro­žet pi­ta­nji­ma či­stog va­zdu­ha.
Me­đu­tim, sa po­ja­vom ze­le­nog imi­dža (ko­ji pra­ti bu­di­stič­ki trend), stvar se ri­gid­no svo­di, ras­po­ra­va i pre­pa­ri­ra. Di­je­tal­na ko­mu­ni­ka­ci­ja po­sti­že ta­ko vi­sok le­vel da ga je go­to­vo ne­mo­gu­će do­sti­ći: imidž po­slov­nog, jed­na­ko pri­ro­da asek­su­al­nog.
Ovo ne pri­je­ti sa­mo gu­bit­kom ti­je­la, već i gu­bit­kom gra­da. Dra­stič­no sma­nji­va­nje ka­lo­ri­ja (ubi­ja­nje ka­li­for­ni ka­lo­ri­je, ljet­nje, na­ge i eg­zo­tič­no umre­že­ne) ni­ve­li­še ener­get­ske pre­ple­te, ane­mi­še sa­o­bra­ćaj i pre­tje­ra­no de­sti­lu­je pro­iz­vod. S pre­la­skom u dvi­je­hi­lja­di­tu, seks se opet po­vu­kao u pri­ro­du, nor­ma­li­zo­vao se i svom sna­gom sta­vio u pro­met. Vi­še ni­je po­treb­na ni­ka­kva sto­ri pri­je te na­uč­ne ope­ra­ci­je, šta­vi­še, ni­ka­da ra­ni­je seks ni­je bio ova­ko ci­ni­čan.
Ze­le­ni seks, seks sa naj­ve­ćim ko­e­fi­ci­jen­tom in­te­li­gen­ci­je, i zlat­no do­ba zdra­vlja: vje­štač­ka kla­sa. Od po­li­ti­ke do re­li­gi­je, bri­sa­nje je ne­u­mo­lji­vo, ta­ko da do­bi­ja­mo pre­pa­rat ka­kav je či­sti rat i lje­vi­čar­ski sport, svjet­ske za­vje­re i do­ma­će re­cep­te, mod­ne iko­ne i iz­glad­nje­le zvi­je­zde; ne pra­vi li Ho­li­vud od Za­pa­da sve­ca, je­di­nu pre­o­sta­lu svi­jest na ko­ju se još mo­že­mo oslo­ni­ti?
U pr­vom pla­nu po­lar­no glat­ki ekra­ni (ekra­ni za­li­je­plje­ni na ku­hinj­skom zi­du), u po­za­di­ni mu­ti­ra­ju­ći su­per stro­je­vi i sun­đe­ri. Seks kao tan­ka ve­za iz­me­đu iz­hi­gi­je­ni­sa­ne pri­ro­de i teh­no­lo­ške zdra­ve če­sti­ce. Pra­zni psi­hič­ki pred­je­li, ko­zme­tič­ki i funk­ci­o­nal­ni, pod­vrg­nu­ti me­to­di jed­nog per­fek­ci­o­ni­ste, kad u onom ka­dru ot­kri­va par­ce­lu ope­gla­nih ko­šu­lja, sa­koa, man­ti­la, kra­va­ta; ta­kva ured­nost uli­va je­zu, tim pri­je što je ne­po­vjer­lji­va, ona bo­lu­je od to­ga da nad svi­me ima jed­nu ne­u­mo­lji­vu kon­tro­lu. Pi­ta­nje: da li je ot­kri­la u če­mu le­ži nje­go­va efi­ka­snost, go­vo­ri da je ,,9 ½ We­eks’’ film naj­ma­nje za­sno­van na ero­ti­ci. Kli­nič­ki mo­de­ran, ovaj pro­je­kat pri­je sve­ga ste­ri­li­še ču­la, pod­gri­ja­va bo­le­sno ne­po­sred­no, pa­ra­no­id­no i aso­ci­jal­no... Ka­ko bi se iz­bje­glo ubi­stvo, pre­kid od­no­sa sa­mo je ma­ski­ra­nje ne­moć­ne rad­nje ko­ja se prak­tič­no ne za­sni­va ni na če­mu.