Ni­šta nas vi­še u na­šoj ze­mlji ne mo­že iz­ne­na­di­ti. To je odav­no ja­sno. Naj­ne­spo­sob­ni­ja vlast, ot­ka­ko po­sto­ji dr­ža­va Cr­na Go­ra, zlo­u­po­tri­je­bi­la je Ustav i po­ga­zi­la sve me­đu­na­rod­ne po­ve­lje i kon­ven­ci­je o slo­bo­di go­vo­ra, kre­ta­nja i oku­plja­nja. Rad­nič­ka kla­sa i gra­đa­ni iz­ra­ža­va­li su ne­sla­ga­nje sa ra­dom Vla­de na mir­nim pro­te­sti­ma 24. ok­to­bra u Pod­go­ri­ci, ali im se da­nas pri­pi­su­je sa­svim ne­što dru­go. Zar ni­je li­ce­mjer­no po­zi­va­ti se 26 go­di­na na tzv. de­mo­kra­ti­ju, plu­ra­li­zam, a na dru­goj stra­ni u prak­si sve to po­ga­zi­ti i de­val­vi­ra­ti. To mo­že sa­mo onaj ko se sta­vio iz­nad za­ko­na, Usta­va i dr­ža­ve.
Uga­si­ti re­pre­si­jom i po­sljed­nji zra­čak, va­paj i na­du za su­štin­skom slo­bo­dom, prav­dom i ci­vi­li­za­cij­skim do­stig­nu­ći­ma ko­ji sa­vre­me­ni svi­jet po­zna­je i ima, i do­ve­sti svo­je gra­đa­ne i ze­mlju do ivi­ce po­no­ra, da ne ka­že­mo i gra­đan­skog su­ko­ba, ima­nent­no je sa­mo onim dru­štvi­ma i po­li­ti­ča­ri­ma ko­ji su iz­gu­bi­li osje­ćaj jed­na­ko­sti i pra­vič­no­sti i sve­mu ono­me što su obe­ća­li da će po­što­va­ti pri­li­kom stu­pa­nja na tron. A pri­je sve­ga da će po­što­va­ti svi­ma in­te­gri­tet, iden­ti­tet i opre­dje­lje­nje, bez raz­li­ke na bo­ju ko­že, po­li­tič­ku i vjer­sku pri­pad­nost, i da su oni tu zbog na­ro­da, a ne lič­nih in­te­re­sa, a do­go­di­lo se obrat­no.
Po­na­ša­ti se pre­ma svom na­ro­du kao pre­ma ne­pri­ja­te­lju, ili te­ro­ri­sti­ma, ta­ko što će­te mu do­ve­sti oru­ža­nu si­lu na vrat u cik zo­re i na pre­pad uz po­vi­ke da su lu­pe­ži i kri­mi­nal­ci, svoj­stve­ne su naj­za­o­sta­li­jim si­ste­mi­ma na pla­ne­ti. To je bi­lo vi­še ne­go su­lu­do i bes­pri­mjer­no, za sva­ku osu­du i od­go­vor­nost.
Hap­si­ti, lin­čo­va­ti gra­đa­ne i nji­ho­ve pred­stav­ni­ke – po­sla­ni­ke i no­vi­na­re na bru­ta­lan na­čin, mo­glo se sa­mo do­go­di­ti u ze­mlji gdje si­la Bo­ga ne mo­li, i gdje osi­o­nost vla­da. I to sa­mo zbog to­ga što vi­še ne že­le da bu­du ro­bo­vi u ro­đe­noj ze­mlji i da tr­pe ne­prav­du, otvo­re­nu pljač­ku, kri­mi­nal, ko­rup­ci­ju i dru­ge de­vi­jant­ne po­ja­ve i rad­nje u na­šem dru­štvu.
Ono što vri­je­đa sva­kog iole po­šte­nog i re­al­nog gra­đa­ni­na je­ste što ova vlast ni­je i ne že­li da po­ka­že nima­lo ra­zu­mi­je­va­nja za svoj na­rod ako ga ta­ko do­ži­vlja­va, nje­gov ži­vot i pro­ble­me, a ka­da se on sam trg­ne, pro­bu­di iz le­tar­gi­je i iza­đe da mir­no pro­te­stu­je, on­da ga na naj­go­ri na­čin že­le ućut­ka­ti. Pre­ba­cu­ju na­ro­du da je on tu za ne­što dru­go: da ru­ši ze­mlju, dr­žav­nost i pro­te­stu­je pro­tiv NA­TO-a, što ni­je tač­no. To je ne­po­treb­na pro­vo­ka­ci­ja.
Na­rod je tu po mi­šlje­nju ko­mu­ni­sta da bi ja­sno, i po ci­je­nu sop­stve­nih žr­ta­va re­kao NE!
NE – ova­kvom ro­bo­vla­snič­kom ži­vo­tu.
ne – ova­kvom uni­šta­va­nju i ras­pro­da­ji Cr­ne Go­re.
NE – uni­šta­va­nju i pljač­ki nje­ne imo­vi­ne i re­sur­sa.
NE – ne­sta­ja­nju rad­nič­ke kla­se, kao i sva­ko­dnev­nim ubi­stvi­ma i ne­slo­bo­di.
NE – ži­vo­tu bez ži­vo­ta i do­sto­jan­stva.
Ko­mu­ni­sti Cr­ne Go­re, kao uče­sni­ci ovog gra­đan­skog pro­te­sta, po­dr­ža­li su zahtjeve da da­ju ostav­ke oni ko­ji su umje­sto jed­nog jag­nje­ta, ka­ko su to zna­le ove vla­sti da go­vo­re nji­ho­vim pret­hod­ni­ci­ma, sa­da po­je­li du­šu ovom na­ro­du i uni­šti­li sve ono što su oni go­di­na­ma stva­ra­li u so­ci­ja­li­zmu sa rad­nič­kom kla­som.
Po­sli­je na­sil­nog gu­še­nja slo­bo­de i mir­nog sku­pa, ko­mu­ni­sti tra­že da ovaj na­rod mir­no, a gla­sni­je i hra­bri­je ne­go ikad, bez osve­to­lju­blja, tra­ži ne sa­mo ostav­ke osi­o­ne i neo­d­go­vor­ne gru­pa­ci­je na vla­sti, već i od­go­vor­nost svih onih ko­ji su pro­iz­ve­li či­nje­njem ili ne­či­nje­njem na­si­lje na uli­ca­ma Pod­go­ri­ce, bi­lo da su uče­sni­ci ili or­ga­ni­za­to­ri pro­te­sta, ili u po­li­ci­ji, od­no­sno vla­sti Cr­ne Go­re.
Pro­te­sti bez pra­ve ana­li­ze i do­bre or­ga­ni­za­ci­je uvi­jek u se­bi no­se i ne­pred­vi­đe­ne si­tu­a­ci­je, za­to oni u to­ku tra­ja­nja mo­ra­ju bi­ti pod bud­nim okom or­ga­ni­za­to­ra. U pro­tiv­nom, sva­ko opu­šta­nje mo­že nji­hov tok po­ve­sti u ne­že­lje­nom prav­cu i do­ne­kle ići na vo­de­ni­cu oni­ma pro­tiv ko­jih su bi­li or­ga­ni­zo­va­ni. To ne mo­že bi­ti ni po­vod ni oprav­da­nje onih sa dru­ge stra­ne – po­li­ci­ji i na­lo­go­dav­ci­ma, da zlo­u­po­tri­je­be svo­ja ovla­šće­nja kao ovih da­na u Pod­go­ri­ci.
Za­to, kriv­ci mo­ra­ju bi­ti iz­ve­de­ni pred li­ce prav­de, ka­ko bi to bio na­uk svi­ma i sva­koj bu­du­ćoj no­voj vla­sti, ili or­ga­ni­za­to­ri­ma no­vih mir­nih pro­te­sta, da nam se vi­še ni­kad ne po­no­vi.Ko­mu­ni­sti tra­že od nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja da se ni­šta ne skri­va od na­ro­da i ja­sno i gla­sno iz­ne­se i ka­že pu­na isti­na o bez­bjed­no­sti, eko­nom­skom i po­li­tič­kom sta­nju u na­šoj ze­mlji. Isti­na, ma ka­kva da je, bo­lja je od la­ži; i to je naj­bo­lji put i li­jek za ozdra­vlje­nje.
Smrt fa­ši­zmu – slo­bo­da na­ro­du!
SKJSKCG
Pa­vle Dar­ma­no­vić