Obe­ća­nja vr­ha cr­no­gor­ske vla­sti da nam ula­zak u NA­TO ga­ran­tu­je vi­še in­ve­sti­ci­ja, eko­nom­ski rast i bo­lji ži­vot su pre­va­ra i još jed­na re­žim­ska pod­va­la gra­đa­ni­ma, is­ta­kao je pred­sjed­nik Po­li­tič­kog sa­vje­ta No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Bu­di­mir Alek­sić. On je na­gla­sio da su se gra­đa­ni po­sled­njih go­di­na na­slu­ša­li obe­ća­nja vla­sti i da je oči­to da se u for­mi član­stva u NA­TO sa­da nu­di no­va ob­ma­na o to­bo­žnjem bo­ljem ži­vo­tu.
– Iz­vje­sno je da član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u ne vo­di bo­ljem ži­vo­tu. Pod­sje­ti­ću da smo od vr­ha vla­sti slu­ša­li obe­ća­nja ka­ko će ne­za­vi­sna Cr­na Go­ra do­ni­je­ti bo­lji ži­vot, a umje­sto to­ga evo šta smo do­bi­li. Pi­tam se ima­mo li išta da osta­vi­mo po­tom­stvu osim du­go­va ko­je su na­pra­vi­li Mi­lo Đu­ka­no­vić i nje­gov re­žim – is­ta­kao je Alek­sić za „Dan”.
On je na­veo da član­stvo u NA­TO-u pred­sta­vlja oku­pa­ci­ju Cr­ne Go­re i da to ne do­no­si ni­ka­kav bo­lji ži­vot ili rast eko­no­mi­je.
Alek­sić is­ti­če i da cr­no­gor­ski gra­đa­ni ni­je­su za­bo­ra­vi­li NA­TO agre­si­ju iz 1999. go­di­ne i žr­tve bom­bar­do­va­nja.
– Vi­dje­li smo da je naš na­rod ne­po­sred­no bio su­o­čen sa „bla­go­de­ti­ma i bo­ljit­kom” ko­je do­no­si Sje­ver­no­a­tlant­ska ali­jan­sa, pa je pot­pu­no pri­rod­no da se pro­ti­vi ofan­ziv­nim voj­nim sa­ve­zi­ma kao što je NA­TO. Ovo pi­ta­nje pro­sto mo­ra bi­ti ri­je­še­no na de­mo­krat­skom re­fe­ren­du­mu – ka­že Alek­sić.
Pod­sje­ti­mo, u pro­gra­mu DPS-a i dru­gih stra­na­ka ko­je se za­la­žu za NA­TO in­te­gra­ci­je na­ve­de­no je da bi član­stvo Cr­ne Go­re u tom sa­ve­zu omo­gu­ći­lo rast i raz­voj.
Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić ne­dav­no je, ka­zao da je cr­no­gor­ski par­la­ment mje­sto gdje se mo­že do­ni­je­ti od­lu­ka o član­stvu u NA­TO.
Ko­or­di­na­tor za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju u po­kre­tu „Ne u rat, ne u NA­TO” Igor Da­mja­no­vić re­kao je da bi mo­gao da se sa­gla­si da je ula­zak u NA­TO u od­re­đe­nom pe­ri­o­du isto­ri­je bio u ne­koj mje­ri eko­nom­ski pro­fi­ta­bi­lan za od­re­đe­nu ze­mlju, po­seb­no ne­po­sred­no na­kon ko­lap­sa SSSR.
– Me­đu­tim, be­smi­sle­no je na osno­vu ne­kih dav­no pro­šlih vre­me­na pra­vi­ti pro­jek­ci­je mo­gu­ćih eko­nom­skih be­ne­fi­ta po Cr­nu Go­ru od član­stva u NA­TO-u. Za­to se tre­ba fo­ku­si­ra­ti na Al­ba­ni­ju i Hr­vat­sku, ze­mlje ko­je su NA­TO-u pri­stu­pi­le u po­sled­njem kru­gu pro­ši­re­nja, 2009. go­di­ne. Od 2005. do 2009. Hr­vat­ska je ostva­ri­la 17,4 mi­li­jar­de do­la­ra in­ve­sti­ci­ja, dok je u pr­vom če­tvo­ro­go­di­štu pu­no­prav­nog NA­TO član­stva od 2010. do 2014. go­di­ne re­a­li­zo­va­no je­dva če­ti­ri mi­li­jar­de – sa­op­štio je Da­mja­no­vić.
Ka­ko je na­veo, in­ve­sti­ci­o­na ula­ga­nja za vri­je­me hr­vat­skog član­stva u NA­TO-u opa­la su vi­še ne­go če­ti­ri pu­ta.
– Član­stvo u NA­TO-u ne sa­mo da, kao što vi­di­mo na pri­mje­ru Hr­vat­ske, ni­je ga­ran­ci­ja po­ve­ća­nja in­ve­sti­ci­ja i eko­nom­skog bla­go­sta­nja, već mo­že pred­sta­vlja­ti ba­ri­je­ru za in­ve­sti­ci­o­na ula­ga­nja naj­ve­ćeg zna­ča­ja. Naj­bo­lji pri­mjer za to je Bu­gar­ska i blo­ka­da iz­grad­nje ga­so­vo­da Ju­žni tok – za­klju­čio je Da­mja­no­vić.
M.V.

Tro­ško­vi za od­bra­nu 100 mi­li­o­na

Pred­stav­nik Po­kre­ta „Slo­bo­da na­ro­du” Bo­ško Vu­ki­će­vić re­kao je da u Cr­noj Go­ri vlast i punk­to­vi NA­TO pro­pa­gan­de kon­stant­no kre­i­ra­ju pri­vid o eko­nom­skim be­ne­fi­ti­ma ko­ji bi za­de­si­li Cr­nu Go­ru po ula­sku u NA­TO.
– Ide se to­li­ko da­le­ko, pa se na­vo­di da će na­vod­no i „po­ljo­pri­vre­da pro­cvje­ta­ti od even­tu­al­nog član­stva”, iako je svi­ma ja­sno da ne po­sto­ji di­rekt­na ve­za iz­me­đu po­ljo­pri­vre­de i NA­TO-a. Ako ima­mo u vi­du da 80 pro­ce­na­ta na­šeg tr­ži­šta ne­kret­ni­na za­vi­si od ru­skih ku­pa­ca, po­sta­vlja se pi­ta­nje šta bi se de­si­lo sa in­ve­sti­ci­ja­ma hi­lja­da ru­skih dr­ža­vlja­na ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri po ula­sku ze­mlje u NA­TO. Zbog an­ti­ru­skih sank­ci­ja i kri­ze ko­ju stva­ra re­žim, pi­ta­nje je da li do da­ljih in­ve­sti­ci­ja mo­že uošte do­ći. Na isti na­čin je ugro­žen i cr­no­gor­ski tu­ri­zam, ko­ji je u ve­li­koj mje­ri uslo­vljen po­sje­ta­ma sa ru­skog tr­ži­šta – ka­že Vu­ki­će­vić.
Ob­ja­šnja­va da član­stvo u NA­TO-u oba­ve­zu­je ze­mlju čla­ni­cu da tro­ši bar dva od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da na od­bra­nu.
– Od svih ne­u­tral­nih ze­ma­lja, ni­jed­na ne tro­ši dva od­sto BDP-a na od­bra­nu, već zna­t­no ma­nje. Cr­na Go­ra tre­nut­no na to tro­ši 1,57 od­sto BDP-a, a uko­li­ko bi iz­dva­ja­la ono­li­ko ko­li­ko tre­nut­no iz­dva­ja Hr­vat­ska, to bi zna­čio po­rast tro­ško­va sa ak­tu­el­nih 35 mi­li­o­na na go­to­vo 100 mi­li­o­na eura po­re­skih ob­ve­zni­ka – ob­ja­snio je Vu­ki­će­vić.