-Pi­še: Vo­ji­slav Bu­la­to­vić

Pje­sni­ci i umjet­ni­ci vo­le da svo­je ro­do­lju­blje is­ka­žu u ne­kim sli­ko­vi­tim ide­al­nim for­ma­ma, u ne­kom sno­vi­du, ka­ko to vo­le da ka­žu ne­ki od njih. Na­rav­no, svi­ma na­ma go­di da ma­lo „uz­le­ti­mo“ iz „po­vu­ci–po­teg­ni“ sva­ko­dne­vi­ce, a na­ro­či­to oni­ma ko­ji se mo­ra­ju svu­da sa­gi­nja­ti i ne­što mo­li­ti – mol­ba je nji­ho­va Ari­jad­ni­na nit. Kao što pje­snik pi­ta za­što nam „op­šte do­bro ne bu­de mi­lo“ ta­ko se svi mi pi­ta­mo, ali oko od­go­vo­ra ni­ka­ko da su usa­gla­si­mo. Neo­spor­no je da je op­šte do­bro svih nas urav­no­te­žen i hu­man raz­voj na­še dru­štve­ne za­jed­ni­ce i svih nje­nih po­ten­ci­ja­la i ka­pa­ci­te­ta. Kao što bok­ser pri­je ula­sa­ka u ring mo­ra da iz­mje­ri svo­ju ma­su da bi znao ko­joj ka­te­go­ri­ji pri­pa­da, ta­ko i dru­štve­na za­jed­ni­ca mo­ra iz­mje­ri­ti svo­je ka­pa­ci­te­te i pro­ci­je­ni­ti po­ten­ci­ja­le za nji­ho­vo „po­di­za­nje“. Upo­tre­blja­vam ter­min ,,po­di­za­nje” s raz­lo­gom, jer ocje­nji­va­či iz EU ko­ji dr­že ru­ku na na­šim upa­ko­va­nim „na­la­zi­ma“ tj. po­gla­vlji­ma upo­zo­ra­va­ju nas da se po­tru­di­mo da „po­dig­ne­mo ka­pa­ci­te­te“: de­mo­krat­ske, ad­mi­ni­stra­tiv­ne, eko­lo­ške, ka­drov­ske, upra­vljač­ke, pre­go­va­rač­ke, od­bram­be­ne i bez­bjed­no­sne, gra­đan­ske jav­no­sti, prav­ne dr­ža­ve itd... Na­ši po­li­ti­ča­ri, pri­ti­snu­ti “di­ja­lek­ti­kom kon­kret­nog“ i sva­ko­dnev­nog, vi­de­ći da se sve vi­še za­o­štra­va­ju su­prot­no­sti zbog za­po­sta­vlja­nja ne­kih sek­to­ra i da­va­nja pr­ven­stva dru­gi­ma (pri­tom ne­ma re­al­nih mje­ri­la za­što se to či­ni), „ot­kri­va­ju“ i pro­ble­me eko­no­mi­je (in­ve­sti­ci­je, si­va zo­na, ne­za­po­sle­nost, du­go­va­nja i po­tra­ži­va­nja, uvoz-iz­voz), so­ci­jal­ne po­li­ti­ke, obra­zo­va­nja i zdrav­stva, jav­no-pri­vat­no, po­re­zi i dadž­bi­ne, re­gi­o­nal­ni raz­voj.
Kao što se vi­di, pi­ta­nja i ne­po­zna­ni­ca za ovu ži­vot­nu jed­na­či­nu je mno­go, for­mu­la o op­štem do­bru se te­ško „is­pi­su­je“ pa su spo­ro­vi oko pri­o­ri­te­ta ne­mi­nov­ni. Sve se to mo­ra uklo­pi­ti u naš ukup­ni ka­pa­ci­tet - sta­nov­ni­štvo i nje­go­va pro­duk­tiv­na moć. Sta­nov­ni­štvo je ba­za na­ših ka­drov­skih (po­slov­nih, na­uč­nih, sport­skih po­li­tič­kih, kul­tur­nih, od­bram­be­nih) ka­pa­ci­te­ta. BDP (plus po­zaj­mi­ce) je ba­za na­ših raz­voj­nih pri­o­ri­te­ta, so­ci­jal­ne po­li­ti­ke i prav­no-po­li­tič­ke su­perstruk­tu­re. Ra­zu­mlji­vo je da pri­o­ri­te­ti mo­ra­ju bi­ti pa­žlji­vo oda­bra­ni, da ne­što mo­ra da is­pred­nja­či, jer to sklop okol­no­sti za­htje­va. Ne­što pod­u­pi­re ide­o­lo­gi­ja, ne­što stra­te­gi­ja „me­đu­na­rod­nih in­te­gra­ci­ja“. U Cr­noj Go­ri je is­for­si­ran je­dan pri­o­ri­tet ko­ji je po op­štem sta­vu ve­ći­ne ov­da­šnjih i ino­stra­nih po­li­ti­ča­ra iz­raz pri­sta­ja­nja na­še ze­mlje uz osnov­ne vri­jed­no­sti za­pad­nog „ci­vi­li­za­cij­skog kru­ga“ – učla­nje­nje u NA­TO. Ov­dje ni­je mje­sto da se ras­pra­vlja o toj vri­jed­no­sti i pri­o­ri­te­tu ko­ji je usto­li­čen is­pred svih, ali je po­treb­no is­ta­ći da je on do­nio no­vu re­al­nost u po­li­ti­ci i ras­po­re­du de­mo­krat­skih sna­ga. Smje­rom te vri­jed­no­sti u spolj­noj po­li­ti­ci to vo­di de­fi­ni­tiv­nom ki­da­nju pri­sne isto­rij­ske ve­ze sa is­toč­nom ,,oso­vi­nom”: Sr­bi­ja, Ru­si­ja. (Čak i “po­ku­šaj te­ro­ri­stič­kog na­pa­da” ima zna­če­nje mar­ki­ra­nja te dis­tan­ce, jer su pro­zva­ni te­ro­ri­sti Sr­bi i Ru­si). U unu­tra­šnjoj po­li­ti­ci vi­še ni­je do­volj­no re­ći ko je ZA a ko PRO­TIV ali­jan­se („naj­ve­ćeg voj­no-po­li­tič­kog sa­ve­za u isto­ri­ji“), već se mo­ra osmi­sli­ti i put pro­ti­vlje­nja i put po­dr­ške ako ne­će­mo da ima­mo šte­tu po na­šu de­mo­kra­ti­ju i uku­pan raz­voj. Pro­pa­gan­de ko­ji­ma se pro­mo­vi­še ovaj sa­vez u me­di­ji­ma su glo­ri­fi­ka­tor­ske ko­je do­la­ze iz vla­da­ju­ćih kru­go­va s ci­ljem da se “po­dig­ne svi­jest” gra­đa­na o du­go­roč­noj sta­bil­no­sti i bez­bjed­no­sti. Tre­ba li pod­sje­ća­ti da mi pam­ti­mo to­ta­li­tar­ne pro­pa­gan­de ko­je su se na kra­ju za­vr­ša­va­le žr­tva­ma? Po­slu­šaj­mo na kra­ju ovu ko­ja je sti­gla sa „vi­so­kog“ mje­sta iz SAD od vr­ši­o­ca du­žno­sti za­mje­ni­ka po­moć­ni­ka dr­žav­nog se­kre­ta­ra za od­bra­nu SAD: „Po­dje­le po pi­ta­nju NA­TO-a u CG će ne­sta­ti kad gra­đa­ni bu­du uži­va­li u bla­go­de­ti­ma bez­bjed­no­sti ko­ju pru­ža NA­TO!“ Ni­su na­ve­de­ni pri­mje­ri za ovu tvrd­nju.
Ovo je iz­ja­va i pro­pa­gan­da pred­stav­ni­ka ve­le­si­le, ali bi do­bro bi­lo da mi iz na­še per­spek­ti­ve (ne za­bo­ra­vlja­ju­ći na re­do­sled na­ših „stra­te­ških part­ne­ra“, pa i kad se fo­to­gra­fi­še­mo) za­u­zme­mo re­al­ni­ji stav pre­ma du­hu na­šeg na­ro­da da se slo­bod­no od­no­si i pre­ma se­bi i pre­ma dru­gi­ma. Da ne za­bo­ra­vi­mo na naš ukup­ni ka­pa­ci­tet kad na­ja­vlju­je­mo da smo u sta­nju da do­seg­ne­mo naj­vi­še stan­dar­de u od­bra­ni i bez­bjed­no­sti. A šta je sa osta­lim stan­dar­di­ma u ra­znim obla­sti­ma dru­štve­ne dje­lat­no­sti i funk­ci­ja. Ko­li­ko ko­šta nji­ho­vo po­di­za­nje na vi­ši ni­vo?