Već pr­va pred­sta­va pe­tog Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva do­ka­za­la je da su ovaj fe­sti­val, kao i po­zo­ri­šna ma­gi­ja ko­ju na sce­nu do­no­se lut­ke i glum­ci, već odav­no u sr­cu ma­li­ša­na. Ali, i da se u sr­ce od­ra­slih vra­te s istom la­ko­ćom, kao da ni­ka­da ni­je­su ni od­la­zi­li. Do­ka­za­lo je to nji­ho­vo ne­str­plje­nje jed­na­ko dje­či­jem, dok su če­ka­li da uđu u ve­li­ku sa­lu KIC „Bu­do To­mo­vić” i po­gle­da­ju pred­sta­vu „Ali­sa u ze­mlji ču­da”, ko­ja je pr­va usli­je­di­la na­kon zva­nič­nog otva­ra­nja. Pred­sta­va do­la­zi iz Sr­bi­je, tač­ni­je Po­zo­ri­šta lu­ta­ka iz Ni­ša. Ova „Ali­sa” po­te­kla je iz pe­ra Ra­da­na Ra­da­no­vi­ća u re­ži­ji Zo­ra­na La­zan­či­ća. Lut­ke i ko­sti­me osmi­sli­li su Dra­ga­na Đu­rić i Du­šan Stan­ko­vić, mu­zi­ku Bo­ri­vo­je Mla­de­no­vić, dok su vi­deo pro­jek­ci­je rad Emi­la Ke­se­ra. Ulo­ge tu­ma­če i oži­vlja­va­ju lut­ke glum­ci Mir­ja­na Đor­đe­vić, Sve­tla­na Mi­haj­lo­vić, Bi­lja­na Ra­den­ko­vić, Slo­bo­dan Milj­ko­vić, To­ma Bi­bić i De­jan Go­cić.
Za raz­li­ku od kla­sič­nih „Ali­sa” ova po­či­nje ka­da mla­da glu­mi­ca kre­ne na audi­ci­ju za ulo­gu Ali­se, ali auto­bu­som grad­skog pre­vo­za. I, što bi­va? Puk­ne gu­ma, ner­vo­zni put­ni­ci se raz­bje­že kud ko­ji, a ona osta­ne ni sa­ma ne zna­ju­ći kud da kre­ne, jer već iona­ko ka­sni. U tom mo­men­tu, po­či­nje ot­ku­ca­va­nje sa­ta, i ona, kao i sva­ka Ali­sa, upa­da u ze­mlju ču­da. A, sta­nov­ni­ci te neo­bič­ne ze­mlje oče­ku­ju da Ali­sa uči­ni ču­do, da ih spa­si od Cr­ne kra­lji­ce i po­no­vo vra­ti Bi­je­lu kra­lji­cu. No, Ali­si, pre­stra­še­noj, bez osmi­je­ha, „ma­loj”, u po­čet­ku ne­do­sta­je vje­re u sop­stve­ne spo­sob­no­sti. No, uz po­moć Mač­ka, Ze­ca, Še­šir­dži­je, uvi­đa da se tre­ba smi­ja­ti i kad je naj­te­že, da se­be ne tre­ba osu­đi­va­ti na ne­u­spjeh una­pri­jed, već se če­sto mo­ra vje­ro­va­ti u ču­do, u ne­mo­gu­će, a ka­ko bi uspio u ostva­re­nju svo­jih sno­va, i ka­ko bi po­mo­gao dru­gim lju­di­ma. Na­rav­no, za sva­ki po­du­hvat, po­treb­no je i zrn­ce lu­do­sti… i na­rav­no, po­treb­no je vje­ro­va­ti u se­be.
- Po­ru­ka da je u ži­vo­tu ve­o­ma va­žno vje­ro­va­ti u se­be na­ro­či­to je va­žna za lič­nost ko­ja se tek raz­vi­ja, za mla­du oso­bu ko­ja že­li da na­pra­vi pr­vi ve­li­ki ko­rak ka­ko bi po­če­la da se ba­vi ne­čim što je in­te­re­su­je. To je Ali­si­na me­ta­mor­fo­za, ali ne sa­mo spo­lja, ne­go iz­nu­tra. To je put od­ra­sta­nja ko­ji kul­mi­ni­ra shva­ta­njem da je naj­va­žni­je da vje­ru­ješ u svo­je sno­ve, ko­ji se uz ve­li­ki trud i rad, kao i vje­ru, na kra­ju i ostva­re – ka­že glu­mi­ca Mir­ja­na Đor­đe­vić ko­ja tu­ma­či glav­ni lik Ali­se.
Da­nas, u vri­je­me ka­da su lju­di pre­sta­li da vje­ru­ju u ču­da, do­dat­no je ote­žan taj „po­sao”.
- Da­na­šnje vri­je­me no­si sa so­bom ne­vje­ri­cu. No, ovo je na ne­ki na­čin i mo­ja lič­na pri­ča, jer sam i ja ne­ko ko je htio da se ba­vi po­zo­ri­štem, glu­mom, i ko je vje­ro­vao u ne­kim naj­go­rim ži­vot­nim si­tu­a­ci­ja­ma da će mi se sno­vi ostva­ri­ti, i na kra­ju se to i de­si­lo – da se ba­vim po­slom ko­ji sam že­lje­la, da su se mo­ji sno­vi ostva­ri­li. Za­to, kao glu­mi­ca, a na pr­vom mje­stu kao Mir­ja­na, mo­gu slo­bod­no da ka­žem da tre­ba vje­ro­va­ti ka­kvo god da je vri­je­me, ne­sreć­no, te­ško, jer se trud uvi­jek na kra­ju is­pla­ti – ka­že Đor­đe­vi­će­va.
Glu­mi­ca do­da­je da je „Ali­sa” pred­sta­va ko­ja je stal­no na re­per­to­a­ru ni­škog Po­zo­ri­šta lu­ta­ka, a da s njom ve­o­ma če­sto go­stu­ju i u ško­la­ma, kao i na fe­sti­va­li­ma.
- Ovu pred­sta­vu pu­bli­ka svu­gdje jed­na­ko do­bro pri­hva­ća. Mo­gu re­ći da je i ov­dje bi­lo div­no, za­i­sta div­na pu­bli­ka. Ovi apla­u­zi uči­ni­li su da na­ma glum­ci­ma ni­ka­ko da se ski­ne osmi­jeh s li­ca. Stvar­no nam je bi­lo div­no – ka­že Mir­ja­na Đor­đe­vić.Ž.J.


Sve mo­že da oži­vi

Na otva­ra­nju broj­nu pu­bli­ku sa pro­gra­mom i na­či­nim ra­da ovog tak­mi­čar­skog fe­sti­va­la, kao i čla­no­vi­ma struč­nog i dječ­jeg ži­ri­ja upo­zna­la je glu­mi­ca Di­ja­na Dra­go­je­vić.
Čast da otvo­ri fe­sti­val pri­pa­la je mr Ne­li Sav­ko­vić Vuk­če­vić, se­kre­tar­ki Se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru i sport Glav­nog gra­da.
- Dra­ga dje­co, na­red­nih da­na lut­ke iz pred­sta­va po­no­sno će vam po­ka­zi­va­ti što one zna­ju da iz­ve­du i želj­no će iš­če­ki­va­ti va­še apla­u­ze. A mi od­ra­sli pri­sje­ti­će­mo se ka­ko je dje­tinj­stvo bi­lo div­no i zbog to­ga što smo vje­ro­va­li da na svi­je­tu ne po­sto­je stva­ri ni mr­tve ni ni­je­me i da sve mo­že da oži­vi – re­kla je Sav­ko­vić Vuk­če­vić.
Da­nas je na re­per­to­a­ru pred­sta­va ko­ja do­la­zi iz Tur­ske, „Ka­ra­đoz” Te­a­tra sno­va Gul­ha­ne iz Is­tan­bu­la. Pred­sta­va igra u dva ter­mi­na, od 18 i od 20 ča­so­va u sa­li Do­dest KIC „Bu­do To­mo­vić”.