pred­sta­va „Kad je sve bi­lo ze­le­no” go­vo­ri o do­bro­ti, o da­va­nju, ali i uzi­ma­nju. O to­me ka­ko je pri­ro­da iz­da­šna, a ka­ko je čo­vjek če­sto ne­za­sit, i ne uvi­đa ka­da is­ko­ri­šća­va dru­gog. Ovaj ko­mad iz­ve­li su glum­ci Di­kla Kac i glu­mac Avi Zli­ha iz Izra­e­la, iz Te­a­tra „Ključ” ko­ji dje­lu­je u Tel Avi­vu, u okvi­ru Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva. Ma­li­ša­ni za­jed­no sa ro­di­te­lji­ma, vas­pi­ta­či­ca­ma i uči­te­lji­ca­ma, uži­va­li su u sa­li Do­dest KIC „Bu­do To­mo­vić” gle­da­ju­ći ovaj ko­mad.
Kac i Zli­ha su ura­di­li dra­ma­tur­gi­ju, sce­no­gra­fi­ju i lut­ke in­spi­ri­sa­ni pri­po­vi­jet­kom „Do­bro dr­vo”, dok je mu­zi­ku iza­brao Džo­ni Tal. Ono što će si­gur­no osta­ti ma­li­ša­ni­ma u pam­će­nju je­ste či­nje­ni­ca da je ci­je­la pred­sta­va pro­te­kla bez ijed­ne iz­go­vo­re­ne ri­je­či, iako su svi sve ra­zu­mje­li. No, za one ma­lo mla­đe, ko­ji još ni­su po­šli u ško­lu, glum­ci su na­kon gro­mo­gla­snog apla­u­za od­lu­či­li da sa pu­bli­kom po­di­je­le ne­ka svo­ja raz­mi­šlja­nja, ali i po če­mu je ova pred­sta­va spe­ci­fič­na.
- Svu sce­no­gra­fi­ju kao i lut­ke na­pra­vi­li smo od 150 knji­ga ko­je smo pro­na­šli na uli­ca­ma Tel Avi­va. To je re­ci­kli­ra­ni pa­pir. I pi­tam vas dje­co, šta je bio pa­pir pri­je ne­go što je po­stao pa­pir? Pa, dr­vo, na­rav­no. E, sa­da smo mi po­no­vo od pa­pi­ra na­pra­vi­li dr­vo. No, ovo ni­je sa­mo pri­ča o dr­ve­tu, već o od­no­si­ma me­đu lju­di­ma, ali i lju­di pre­ma pri­ro­di. Po­ru­ka je da ako že­li­te da ži­vi­te za­jed­no, ne mo­že­mo sa­mo da uzi­ma­mo, već mo­ra­mo i da­va­ti. Mo­ra­mo se ogra­ni­či­ti ka­da ne­što uzi­ma­mo – re­kla je Di­kla Kac.
U raz­go­vo­ru za „Dan” glum­ci ob­ja­šnja­va­ju da oni ne ba­ca­ju knji­ge u sme­će, već oni ko­ji vi­še ne že­le da dr­že ne­ke sta­re knji­ge u ku­ći oni ih osta­ve na klu­pa­ma. I to ne jed­nu ili dvi­je, već mno­go njih. Ne­ke mo­gu po­slu­ži­ti da se i da­lje či­ta­ju, dok su ne­ke isu­vi­še ošte­će­ne.
- Knji­ge ko­je smo mi ko­ri­sti­li za ovu pred­sta­vu bi­le su isu­vi­še ošte­će­ne da bi se mo­gle či­ta­ti. Ta­ko smo uze­li 150 knji­ga, a mno­ge od njih ni­su sa­mo na he­brej­skom. Na­i­me, ima i knji­ga na ru­skom, če­škom, jer ži­vi­mo bli­zu Am­ba­sa­de Če­ške. I mi­slim da je to ne­što iz­u­zet­no i spe­ci­fič­no za Tel Aviv, jer ta­ko sta­nov­ni­ci gra­da ra­de i sa sta­rom gar­de­ro­bom – ka­že Di­kla Kac.
Glu­mac Avi Zli­ha ot­kri­va da su na po­čet­ku ži­vo­ta ove pred­sta­ve ko­ri­sti­li po­ne­ku ri­ječ. Me­đu­tim, uvi­dje­li su da im ri­je­či ni­su po­treb­ne, jer je sva­ko mo­že ra­zu­mje­ti.
- To što ne go­vo­ri­te omo­gu­ća­va vam da se sa­svim skon­cen­tri­še­te na lut­ku, od­no­sno na to ka­ko će­te je vo­di­ti, a one već ima­ju svo­ju eks­pre­si­ju. To što ne pri­ča­mo do­zvo­lja­va i pu­bli­ci da sa­mi, sva­ko na svoj na­čin, po­pu­ni pra­zni­nu u svo­jim mi­sli­ma, da kre­i­ra ne­ki sop­stve­ni mo­no­log ili di­ja­log. Na­še ri­je­či im ni­su po­treb­ne da bi dje­ca zna­la što da osje­ća­ju i mi­sle ka­da vi­de sce­ne iz ove pred­sta­ve. Ovo je na­še pr­vo iz­vo­đe­nje ovog ko­ma­da ap­so­lut­no bez ijed­ne ri­je­či, i mi­slim da je za me­ne bi­lo još upe­ča­tlji­vi­je, sna­žni­je – ka­že Di­kla Kac.Ž.J.


Da­nas na pro­gra­mu ra­di­o­ni­ce i pred­sta­ve

Me­đu­na­rod­ni fe­sti­val lut­kar­stva po­nu­di­će da­nas ma­li­ša­ni­ma, kao i svi­ma ko­ji vo­le lut­ke, ne­ko­li­ko pro­gra­ma.
U sa­li Do­dest KIC „Bu­do To­mo­vić” u dva ter­mi­na, od 11 i od 18 ča­so­va, za­in­te­re­so­va­ni mo­gu po­gle­da­ti lut­kar­sku pred­sta­vu „To­li­ko mo­ra” umjet­ni­ka iz Bra­zi­la, Kris Mi­gel i Da­ni­la To­mi­ća.
U ve­li­koj sa­li KIC-a da­nas će se Pod­go­ri­ča­ni­ma pred­sta­vi­ti Po­zo­ri­šte glum­ca i lut­ke iz Ter­mo­po­lja u Ukra­ji­ni. Oni će ta­ko­đe u dva ter­mi­na, od 12 i od 20 ča­so­va, iz­ve­sti pred­sta­vu „Mak­sim­ka i Ga­lin­ka”.
Po­red pred­sta­va ma­li­ša­ni će da­nas ima­ti pri­li­ku da uče­stvu­ju u ra­du dvi­je ra­di­o­ni­ce. U ho­lu KIC-a u 11 ča­so­va po­či­nje ra­di­o­ni­ca „Ka­ra­đoz za dje­cu” ko­ju će vo­di­ti tur­ska glu­mi­ca Go­her Er­gun. Na istom mje­stu, ali po­sli­je­pod­ne, u 177 ča­so­va po­či­nje ra­di­o­ni­ca ko­ju će vo­di­ti glu­mi­ca An­to­ni­na Ena­li­e­va „Lut­kar­ski ku­tak”, a ko­ja će ma­li­ša­ni­ma po­ka­za­ti ka­ko se iz­ra­đu­je i vo­di ma­ri­o­ne­ta.


Karađoz za najmlađe

U okviru Međunarodnog festivala lutkarstva u Centru za kulturu ,,Vojislav Bulatović-Strunjo” odigrana je predstava Karađoz. Na festivalu koji se održava po peti put učestvuju predstavnici iz sedam država: Turske, Srbije, Izraela, Meksika, Brazila, Poljske i Ukrajine.
Predstave se igraju u devet crnogorskih gradova, a prateći programi festivalu su izložba Dragana Radulovića ‘ ,,Jastuk za mrave” i dvije radionice Karađoz za djecu i Lutkarski kutak.
– Trupa iz Turske je igrala i radi se o teatru iz sjenki, a sjenke su u boji i najmlađi Bjelopoljci uživali. Festival je međunarodnog karaktera i slavimo mali jubilej, s obzirom da se održava po peti put. Dvije radionice se održavaju, jednu drži Ruskinja Antonina Analijeva ona i uči djecu kako da se pravi zmaj marineta, a Turkinja će učiti kako se prave likovi iz Karađoza, crtati na papiru i lijepiti na štapićima. Očekujem da se djeca zabave ali i nauče dosta toga, kazala je u ime organizatora Ljiljana Burzan Nikolić.M.N.