Mno­go je raz­lo­ga da se čo­vjek za­pi­ta, ka­kav je prav­ni, po­li­tič­ki i so­ci­jal­ni od­nos iz­me­đu dr­ža­ve i na­ro­da? Je­dan od ta­kvih raz­lo­ga su i ne­dav­ne mir­ne de­mon­stra­ci­je u Pod­go­ri­ci, ko­je su raz­bi­je­ne pri­mje­nom bru­tal­ne fi­zič­ke i he­mij­ske si­le i pri­nu­de.
Još od naj­sta­ri­jih vre­me­na po­zna­to je da je dr­ža­va or­ga­ni­za­ci­ja vla­da­ju­će kla­se za za­šti­tu nje­nih kla­snih in­te­re­sa, da je u svim dru­štve­no-eko­nom­skim i po­li­tič­kim ure­đe­nji­ma, do so­ci­ja­li­zma, to bi­la vla­da­vi­na ma­nji­ne nad ve­ći­nom, vla­da­vi­na po­vla­šće­nih i „oda­bra­nih” nad ma­som obes­pra­vlje­nih, po­ni­že­nih i ugro­že­nih, vla­da­vi­na onih u či­jim je ru­ka­ma skon­cen­tri­sa­na po­li­tič­ka i eko­nom­ska moć, tj. vlast nad ši­ro­kim pu­kom osi­ro­ma­še­nih i po­tla­če­nih. Op­šte je po­zna­to da da­nas u Cr­noj Go­ri tu ma­nji­nu moć­ni­ka na vla­sti či­ne no­vo­pe­če­ni ka­pi­ta­li­sti, ren­ti­je­ri, pro­fi­te­ri i taj­ku­ni svih fe­la, ko­ji su se pre­ko no­ći obo­ga­ti­li, na sum­njiv, sva­ka­ko ne na za­ko­nit, na­čin, oti­ma­njem i pljač­kom dru­štve­nih do­ba­ra i imo­vi­ne, mut­nim ze­le­na­škim i ko­rup­ci­o­na­škim po­slo­vi­ma, or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom, i da sve njih po­ve­zu­ju za­jed­nič­ki in­te­res i pri­vi­le­gi­je, ko­je su sprem­ni da bra­ne do po­sled­nje ka­pi si­ro­tinj­ske kr­vi.
Kad se sve ovo zna, i ima u vi­du, ni­je te­ško shva­ti­ti do­met i svr­hu dra­kon­ske pri­nu­de ko­ju ova vlast či­ni, i ko­ja je sprem­na da u to­me is­tra­je.
Sve dru­go, o vla­da­vi­ni na­ro­da, o su­ve­re­ni­te­tu gra­đa­na, o prav­noj dr­ža­vi i vla­da­vi­ni pra­va, o gra­đan­skoj de­mo­kra­ti­ji, o pu­tu u Evro­pu i NA­TO – ni­je ni­šta dru­go do pra­zna flo­sku­la i dim­na za­vje­sa, ko­jom se za­ma­glju­ju oči i um, i is­pi­ra mo­zak.
Umje­sto da se sna­ga i moć dr­ža­ve i nje­na pri­nud­na pri­mje­na okre­nu pro­tiv svih ne­za­ko­ni­tih po­ja­va i nji­ho­vih no­si­la­ca, pro­tiv kri­mi­na­la i kri­mi­na­la­ca, pro­tiv ko­rup­ci­je, or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, šver­ca i dro­ge, pro­da­je bi­je­log ro­blja i ras­pr­o­da­je ze­mlje, ko­ja se uvo­di u du­žnič­ko rop­stvo, a da se stvo­ri so­ci­jal­na i po­li­tič­ka si­gur­nost gra­đa­na, ta pri­nu­da dr­ža­ve se okre­će pro­tih njih, a na­ro­či­to ako im za­pri­je­ti ugro­že­nost nji­ho­ve vla­sti, mo­ći i pri­vi­le­gi­je.
Pr­vo je raz­bi­je­na i ras­tu­re­na rad­nič­ka kla­sa, uni­šten je čak i sred­nji sloj, a ni­je for­mi­ra­na no­va sa sa­zre­lom svi­je­šću o se­bi i svo­joj po­li­tič­koj mo­ći; na­rod je iz­di­je­ljen po mno­gim ide­o­lo­škim, vjer­skim, na­ci­o­nal­nim i dru­gim osno­va­ma, a opo­zi­ci­o­ne par­ti­je ras­cjep­ka­ne i ne­je­din­stve­ne sa li­de­r­skim am­bi­ci­ja­ma nji­ho­vih vo­đa. Ko­ri­ste­ći ta­kvo sta­nje (Di­vi­da et im­pe­ra) dr­ža­va do­bi­ja sva obi­ljež­ja to­ta­li­ta­rizma, teh­no­kra­ti­zma i ma­fi­o­kra­ti­je, a gra­đa­ni sve vi­še to­nu u si­ro­ma­štvo i bi­je­du, dok se naj­ve­ći dio in­te­li­gen­ci­je po­vu­kao u pri­vid­ni mir jef­ti­nu si­gur­nost. U dr­ža­vi vla­da strah, osje­ćaj ne­mo­ći i bez­na­đa, in­do­len­ci­ja i bez­volj­nost. Ni iz­bo­ri ne odr­aža­va­ju pra­vu vo­lju na­ro­da, jer se nje­go­vi gla­so­vi krč­me i ku­pu­ju stra­hom, mi­tom i pri­jet­nja­ma sva­ke vr­ste.
Sva­ki po­ku­šaj da se ta­kvo sta­nje pro­mi­je­ni i za­htjev za de­mo­kra­ti­za­ci­jom dru­štva, pro­gla­ša­va­ju se te­ro­ri­stič­kim, di­ver­zant­skim i na­sil­nič­kim ak­ci­ja­ma upe­re­nim na ru­še­nje ustav­nog po­ret­ka ze­mlje, što je prav­ni i po­li­tič­ki osnov, i ali­bi, za pri­mje­nu si­le i pri­nu­de. Be­sram­no se za­bo­ra­vlja da su i oni na isto ta­kav na­čin do­šli na vlast.
Ta­ko će i osta­ti sve dok na­rod ne po­sta­ne sna­žan i je­din­stven po­li­tič­ki či­ni­lac, ko­ji će bez stra­ha, po­slu­šno­sti i rop­ske po­ni­zno­sti sam od­lu­či­va­ti o svo­joj sud­bi­ni. Ali, zna­ju­ći naš men­ta­li­tet, to mo­že po­tra­ja­ti. Do ta­da mo­gu se oče­ki­va­ti i dru­gi ma­nji ili ve­ći lo­mo­vi i po­tre­si, jer ova vlast i nje­ni čel­ni­ci ni­je­su volj­ni na­pu­sti­ti svo­je po­zi­ci­je, pri­vi­le­gi­je i po­lo­ža­je bez upo­tre­be svih ras­po­lo­ži­vih sred­sta­va pa ma­kar to vo­di­lo i do kr­va­vih ob­ra­ču­na.
Bra­ni­slav Lju­mo­vić
Pod­go­ri­ca