- Pri­re­dio:Mi­la­din VELj­KO­VIĆ

Naj­ve­ći dio vi­dlji­ve ma­se ga­lak­si­ja sa­či­nja­va­ju zvi­je­zde. Sto­ga se mo­že pret­po­sta­vi­ti da ukup­no zra­če­nje ga­lak­si­ja od­go­va­ra su­per­po­zi­ci­ji zra­če­nja ve­li­kog bro­ja zvi­je­zda, pri če­mu je spek­tral­na ras­po­dje­la kon­ti­nu­i­ra­nog isi­ja­va­nja pri­bli­žno jed­na­ka zra­če­nju cr­nog ti­je­la. Ga­lak­si­je, či­ji spek­tri po­ka­zu­ju upra­vo ta­kva svoj­stva, na­zva­ne su obič­nim ili nor­mal­nim ga­lak­si­ja­ma, za raz­li­ku od tzv. ak­tiv­nih ga­lak­si­ja, kod ko­jih je ras­po­dje­la zra­če­nja znat­no dru­ga­či­ja. Na­i­me, ak­tiv­ne ga­lak­si­je zra­če ve­ći­nom ne­ter­mal­no. Ras­po­dje­la iz­ra­če­ne ener­gi­je po ta­la­snim du­ži­na­ma, me­đu­tim, ne od­go­va­ra zra­če­nju cr­nog ti­je­la.
U astro­no­mi­ji se po­jam ne­ter­mal­nog zra­če­nja uglav­nom od­no­si na sin­hro­tron­sko zra­če­nje ko­je po­ti­če od ubr­za­nih na­e­lek­tri­sa­nih če­sti­ca (pre­te­žno elek­tro­na), ko­je se spi­ral­nim pu­ta­nja­ma kre­ću u mag­net­skom po­lju. Ak­tiv­ne ga­lak­si­je ima­ju po­ja­ča­no zra­če­nje u ul­tra­lju­bi­ča­stom, in­fra­cr­ve­nom i rend­gen­skom di­je­lu spek­tra. Zra­če­nje ak­tiv­nih ga­lak­si­ja naj­ve­ćim di­je­lom je vr­lo pro­mje­nji­vo na mno­gim ta­la­snim du­ži­na­ma. Za­pa­ža­ju se i iz­ba­ci­va­nja (mla­ze­vi) ga­sa iz je­zgra. Ka­ko ak­tiv­nost po­ti­če upra­vo iz pod­ruč­ja cen­tral­nog di­je­la, umje­sto poj­ma ak­tiv­ne ga­lak­si­je če­sto se go­vo­ri o ak­tiv­nim ga­lak­tič­kim je­zgri­ma.
Naj­ve­ću sku­pi­nu ak­tiv­nih ga­lak­si­ja sa­či­nja­va­ju ra­dio-ga­lak­si­je, ko­je ka­rak­te­ri­še sna­žno zra­če­nje u ra­di­o­ta­la­snom pod­ruč­ju. Po­zna­ti pri­mje­ri su dži­nov­ska elip­tič­ka ga­lak­si­ja M 87, ko­ja pri­pa­da ja­tu u Dje­vi­ci, kao i iz­u­zet­no ve­li­ka elip­tič­ka ga­lak­si­ja Cygnus A (La­bud A), ko­ja je uda­lje­na oko 700 mi­li­o­na svje­tlo­snih go­di­na. Nji­ma tre­ba pri­do­da­ti i dži­nov­sku ga­lak­si­ju Ken­ta­ur A. La­bud A, na pri­mjer, ima dva moć­na sre­di­šta emi­si­je u gra­ni­ca­ma op­tič­kog spek­tra. Me­đu­tim, zra­če­nje ve­ći­ne ra­dio-ga­lak­si­ja po­ti­če iz pod­ruč­ja ko­ja se na­la­ze iz­van op­tič­ki vi­dlji­vog di­je­la ga­lak­si­je (tzv. pro­ši­re­ni ra­dio-iz­vo­ri). Ta su pod­ruč­ja po­ve­za­na tan­kim mla­ze­vi­ma ga­sa (pla­zme) sa je­zgrom ga­lak­si­je.
Ame­rič­ki astro­nom Karl Saj­fert (1911–1960) ot­krio je 1943. go­di­ne da ne­ke spi­ral­ne ga­lak­si­je po­ka­zu­ju emi­si­o­ne li­ni­je ko­je, me­đu­tim, ni­je­su ti­pič­ne za dru­ge ko­smič­ke si­ste­me slič­ne struk­tre. Ovaj skup ga­lak­si­ja se da­nas na­zi­va Saj­fer­to­vim ga­lak­si­ja­ma. Po­me­nu­te emi­sij­ske li­ni­je po­ti­ču od jo­ni­zo­va­nog ga­sa u je­zgri­ma ovih ga­lak­si­ja. Pro­ši­re­nje li­ni­ja do­vo­di se u ve­zu s kre­ta­njem ga­sa br­zi­na­ma od 500 km/s do 4000 km/s. Ina­če, je­zgra Saj­fer­to­vih ga­lak­si­ja su vr­lo ma­la i sjaj­na, a u mno­gi­ma se za­pa­ža kom­pakt­ni ra­dio-iz­vor či­je je zra­če­nje vi­še od 1000 pu­ta sna­žni­je od zra­če­nja slič­nog ra­dio-iz­vo­ra ko­ji se na­la­zi u cen­tru Mli­ječ­nog pu­ta. Po­sled­nja is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da Saj­fer­to­ve ga­lak­si­je pri­pa­da­ju bli­skim dvo­stru­kim ga­lak­tič­kim si­ste­mi­ma, pa se nji­ho­va ak­tiv­nost do­vo­di u ve­zu sa pli­mat­skim me­đu­dje­lo­va­nji­ma. Ka­ko je kod ne­kih Saj­fer­to­vih ga­lak­si­ja ot­kri­ve­no da ima­ju dvo­stru­ko je­zgro, pret­po­sta­vlja se da su, za­pra­vo, na­sta­le spa­ja­njem dvi­ju ga­lak­si­ja.
Po­red ra­dio i Saj­fer­to­vih ga­lak­si­ja, u ak­tiv­ne ga­lak­si­je ubra­ja­ju se i objek­ti ti­pa BL La­cer­tae (La­cer­ta = Gu­šter). Ka­rak­te­ri­stič­ni su po br­zo pro­mje­nji­vom zra­če­nju u ra­dio, in­fra­cr­ve­nom i op­tič­kom pod­ruč­ju. Zra­če­nje se obič­no mi­je­nja u iz­no­su od 10% do 50% sa pe­ri­o­dom od oko jed­nog da­na. Za raz­li­ku od Saj­fer­to­vih ga­lak­si­ja, ovi objek­ti uop­šte ne po­ka­zu­ju emi­si­o­ne li­ni­je. Struk­tu­ra im je te­ško vidljiva, ali se, vje­ro­vat­no, ra­di o elip­tič­nim ga­lak­si­ja­ma. Ovi neo­bič­ni ko­smič­ki objek­ti se na­zi­va­ju još i La­ce­ri­di.
Po­tra­ga za ra­dio-ga­lak­ti­ka­ma do­ve­la je go­di­ne 1960. do ot­kri­ća ra­dio-objek­ta, ko­ji je u tzv. Tre­ćem Kem­bridž­skom ka­ta­lo­gu za­bi­lje­žen pod ozna­kom 3C 48. Ot­kri­li su ga T. Me­tjuz i A. San­da­ge. Objekt 3C 48 iz­gle­dom na­li­či na zvi­je­zdu, ali je nje­gov spek­tar znat­no raz­li­či­ti­ji od zvje­zda­nih spek­ta­ra. Naj­ve­ća za­go­net­ka ovog ot­kri­ća bi­le su emi­sij­ske li­ni­je ko­je ta­da ni­je­su uspje­šno iden­ti­fi­kova­ne. Taj­na objek­ta 3C 48 od­go­net­nu­ta je 1963. go­di­ne ot­kri­ćem još jed­nog objek­ta (3C 273) slič­nih svoj­sta­va. Okul­ta­ci­ja (za­kla­nja­nje) iz­vo­ra 3C 273 Mje­se­com omo­gu­ći­la je po­u­zda­no od­re­đi­va­nje nje­go­vog po­lo­ža­ja i ti­me op­tič­ku iden­ti­fi­ka­ci­ju. Na osno­vu spek­tra objek­ta 3C 273, M. Šmit je za­klju­čio da opa­ža­ne emi­sij­ske li­ni­je pri­pa­da­ju po­zna­tim spek­tral­nim se­ri­ja­ma vo­do­ni­ko­vog ato­ma, ali da je či­tav spek­tar znat­no po­mje­ren pre­ma cr­ve­no­me di­je­lu.
Zbog svog zvje­zdo­li­kog iz­gle­da ovi su objek­ti na­zva­ni kva­za­ri­ma (pre­ma engl. skra­će­ni­ci od qu­a­si-ste­lar, objekt). Da­nas je po­zna­to vi­še od 1.500 kva­za­ra. Ve­ći­na njih (pre­ko 90%) ot­kri­ve­na je op­tič­kim pu­tem – da­kle, ne spa­da­ju u gru­pu ra­dio-obje­ka­ta. Osnov­no obi­ljež­je kva­za­ra je ve­li­ki po­mak nji­ho­vih spek­ta­ra pre­ma cr­ve­no­me di­je­lu. Tu­ma­če­nje po­ma­ka Do­ple­ro­vim efek­tom do­vo­di do za­ključ­ka da kva­za­ri ima­ju naj­ve­će re­la­tiv­ne br­zi­ne uda­lja­va­nja (ne­ki i pre­ko 90% br­zi­ne svje­tlo­sti), pa se iz Ha­blo­vog za­ko­na za­klju­ču­je da su kva­za­ri naj­u­da­lje­ni­ji sve­mir­ski objek­ti. Oni se da­nas vi­de u onom ob­li­ku ka­da je sve­mir bio re­la­tiv­no mlad (ne­ko­li­ko mi­li­jar­di go­di­na po­sli­je Ve­li­kog pra­ska), pa se kva­za­ri mo­gu sma­tra­ti naj­mla­đim objek­ti­ma. Pre­ci­zni­je ka­za­no, zbog nji­ho­ve ve­li­ke uda­lje­no­sti, vi­de se kao mla­di objek­ti (jer svje­tlo­sti tre­ba vi­še mi­li­jar­di go­di­na da od kva­za­ra stig­ne do Ze­mlje).(NA­STA­VI­ĆE SE)