Se­zo­na gri­ja­nja je po­če­la a sa njom i po­tre­ba da se pro­vje­ri sta­nje dim­nja­ka i nji­ho­va pro­hod­nost. Dok no­vi­je zgra­de uglav­nom ne­ma­ju dim­njač­ke ver­ti­ka­le, u zgra­da­ma sa sta­ri­jim da­tu­mom iz­grad­nje, dim­nja­ci po­sto­je i sta­na­ri iz vi­še raz­lo­ga prak­ti­ku­ju da se gri­ju na dr­va. Ipak, ne kri­ju i da je lo­že­nje u po­je­di­nim zgra­da­ma ve­li­ki ri­zik, ob­zi­rom da su zbog ne­re­dov­nog odr­ža­va­nja dim­nja­ka i uba­ci­va­nja u ku­min „sve­ga i sva­če­ga” vi­še pu­ta bi­li iz­lo­že­ni eks­plo­zi­ja­ma, ko­je osta­ve traj­ne po­sle­di­ce. Pod­go­ri­ča­ni is­ti­ču da bi či­šće­nje dim­nja­ka tre­ba­lo uve­sti kao oba­ve­zu jer osla­nja­nje na sta­na­re da sa­mi kon­tak­ti­ra­ju dim­nji­ča­re, ni­je, ka­ko na­vo­de, baš bezbjedno. Is­ti­ču i da je ma­lo da na ni­vou gra­da ima sa­mo je­dan dim­nji­čar ko­ji ra­di u Agen­ci­ji za sta­no­va­nje.
– U Agen­ci­ji ima­mo jed­nog dim­nji­ča­ra uz ko­jeg uspi­je­va­mo da sve pri­ja­ve bla­go­vre­me­no re­a­li­zu­je­mo, a znam i da na ni­vou gra­da ima još par dim­nji­ča­ra ko­ji ra­de u pri­vat­noj re­ži­ji. Po­či­nje se­zo­na gri­ja­nja i sad je pra­vo vri­je­me da se u svim stam­be­nim zgra­da­ma is­kon­tro­li­še sta­nje ver­ti­ka­la i da se oči­ste. U prak­si ima­mo i slu­ča­je­va da je ne­ko pri­ka­čio ven­ti­la­tor na dim­njač­ku ver­ti­ka­lu i on­da se bez ob­zi­ra što ne­ma za­če­plje­nja dim­nja­ka u sta­no­vi­ma po­ja­vlju­je dim. Ta­kvi slu­ča­je­vi se jed­no­stav­ni­je rje­ša­va­ju ali pro­blem mo­že bi­ti ako ne­ko pri­li­kom re­kon­struk­ci­je sta­na ošte­ti ver­ti­ka­lu od dim­nja­ka. Sre­ćom ta­kvih slu­ča­je­va ne­ma pu­no i u ve­ći­ni slu­ča­je­va je do­volj­no da se iz­vr­ši či­šće­nje ver­ti­ka­le– sa­op­štio je Vladimir To­mo­vić, direktor Agencije za stanovanje.
Je­dan od naj­an­ga­žo­va­ni­jih dim­nji­ča­ra u Pod­go­ri­ci, Jo­vi­ca Me­de­ni­ca is­ti­če da taj po­sao ra­di bli­zu dvi­je de­ce­ni­je te da na ni­vou gra­da ima naj­vi­še pet odža­ča­ra. Na­po­mi­nje i da ni­je pro­blem ma­njak odža­ča­ra ko­li­ko to što lju­di ne­ma­ju na­vi­ku da dim­nji­ča­re an­ga­žu­ju da im pro­vje­re sta­nje dim­nja­ka ba­rem jed­nom go­di­šnje ili to što zo­vu one ko­ji ne­ma­ju ade­kvat­nu opre­mu. Me­de­ni­ca is­ti­če da je či­šće­nje dim­njač­kih ver­ti­ka­la sa ku­glom za­star­jeo me­tod po­go­to­vo u stam­be­nim zgra­da­ma sta­ri­jeg da­tu­ma te sa­vje­tu­je sta­na­re da na to ne pri­sta­ju.
– Ni­jed­na stam­be­na zgra­da no­vi­jeg da­tu­ma ni­je na­mi­je­nje­na za lo­že­nje na čvr­sta go­ri­va i uop­šte za gri­ja­nje jer su to dim­nja­ci ko­ji su od­ra­đe­ni od be­ton­skog blo­ka a to ni­je ma­te­ri­jal ko­ji je va­tro­sta­lan i ko­ji tr­pi vi­so­ku tem­pe­ra­tu­ru. Ima i baš sta­rih zgra­da, ko­je su ra­đe­ne po­sle ra­ta u ko­ji­ma su dim­nja­ci ra­đe­ni od fa­sad­ne ci­gle i oni mo­gu da funk­ci­o­ni­šu. Me­đu­tim, odr­ža­va­nje je oba­ve­zno. Uvi­jek ape­lu­jem sta­na­ra da to či­ne na go­di­šnjem ni­vou ba­rem jed­nom a u zgra­da­ma gdje na jed­noj ver­ti­ka­li lo­ži vi­še lju­di i dva pu­ta go­di­šnje. Isto ta­ko, tre­ba da zna­ju da ko god či­sti dim­nja­ke u zgra­da­ma, da to ne bi tre­ba­lo da ra­de ku­gla­ma, jer su one za­star­je­le i na­ru­ša­va­ju zi­do­ve dim­nja­ka, već čeličnim četkama u obliku lepeze. Ja njih jedino i praktikujem – pri­ča Me­de­ni­ca.
On na­po­mi­nje i da uslu­ge dim­nji­ča­ra va­ri­ra­ju od 20 eura za ku­će ili od 30 do 60 eura za stam­be­ne zgra­de u za­vi­sno­sti od ver­ti­ka­la i spra­to­va, kao i te­ži­ne i obima po­sla.
Pri­mjer zgra­de u ko­joj se još uvi­jek pro­vje­ra­va sta­nje dim­nja­ka je i je­dan od dva si­va so­li­te­ra na Za­bje­lu- S10 gdje je već še­stu go­di­nu uprav­nik Sim­ka Smi­lja­nić. Ona is­ti­če da su se pro­šle zi­me dva sta­na za­pa­li­la te da su i oni ko­ji lo­že i oni ko­ji ne lo­že za­bri­nu­li da se ne­što ta­kvo ne po­no­vi.
– Nema u zgradi pu­no sta­no­va ko­ji se gri­ju na dr­va ali ko­li­ko god, zbog ni­za ne­mi­lih si­tu­a­ci­ja či­šće­nje dim­nja­ka je oba­ve­zno. An­ga­žo­va­li smo Agen­ci­ju za sta­no­va­nje da to ura­di jer su nam oni naj­si­gur­ni­ji, ali dok nam ne da­ju pa­pir da je sve bez­bjed­no još uvi­jek sa­vje­tu­jem sta­na­re da ne lo­že. Šta će­mo bo­lje ču­va­ti osim ljud­skih ži­vo­ta i kro­vo­va nad gla­vom?– iskre­na je Smi­lja­nić.
Da ni­jed­na zgra­da ne­ma pro­blem sa gri­ja­njem ko­li­ko sa sta­na­ri­ma me­đu so­bom jer oni ko­ji se ne gri­ju na dr­va uvi­jek ima­ju ne­ku za­mjer­ku na one ko­ji lo­že, mi­šlje­nja je i Mi­lo Dap­če­vić iz si­vog so­li­te­ra S12 na Za­bje­lu. Ka­ko je na­po­me­nuo, iako su oni ko­ji se u zgra­di gri­ju na dr­va- ma­nji­na, ne­će od­u­sta­ti jer je is­pla­tlji­vi­je, a i ne mo­že da sme­ta ni­ko­me jer se dim­nja­ci re­dov­no či­ste.
– U na­šoj zgra­di sve­ga pet, šest po­ro­di­ca lo­ži i de­ša­va­lo se da i onim po­ro­di­ca­ma ko­ji ne lo­že da im se osje­ća dim u sta­nu ali to ni­je do nas, to zna­či da u nji­ho­vom sta­nu po­sto­ji ne­ka pu­ko­ti­na ko­ji mo­ra­ju oni da sa­ni­ra­ju. U sva­kom slu­ča­ju, ta ve­ći­na ko­ja se ne gri­je na dr­va bi naj­vi­še vo­lje­la da ni mi to ne ra­di­mo. Oni di­žu bu­ku oko to­ga da će zgra­da da se za­pa­li, me­đu­tim ta pri­ča ne pi­je vo­du, jer po­sto­je lju­di ko­ji vo­de ra­ču­na o sve­mu to­me i to ra­de re­dov­no, ta­ko da nam ni po za­ko­nu nam ne mo­gu ni­šta – ka­zao je Dap­če­vić.
S.R.


Me­de­ni­ca: U slučaju za­pa­lje­nja dim­nja­ka sve za­tvo­ri­te

Odža­čar Jo­vi­ca Me­de­ni­ca sa­vje­tu­je vla­sni­ke stam­be­nih je­di­ni­ca da u kri­znim si­tu­a­ci­ja­ma kad pri­mje­te za­pa­lje­nje dim­nja­ka ni­ka­ko ne tre­ba­ju da slu­ša­ju sa­vje­te va­tro­ga­sa­ca ko­ji u 99 od­sto slu­ča­je­va sa­vje­tu­ju da otvo­re sve otvo­re.
– Na­pro­tiv, sve tre­ba za­tvo­ri­ti ka­ko bi se što pri­je to uga­si­lo jer ta­da ve­li­ka ko­li­či­na ki­se­o­ni­ka ula­zi u dim­njak i ne mo­že da iza­đe, a zbog ve­li­ke ko­li­či­ne ča­đa i go­ri­va ko­ji se na­la­ze u sa­mom dim­nja­ku mo­že la­ko da pro­u­zro­ku­ju eks­plo­zi­ju ili pu­ca­nje zi­do­va što ni­ka­ko ni­je do­bro. Zna­či, sve za­tvo­ri­te i zo­vi­te struč­na li­ca da iza­đu ni li­ce mje­sta– po­ru­ču­je Me­de­ni­ca.


Sa­mi svo­ji odža­ča­ri

Sta­nar jed­ne od naj­sta­ri­jih zgra­da u Uli­ci Vo­ji­sla­vlje­vi­ća, Ne­ven­ka Ne­do­vić is­ti­če da po­što ne­ma­ju for­mi­ra­ne or­ga­ne upra­vlja­nja, o či­šće­nju dim­nja­ka go­di­na­ma bri­ne sa­mo njen su­prug.
– On ima ku­glu ko­jom pro­vje­ra­va pro­hod­nost ver­ti­ka­la i to ra­di ne sa­mo zbog nas već i zbog još dvi­je po­ro­di­ce u zgra­di ko­je se ta­ko­đe gri­ju na dr­va. Na­ža­lost, mi smo spe­ci­fič­na zgra­da u ko­joj ni­ka­ko ne mo­že­mo da se do­go­vo­ri­mo da for­mi­ra­mo or­ga­ne upra­vlja­nja. Je­dva smo se do­go­vo­ri­li da se da no­vac za po­prav­ku lif­ta i sje­ćam se da smo me­đu pr­vi­ma pla­ti­li iako smo na pri­ze­mlju i lift nam ni ne tre­ba. Me­đu­tim, kad su dim­nja­ci u pi­ta­nju, sta­na­ri ko­ji se ne gri­ju na dr­va ne že­le ni da ču­ju za odr­ža­va­nje dim­nja­ka, a to je oba­ve­zno jer ni­je ma­la stvar ako se za­pu­ste, mo­že­te osta­ti bez sta­na za ti­li čas. Sve mo­že da iz­go­ri u se­kun­di, do­volj­no je sa­mo da vam dim uđe u stan i da vam ni sva kre­če­nja ni ni­šta ne po­mog­nu. Mi smo još i do­bri dok zna­mo ka­ko da to odr­ža­va­mo, dok u zgra­di kod mo­je se­stre na Za­bje­lu ne smi­ju ni da po­mi­sle da na­lo­že va­tru dok se sve do­bro ne oči­sti jer je vi­še pu­ta do­la­zi­lo do ka­ta­stro­fe- pri­ča Ne­do­vić.