Pred­stav­nik mje­šta­na na­se­lja Ja­vo­rak u op­šti­ni Plje­vlja Ra­di­sav Pu­po­vić ogla­sio se na­kon što je „Dan” ob­ja­vio od­go­vo­re Cr­no­gor­skog elek­tro­pre­no­snog si­ste­ma u tek­stu „Tra­su da­le­ko­vo­da pro­mi­je­ni­la Vla­da”. Ra­di se o tra­si 400 kV da­le­ko­vo­da „La­stva–Če­vo–Plje­vlja”, a cilj pro­jek­ta ko­ji iz­vo­di CGES je iz­grad­nja ener­get­ske in­fra­struk­tu­re na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re, ko­ja će obez­bi­je­di­ti po­ve­zi­va­nje Cr­ne Go­re i Ita­li­je pu­tem pod­mor­skog ka­bla.
Pu­po­vić je is­ta­kao da vla­sni­ci ima­nja u se­lu Ja­vo­rak osta­ju pri za­htje­vu od 24. ju­la, od­no­sno 2. fe­bru­a­ra 2016. go­di­ne, ili da se dis­lo­ci­ra se­lo, uko­li­ko se osta­ne pri po­sto­je­ćim rje­še­nji­ma. Iz CGES-a su, iz­me­đu osta­log, na­ve­li da je sve u skla­du sa za­ko­nom i plan­skim do­ku­men­ti­ma, dok Pu­po­vić tvr­di da ni­je­su po­što­va­ni oba­ve­zni uslo­vi iz De­talj­nog pro­stor­nog pla­na, ni za­kon­ske od­red­be ko­je re­gu­li­šu uslo­ve ši­ri­ne ko­ri­do­ra i tra­se da­le­ko­vo­da u se­lu.
Is­ta­kao je i da su pro­jek­tom ugro­že­na i iz­vo­ri­šta, što je, ta­ko­đe utvr­di­la ko­mi­si­ja.
– Ita­li­jan­ska kom­pa­ni­ja Ter­na, ko­ja uče­stvu­je u iz­grad­nji pro­jek­ta po­sje­ti­la je Ja­vo­rak u av­gu­stu 2013. i pred vla­sni­ci­ma ima­nja su iz­ja­vi­li da je ta­kvo rje­še­nje elek­tro-om­ča za se­lo i da se mo­ra hit­no iz­vr­ši­ti ko­rek­ci­ja – na­veo je on i po­sje­tio da su se vla­sni­ci dva pu­ta ža­li­li Uprav­nom su­du, ko­ji je po­ni­štio rje­še­nja o eks­pro­pri­ja­ci­ji.
– Na­ve­de­na do­ku­men­ta stro­go od­re­đu­ju iz­bje­ga­va­nje na­se­lje­nih mje­sta, ili za­o­bi­la­že­njem sa tra­som da­le­ko­vo­da ili ko­ri­do­ra u ši­ri­ni od ki­lo­me­tra. Pro­jek­to­van je ko­ri­dor 410 kV (no­vi) i 110 kV (sta­ri) su sa osom ko­ri­do­ra u sre­di­štu se­la. Ši­ri­na ko­ri­do­ra je sve­ga 870 me­ta­ra, a mo­ra da bu­de 1000 me­ta­ra – na­veo je Pu­po­vić.
On je is­ta­kao da po­sto­je­ćim rje­še­njem do­la­zi do gru­be de­va­sta­ci­je, a da je do­šlo do po­mje­ra­nja od sve­ga 300 me­ta­ra, ne bi do­šlo do spo­re­nja, a šte­te za imo­vi­nu, kao i oko­li­nu bi bi­le ma­le. Tvr­di da je to utvr­di­la i ko­mi­si­ja.
Stro­go za­bra­nje­na grad­nja u zo­ni da­le­ko­vo­da je 60 me­ta­ra, od­no­sno 120 me­ta­ra, jer se ra­di o dva da­le­ko­vo­da, što, ka­ko je na­veo, ja­sno uka­zu­je na to da je imo­vi­na vla­sni­ka ogra­ni­če­na i da je u su­šti­ni vla­sni­štvo in­ve­sti­to­ra.
– Čak ni­je do­zvo­lje­no ni re­no­vi­ra­nje po­sto­je­ćih po­ro­dič­nih obje­ka­ta u dvo­ri­štu, a ka­mo­li iz­grad­nja no­vih, što je do­kaz da su pre­kr­še­na plan­ska do­ku­men­ta i da je do­šlo do stro­ge za­bra­ne ogra­ni­če­nja ko­ri­šće­nja imo­vi­ne – na­veo je Pu­po­vić.
On tvr­di i da se eks­pro­pri­ja­ci­ja vr­ši na ne­za­ko­nit na­čin.
– Ovo je do­kaz da je eks­pro­pri­ja­ci­ja sa­mo stub­nog mje­sta do­bi­je­na ra­di ne­le­gal­ne gra­đe­vin­ske do­zvo­le – na­veo je on.
J.V.

Tu­ma­če­nje je sa­mo seg­ment

Pu­po­vić se osvr­nuo i na ko­men­tar pro­fe­so­ra Mi­lu­ti­na Osto­ji­ća, na ko­ji se po­zi­va­ju u CGES-u, is­ti­ču­ći da je nje­gov ko­men­tar u ve­zi sa zra­če­njem čuo jav­noj ras­pra­vi u Plje­vlji­ma 26. ja­nu­a­ra 2016, ko­joj je pri­su­stvo­va­lo sve­ga 30 od 350 vla­sni­ka.
– Tu­ma­če­nje je seg­ment pro­jek­to­va­nja da­le­ko­vo­da i kao ta­kvo sa­mo mo­že bi­ti uslov­no pri­hva­će­no, uko­li­ko su osta­li seg­men­ti pro­jek­ta usvo­je­ni na va­ljan i za­ko­nit na­čin – na­veo je on is­ti­ču­ći da je su­štin­sko pi­ta­nje da li je ši­ri­na ko­ri­do­ra i tra­sa da­le­ko­vo­da u se­lu Ja­vo­rak ura­đe­na sho­do za­ko­nu i plan­skim do­ku­men­ti­ma.
Na­gla­sio je i da mno­ga na­uč­no is­tra­ži­vač­ka sa­zna­nja sa da­le­ko­vo­dom do­vo­de u ve­zu obo­lje­nja gra­đa­na, ko­ji su u zo­ni ko­ri­do­ra da­le­ko­vo­da.