Iz­vje­sti­lac Evrop­skog par­la­men­ta Čarls Te­nok ka­zao je ju­če u Bri­se­lu da ima po­da­tak ka­ko cr­no­gor­ska oba­vje­štaj­na slu­žba pra­ti pre­ko 300 dr­ža­va­lja­na Cr­ne Go­re, ko­ji bi mo­gli bi­ti po­ve­za­ni sa stra­nim te­ro­ri­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Te­nok, ko­ji je iz­vje­sti­lac EP za Cr­nu Go­ru, ka­zao je da zva­nič­na Pod­go­ri­ca mo­ra da ura­di vi­še u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, ako že­li da na­pre­du­je u pro­ce­su pre­go­vo­ra sa EU.
Na sjed­ni­ci spolj­no­po­li­tič­kog ko­mi­te­ta Evrop­skog par­la­men­ta (EP) ju­če u Bri­se­lu Te­nok je pred­sta­vio na­crt re­zo­lu­ci­je, u ko­joj se Pod­go­ri­ca po­zi­va da ri­je­ši pi­ta­nja zlo­u­po­tre­be jav­nih re­sur­sa za par­tij­sko-po­li­tič­ke svr­he.
Pred­sje­da­va­ju­ći spolj­no­po­li­tič­kom ko­mi­te­tu An­drej Plen­ko­vić iz Hr­vat­ske, re­kao je da je Cr­na Go­ra otvo­ri­la ne­ka po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma i da pra­vi pro­gres na evrop­skom pu­tu.
– Iza­zo­vi sa ko­ji­ma se su­o­ča­va je­su po­la­ri­zo­va­na po­li­tič­ka kli­ma, re­for­ma jav­ne ad­mi­ni­stra­ci­je i re­duk­ci­ja po­li­tič­kog uti­ca­ja na su­do­ve. Dr­ža­va se mo­ra bo­ri­ti pro­tiv ko­rup­ci­je i ri­je­ši­ti pi­ta­nja slo­bo­de me­di­ja i iz­ra­ža­va­nja, kon­kret­no, za­šti­te in­te­tri­te­ta no­vi­na­ra kao pro­fe­si­o­na­la­ca. Ona mo­ra ta­ko­đe da ri­je­ši pi­ta­nja na­sle­đa, ka­ko imo­vi­ne biv­še ar­mi­je, ta­ko i rat­nih zlo­či­na – ka­zao je Plen­ko­vić.
Po ocje­ni Čar­lsa Te­no­ka, Cr­na Go­ra pra­vi pro­gres pre­ma član­stvu u EU i sa­da je je­di­na dr­ža­va na za­pad­nom Bal­ka­nu ko­ja otva­ra po­gla­vlja. Po­ja­snio je da su od 35 po­gla­vlja dva pri­vre­me­no za­tvo­re­na, a 16 je otvo­re­no, uklju­ču­ju­ći ona glav­na, 23 i 24.
– Za raz­li­ku od Sr­bi­je, Cr­na Go­ra se uskla­di­la u ve­zi sa eko­nom­skim sank­ci­ja­ma Ru­si­ji po­vo­dom ukra­jin­ske kri­ze i po­dr­ža­va sa­vez pro­tiv Islam­ske dr­ža­ve (ISIS). Cr­na Go­ra je pred­vi­dje­la kri­vič­nu od­go­vor­nost za svo­je dr­ža­vlja­ne ko­ji se pri­klju­če dži­ha­di­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Oba­vje­štaj­ne slu­žbe pra­te oko 300 cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na ko­ji mo­žda po­dr­ža­va­ju stra­ne te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je, i to me je iz­ne­na­di­lo. Iako u ISIS ima vi­še lju­di iz Al­ba­ni­je i Ko­so­va, ne­ki nje­ni čla­no­vi su i cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni – is­ta­kao je Te­nok.
Ka­zao je da se pra­vo­sud­na re­for­ma na­sta­vlja, ali da ne­za­vi­snost sud­stva osta­je raz­log za ozbilj­nu za­bri­nu­tost. Ka­ko je re­kao, tre­ba una­pri­je­di­ti pro­ce­du­re iz­bo­ra i ra­zr­je­še­nja su­di­ja i tu­ži­la­ca.
– Osim sud­stva, i pi­ta­nje me­di­ja pred­sat­vlja raz­log za za­bri­nu­tost. Tre­ba re­ći da se broj na­pa­da sma­nju­je, ali ih i da­lje ima, i to je ne­pri­hva­tlji­vo. To vo­di ka auto­cen­zu­ri u me­di­ji­ma. Ne­dav­ni do­go­vor me­dij­skih pred­stav­ni­ka o re­vi­zi­ji pro­fe­si­o­nal­nog ko­dek­sa je do­bar znak, ali Vla­da tu mo­že još da­ti po­dr­ške. Pi­ta­nje ja­ča­nja di­ja­lo­ga iz­me­đu vla­de i opo­zi­ci­je tre­ba da­lje raz­ma­tra­ti. Sve za­vi­si od pri­mje­ne do­ni­je­tih pla­no­va i stra­te­gi­ja, ali ja sam uvje­ren u po­zi­ti­van is­hod – tvr­di Te­nok.
Po­vo­dom na­cr­ta re­zo­lu­ci­je, po­sla­nik iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je Ri­čard Ho­vit re­kao je da njih bri­nu ne­dav­ni pro­te­sti zbog do­la­ska Ha­ši­ma Ta­či­ja u Pod­go­ri­cu, te da će u tom smi­slu pod­ni­je­ti amand­ma­ne.
Po­sla­nik EP-a Edu­ard Ku­kan re­kao je da u Cr­noj Go­ri po­sto­je od­re­đe­ni ne­ra­svi­je­tlje­ni slu­ča­je­vi, kao što su KAP, ne­za­ko­ni­ta upo­tre­ba jav­nih sred­sta­va za par­tij­ske svr­he, ko­rup­ci­ja, na­pa­di na no­vi­na­re i me­di­je.
– Te stva­ri su pri­jet­nja de­mo­krat­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, pa po­gla­va­lja 23 i 24 tre­ba da bu­du pri­o­ri­tet. Vla­sti tre­ba da ura­de sve što mo­gu da ostva­re at­mos­fe­ru to­le­ran­ci­je i me­đu­sob­nog ra­zu­mi­je­va­nja u ze­mlji. Mi smo vi­dje­li da ne­ke ze­mlje na Bal­ka­nu ne pra­te od­re­đe­ne na­še pre­po­ru­ke. Vje­ru­je­mo da će Cr­na Go­ra na­sta­vi­ti da ra­di na svo­jim evrop­skim za­da­ci­ma, da bi se iz­bje­gle ne­ke blo­ka­de ka­kve vi­di­mo u dru­gim dr­ža­va­ma – ka­že Ku­kan.
Po ocje­ni po­sla­ni­ka EP Ni­ko­sa An­dru­la­ki­sa, ima­ju­ći u vi­du ne­dav­no otva­ra­nje no­va če­ti­ri po­gla­vlja, pro­gres je evi­den­tan, ali po­treb­ni su stal­ni na­po­ri ka re­for­mi jav­ne ur­pa­ve i ja­ča­nju slo­bo­de me­di­ja.
– U re­zo­lu­ci­ji tre­ba na­gla­si­ti i va­žnost sa­rad­nje sa Eur­po­lom. Ni­je­sam si­gu­ran da li bi pi­ta­nje NA­TO-a u re­zo­lu­ci­ji tre­ba­lo po­mi­nja­ti – sma­tra An­dru­la­kis.
Sa njim je sa­gla­san ki­par­ski ko­le­ga Ta­kis Ha­dži­ge­or­gi­ju, na­vo­de­ći da „u Evrop­skom par­la­men­tu ne tre­ba da pri­ča­mo o pro­ši­re­nju NA­TO-a, jer ni­je­su sve čla­ni­ce EU u NA­TO-u”.
Par­la­men­ta­rac Jo­zo Ra­doš re­kao je da Ru­si­ja ko­ri­sti uti­caj u Sa­vje­tu NA­TO da do­ve­de u pi­ta­nje atlant­ske in­te­gra­ci­je Cr­ne Go­re, te da „na to­me tre­ba ra­di­ti”.
Di­rek­tor Odje­lje­nja za Cr­nu Go­ru u Evrop­skoj ko­mi­si­ji Dirk Lan­ge re­kao je da će oni uči­ni­ti sve da se pro­gres cr­no­gor­ske dr­ža­ve u teh­nič­kom di­je­lu po­klo­pi sa pro­gre­som u pi­ta­nji­ma vla­da­vi­ne pra­va.
M.V.


No­vi­na­ri pod pri­ti­skom

Ru­mun­ski po­sla­nik Kri­sti­an Pre­da re­kao je da no­vi si­stem za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je u Cr­noj Go­ri tre­ba da na ras­po­la­ga­nju ima neo­p­hod­ne re­sur­se, ina­če, nje­go­vo for­mi­ra­nje ne bi bio ko­ri­stan ko­rak u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je.
– U de­mo­kra­ti­ji po­sto­je no­vi­na­ri ko­ji ra­de va­žan po­sao. U Cr­noj Go­ri po­sto­ji je­dan krug no­vi­na­ra ko­ji od spolj­nih fak­to­ra tr­pi vr­lo ne­shva­tljiv pri­ti­sak i to tra­je vr­lo du­go. Čak se pri­mje­nju­je i na­si­lje pre­ma tim lju­di­ma. To za ze­mlju ko­ja ide ka EU ni­je do­bro, mi smo za­bri­nu­ti, i po­zi­va­mo vla­sti da to spri­je­če – uka­zao je Pre­da.
Ka­ko sma­tra par­la­men­ta­rac sa Ki­pra Ta­kis Ha­dži­ge­or­gi­ju, ka­da su no­vi­na­ri pod pri­ti­skom, ne­ma go­vo­ra o slo­bo­di i to mo­ra da bu­de uze­to u ob­zir.


Pre­vla­ka ne­ri­je­še­na

Hr­vat­ski par­la­men­ta­rac u EP Du­brav­ka Šu­i­ca ka­za­la je da Cr­na Go­ra mo­ra da obez­bi­je­di pra­vo na pra­ved­nu od­šte­tu li­ci­ma ko­ja su to­kom ra­to­va 90-ih go­di­na bi­la za­ro­blje­na na cr­no­gor­skoj te­ri­to­ri­ji.
– Oni že­le pra­ved­nu na­dok­na­du i bez sum­nje tre­ba to da do­bi­ju. Do­la­zim iz Du­brov­ni­ka i sva­ka­ko že­lim do­bro svo­jim ko­ši­ja­ma, ali ho­ću da pre­o­sta­la pi­ta­nja bu­du ri­je­še­na. Isto ta­ko, pi­ta­nje gra­ni­ce na Pre­vla­ci je ne­ri­je­še­no – ka­za­la je Šu­i­ca.
Njen su­na­rod­nik To­ni­no Pi­cu­la na­gla­sio je da Cr­na Go­ra pra­vi ozbi­ljan pr­o­gres, ali da po­sto­je ne­do­sta­ci u sud­stvu, ko­je ni­je sa­svim ne­za­vi­sno.
– Ko­rup­ci­ja osta­je ras­pro­stra­nje­na, a po­li­tič­ka sce­na je vr­lo po­la­ri­zo­va­na. Ne­ki za­ko­ni i stra­te­gi­je se br­zo usva­ja­ju, bez na­ci­o­nal­nog kon­sen­zu­sa – pod­vu­kao je Pi­cu­la.