No­vo­ko­sov­ska pri­ča u Cr­noj Go­ri mo­že se pri­hva­ti­ti kao cilj­na pro­iz­vod­nja utva­ra. Ka­da se do­volj­no tra­u­ma­ti­zu­je stvar­ni ži­vot, on­da di­ri­go­va­no ši­re­nje utva­ra ima za cilj do­tu­ca­nje osje­ća­nja re­al­no­sti.
Re­al­no se ne mo­že pri­hva­ti­ti da Cr­na Go­ra mo­že po­sta­ti pro­mo­ter al­ban­ske dr­ža­ve na Ko­so­vu. Ako je­ste, ipak, no­va Cr­na Go­ra, pro­mo­ter al­ban­ske dr­ža­ve na Ko­so­vu, on­da to zna­či da je u njoj uni­šte­no re­al­no osje­ća­nje isto­ri­je, kul­tur­nog i du­hov­nog iden­ti­te­ta i na­ci­o­nal­nog do­sto­jan­stva. Pod­ra­zu­mi­je­va se i da je mo­ral­no osje­nje cr­no­gor­ske „eli­te“ sro­za­no do dna. Što je i pred­u­slov da su pr­lja­vi po­slo­vi nor­mal­na po­li­tič­ka prak­sa.
Sa­vre­me­ni pro­ro­ci ko­ji su na­ja­vi­li „kraj isto­ri­je“ sva­ka­ko su ima­li ma­lo slo­že­ni­je ra­zu­mi­je­va­nje te ide­je (ili, ide­o­lo­ge­me). „Kraj isto­ri­je“ u ne­kom smi­slu de­sio se, onog mo­men­ta, ka­da se teh­no­lo­gi­jom ma­sov­ne pro­pa­gan­de, mo­gla pro­iz­ve­sti, na glo­bal­nom pla­nu – vir­tu­el­na stvar­nost- tj. fik­ci­ja ko­ja ra­za­ra stvar­nost.
Da osta­vi­mo sa­da po stra­ni sud­bi­nu ze­ma­lja Bli­skog is­to­ka, ko­je su uz po­dr­šku ame­rič­kog i evrop­skog jav­nog mnje­nja, pr­vo osu­đe­ne za ne­de­mo­kra­tič­nost, pa on­da fi­zič­ki ra­zo­re­ne. Po­za­ba­vi­mo se ta­ko­zva­nom re­pu­bli­kom Ko­so­vo i no­vom Cr­nom Go­rom. Al­ban­ska pa­ra­dr­ža­va Ko­so­vo na­sta­la je kao fi­na­le NA­TO ra­za­ra­nja Ju­go­sla­vi­je, če­mu je pret­ho­di­la mon­stru­o­zna ame­rič­ko-evrop­ska pro­pa­gan­da da su Sr­bi kri­vi za žr­tve u pro­ce­su ras­pa­da biv­še Ju­go­sla­vi­je (Sr­bi su „ko­lja­či i ka­sa­pi“), i da su kri­vi za „obes­pra­vlje­nost Al­ba­na­ca na Ko­so­vu“ - za­to ta ze­mlja tre­ba da im se odu­zme.
Raz­bi­ja­njem Ju­go­sla­vi­je od stra­ne NA­TO-a, s pro­jek­tom stva­ra­nje al­ban­ske re­pu­bli­ke na isto­rij­skom i osve­će­nom srp­skom pro­sto­ru - de­sio se obrt u ko­rist fik­ci­je. Srp­ski na­rod sa Ko­so­va je bru­tal­no pro­tje­ran (uz ne­bro­je­na mon­stru­o­zna ubi­stva, pro­go­ne, si­lo­va­nja, pa­lje­nja i ru­še­nja ku­ća, cr­ka­va, gro­bo­va), a otvo­re­na je gra­ni­ca pre­ma Al­ba­ni­ji. Ta­ko je stvo­re­na al­ban­ska dr­ža­va Ko­so­vo, pod di­rekt­nim po­kro­vi­telj­stvom NA­TO čla­ni­ca, uz ras­ko­šnu po­dr­šku kri­mi­nal­nog ka­pi­ta­la. Slo­že­nost ta­ko­zva­nog al­ban­skog en­ti­te­ta Ko­so­vo je i u to­me što se ne zna ko­ji pro­je­kat tu pre­te­že - ili je Ko­so­vo sa­vre­me­na ame­rič­ka voj­na ba­za ili je - fa­za u raz­vo­ju Ve­li­ke Ak­ba­ni­je? Ali taj ba­lans dvo­znač­ne fik­ci­je, ima za cilj, si­ste­mat­sko ra­za­ra­nje Ko­so­va i Me­to­hi­je – kao srp­ske dr­žav­ne i du­hov­ne ko­li­jev­ke!
Sa­vre­me­na Cr­na Go­ra ta­ko­đe je stvo­ri­la jed­nu no­vu fik­ci­ju ko­jom ra­za­ra svo­ju isto­rij­sku pod­lo­gu. Na­i­me, de­gra­da­ci­jom dr­ža­vo­tvor­nog na­ro­da u Cr­noj Go­ri (Sr­ba- Cr­no­go­ra­ca), re­la­ti­vi­zo­va­na je dr­ža­vo­tvor­nost da su u sa­da no­voj, „sa­mo­stal­noj i su­ve­re­noj“ Cr­noj Go­ri jed­na­ko dr­ža­vo­tvor­ni: Al­ban­ci, Ro­mi, Egip­ća­ni, Bo­šnja­ci, Mu­sli­ma­ni, Hr­va­ti, Sr­bi i Cr­no­gor­ci. Naj­go­re od svih su pro­šli Sr­bi, jer su oni s te­melj­no dr­ža­vo­tvor­nog na­ro­da spa­li na one ko­ji su iz­gu­bi­li, ne sa­mo sva­ku zna­čaj­ni­ju ulo­gu, ne­go na njih je pa­la sum­nja da ni­je­su za ova­kvu Cr­nu Go­ru, i da ih tre­ba do­dat­no uni­zi­ti. To je i uči­nje­no, de­gra­da­ci­jom srp­skog je­zi­ka, kao no­si­o­ca isto­rij­skog i kul­tur­nog iden­ti­te­ta, kao i ot­pu­šta­njem Sr­ba iz dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
Al­ban­ska re­pu­bli­ka Ko­so­vo, kao i sa­vre­me­na Cr­na Go­ra, do­i­sta je­su mon­ti­ra­ne dr­ža­ve, ko­je su na svom tlu ra­zo­ri­le isto­rij­sko na­sle­đe, i obje su u slu­žbi ame­rič­kih pro­je­ka­ta na Bal­ka­nu, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va­ju ne­u­tra­li­za­ci­ju srp­skog isto­rij­skog na­sle­đa na te­re­nu, ra­di ne­sme­ta­ne pro­hod­no­sti ame­rič­kih voj­nih i fi­na­sij­skih pla­no­va.
U vri­je­me mi­li­ta­ri­za­ci­je Hr­vat­ske, ra­nih de­ve­de­se­tih pro­šlog vi­je­ka, mla­da hr­vat­ska pje­va­či­ca Taj­či za­hva­lji­va­la je Nje­mač­koj (‘’Dan­ke Doj­čland...’’) na pri­zna­nju ne­za­vi­sne dr­ža­ve Hr­vat­ske, što je re­zul­ti­ra­lo po­gro­mom i pro­go­nom Sr­ba sa nje­nog pro­sto­ra. Da­nas Ta­či i Đu­ka­no­vić u ho­ru za­hva­lju­ju Ame­ri­ci, na svo­joj (ne)slav­noj po­li­tič­koj ka­ri­je­ri, ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va si­ste­mat­sko ra­za­ra­nje srp­ske isto­rij­ske i kul­tur­ne ba­šti­ne u pro­sto­ru nji­ho­vih vla­da.
(Autor je knji­žev­nik)

Pi­še: Mi­lu­tin MI­ĆO­VIĆ