V
i­si­na jav­nog du­ga, ko­ji je za na­red­nu go­di­nu pro­jek­to­van na 74,75 od­sto BDP-a je za­bri­nja­va­ju­ća. Jav­ni dug uka­zu­je na kri­zu i lo­še sta­nje u ko­jem se na­la­ze fi­nan­si­je Cr­ne Go­re, po­go­to­vu jer to za­du­ži­va­nje ni­je do­ve­lo do po­ve­ća­nja ži­vot­nog stan­dar­da gra­đa­na ili sma­nje­nja ne­za­po­sle­no­sti, ka­zao je Mi­loš Ko­na­tar (URA) u raz­go­vo­ru za „Dan”.
– Kvan­ti­ta­tiv­no po­ve­ća­nje jav­nog du­ga ni­je sa­mo po se­bi pro­blem uko­li­ko ima za re­zul­tat po­ve­ća­nje BDP-a. Na­rav­no, pod uslo­vom da je to po­ve­ća­nje ve­će od ra­sta jav­nog du­ga, a da sve to pro­iz­ve­de po­ve­ća­nje ži­vot­nog stan­dar­da i sma­nje­nje ne­za­po­sle­no­sti. Me­đu­tim, u Cr­noj Go­ri je od 2006, jav­ni dug po­ras­tao za 1,9 mi­li­jar­di eura, sa 600 mi­li­o­na na 2,5 mi­li­jar­de eura, od­no­sno 400 po­sto. U istom pe­ri­o­du BDP je po­ras­tao za 1,3 mi­li­jar­de eura, sa 2,1 na 3,4 mi­li­jar­de, što je rast od 62 od­sto, a to vri­je­me broj ne­za­po­sle­nih se po­ve­ćao za 10.000, dok je spolj­no-tr­go­vin­ski de­fi­cit po­ras­tao za 500 mi­li­o­na od 2006. i sa­da smo u mi­nu­su od 1,1 mi­li­jar­du eura. Da­kle, po­ve­ća­nje jav­nog du­ga ni­je re­zul­ti­ra­lo pro­por­ci­o­nal­nim po­ve­ća­njem BDP-a, na­pro­tiv, Cr­na Go­ra je da­nas vi­so­ko za­du­že­na ze­mlja, ko­ja ni­je u sta­nju da ot­pla­ću­je du­go­va­nja, već se du­go­vi vra­ća­ju ta­ko što se iz­no­va i još vi­še za­du­žu­je­mo. Cr­noj Go­ri su neo­p­hod­ne re­for­me i sna­žan za­o­kret u eko­nom­skoj po­li­ti­ci, ko­ji će za­u­sta­vi­ti da­lja za­du­ži­va­nja i pro­pa­da­nje ze­mlje – ka­zao je Ko­na­tar.
Upi­tan za ko­men­tar, ve­za­no za no­vo za­du­ži­va­nje Vla­de, ko­je je za na­red­nu go­di­nu pla­ni­ra­no na 445 mi­li­o­na, Ko­na­tar je ka­zao da nas je Vla­da uve­la u za­ča­ra­ni krug sve ve­ćeg za­du­ži­va­nja, što je po­gub­no za fi­nan­si­je i eko­no­mi­ju.
– Cr­na Go­ra se dnev­no za­du­žu­je 1,5 mi­li­o­na eura, a plan Vla­de je da se do 2020. za­du­ži za 2,2 mi­li­jar­de. Vla­da u ovom tre­nut­ku ži­vi od kre­di­ta, ko­je će vra­ća­ti gra­đa­ni. To se naj­bo­lje vi­di u či­nje­ni­ci da je čak 25 od­sto bu­dže­ta za 2016. iz kre­di­ta i po­zaj­mi­ca. Sa­mo za ka­ma­te za kre­di­te Cr­na Go­ra će ove go­di­ne pla­ti­ti 96 mi­li­o­na, a u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne pre­ko 360 mi­li­o­na. Za ma­lu eko­no­mi­ju ovaj ni­vo za­du­že­nja je ne­iz­dr­živ i pod hit­no se mo­ra do­ni­je­ti mo­ra­to­ri­jum, tj. sto­pi­ra­ti da­lja ne­pro­duk­tiv­na za­du­ži­va­nja – ka­zao je on.
Ko­na­tar sma­tra da je Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ra­ni­je tre­ba­lo da ura­di sa­na­ci­o­ni plan, što je, pod­sje­ća, bi­la i za­kon­ska oba­ve­za tog re­so­ra.
– Svo­jim ne­či­nje­njem Vla­da nas je do­ve­la u si­tu­a­ci­ju da će jav­ni dug na kra­ju 2017. iz­no­si­ti ne­vje­ro­vat­nih tri mi­li­jar­de eura. Upo­zo­ra­va­li smo i ra­ni­je da će­mo do­ći u ovu si­tu­a­ci­ju. Na­ža­lost, svi pla­ća­mo ci­je­nu neo­d­go­vor­ne i lo­še eko­nom­ske po­li­ti­ke ko­ja, oči­gled­no, ni­je bi­la u sta­nju ni da pred­vi­di, ni da rje­ša­va pro­ble­me – re­kao je on is­ti­ču­ći da su Cr­noj Go­ri u ovom tre­nut­ku ozbilj­ne kri­ze po­treb­ni struč­ni, od­go­vor­ni i hra­bri lju­di, sprem­ni da se uhva­te u ko­štac sa pro­ble­mi­ma, a ne kao do sa­da, oni ko­ji bes­po­go­vor­no šti­te in­te­re­se ma­lo­broj­ne ka­ste na vla­sti.
Ko­me­na­ta­ri­šu­ći sa­na­ci­o­ni plan, on je ka­zao„ka­kva nam je Vla­da, ta­kav nam je sa­na­ci­o­ni plan”.
– Umje­sto so­li­dar­no­sti sa gra­đa­ni­ma, Vla­da po­ka­zu­je so­li­dar­nost sa se­bi bli­skim taj­ku­ni­ma i pro­pa­lim bi­zni­sme­ni­ma opra­šta­ju­ći im 650 mi­li­o­na po­re­skog du­ga. Ne­pri­hva­tlji­vo je da Vla­da sa­na­ci­o­nim pla­nom kao na­pla­ti­vi po­re­ski dug na­vo­di sa­mo 120 mi­li­o­na od ukup­no 770 mi­li­o­na, ko­li­ko iz­no­si uku­pan dug. Da stvar bu­de go­ra, u 2017. su pla­ni­ra­li da na­pla­te či­ta­vih 12 mi­li­o­na. O na­pla­ti ca­rin­skog i du­ga po osno­vu kon­ce­si­ja, u Vla­di, gle­da­ju­ći sa­na­ci­o­ni plan, ni­je­su ni raz­mi­šlja­li. Ne­mo­ral­no je i neo­d­go­vor­no sma­nji­ti na­kna­de maj­ka­ma, uki­da­ti dječ­ji do­da­tak, sma­nji­va­ti so­ci­jal­na da­va­nja, a isto­vre­me­no po­ve­ća­va­ti tro­ško­ve za slu­žbe­na pu­to­va­nja i re­pre­zen­ta­ci­je funk­ci­o­ne­ra. Ne smi­ju se mje­re šted­nje spro­vo­di­ti na na­čin da uzi­ma­te od onih ko­ji­ma naj­pri­je tre­ba po­mo­ći – sma­tra Ko­na­tar.
Sa­na­ci­o­ni plan, ka­ko je ka­zao, ne mo­že ostva­ri­ti pu­ni efe­kat ako se spro­vo­di pre­ko le­đa gra­đa­na, što je sa­da slu­čaj.
– Vla­da je po­ve­ća­la ak­ci­ze na sve vr­ste go­ri­va, što će ne­mi­nov­no uslo­vi­ti da­lja po­sku­plje­nja, a što će naj­te­že pod­ni­je­ti naj­ra­nji­vi­ji slo­je­vi sta­nov­ni­štva i gra­đa­ni ko­ji ne pri­pa­da­ju uskom kru­gu lju­di bli­skih vla­sti. Ne mo­že­mo go­vo­ri­ti o efek­ti­ma sa­na­ci­o­nog pla­na, a da ima­mo po­re­ski dug od 770 mi­li­o­na, ko­ji Vla­da ne­ma na­mje­ru da na­pla­ti – na­veo je on na­gla­ša­va­ju­ći da se opet bje­ži od re­al­no­sti i pro­ble­mi gu­ra­ju pod te­pih.J.V.

I Mi­lo da pla­ti dug za po­rez

Dr­ža­va naj­pri­je mo­ra sto­pi­ra­ti sva­ko da­lje ne­pro­duk­tiv­no za­du­ži­va­nje, a da bi to bi­lo mo­gu­će, mo­ra se vo­di­ti do­ma­ćin­ska eko­nom­ska po­li­ti­ka. Zlat­no pra­vi­lo sta­bil­nih fi­nan­si­ja je da se ne smi­je tro­ši­ti vi­še ne­go što se za­ra­di. U naj­kra­ćem ro­ku mo­ra se na­pla­ti­ti po­re­ski dug, bez iz­u­zet­ka. Sva­ko mo­ra pla­ti­ti dug dr­ža­vi, pa i sam Đu­ka­no­vić či­ja fir­ma du­gu­je pre­ko 60 hi­lja­da eura za po­rez – ka­zao je Ko­na­tar.
On je na­gla­sio da se no­va eko­nom­ska po­li­ti­ka mo­ra ba­zi­ra­ti na zna­nju i da dr­ža­va mo­ra da po­sti­če raz­voj pred­u­zet­ni­štva i ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća.
– Mo­ra­mo ak­tiv­no uče­stvo­va­ti u otva­ra­nju no­vih rad­nih mje­sta i po­ma­ga­ti in­ve­sti­to­ri­ma, ne sa­mo stra­nim ne­go i do­ma­ćim. Dr­ža­va mo­ra po­mo­ći raz­voj ma­lih po­ro­dič­nih pro­iz­vo­đač­kih po­go­na, a u to­me pu­no ak­tiv­ni­ju ulo­gu mo­ra ima­ti In­ve­sti­ci­o­no raz­voj­ni fond – na­veo je on is­ti­ču­ći da se mo­ra pod­sti­ca­ti raz­voj iz­vo­znih pro­iz­vod­nih gra­na, te da je si­gu­ran da se mo­že iz­vo­zi­ti zna­nje.
On je ubi­je­đen i da osim tu­ri­zma ima još do­sta to­ga da se po­nu­di.
– Sva­ko u Cr­noj Go­ri mo­ra ima­ti jed­na­ke šan­se, a ne sa­mo gru­pa oda­bra­nih ko­ja uzi­ma sve po­slo­ve po usta­lje­noj še­mi ko­rup­ci­je, što mo­ra da pre­sta­ne. Po­treb­ni su in­ve­sti­to­ri, ko­ji će ula­ga­ti u Cr­nu Go­ru po­štu­ju­ći za­ko­ne i prin­ci­pe odr­ži­vog raz­vo­ja, kao i pra­va rad­ni­ka, kao i da vje­ru­je da Cr­na Go­ra za­slu­žu­je bo­lju, od­go­vor­ni­ju i po­šte­ni­ju vlast.

Re­for­me se ne smi­ju od­la­ga­ti

Upi­tan za ko­men­tar da li je dr­ža­va ima­la osno­va da pla­ni­ra iz­da­va­nje ga­ran­ci­ja od 48 mi­li­o­na, Ko­na­tar je ka­zao da su pa­le ga­ran­ci­je gra­đa­ne u pro­te­klih pet go­di­na ko­šta­le 180 mi­li­o­na, te da se ra­di o po­slu za tu­ži­la­štvo, kao i da za­bri­nja­va pla­ni­ra­no iz­da­va­nje no­vih ga­ran­ci­ja. Ocje­nju­ju­ći ukup­nu eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju, Ko­na­tar je ka­zao da je ona za­bri­nja­va­ju­će lo­ša, jer su prak­tič­no svi eko­nom­ski pa­ra­me­tri u cr­ve­nom.
– Cr­na Go­ra vi­še ne smi­je od­la­ga­ti neo­p­hod­ne re­for­me. Po­tre­ban je sna­žan za­o­kret i no­va eko­nom­ska po­li­ti­ka, za­sno­va­na na zna­nju, a ne na ko­rup­ci­ji i pljač­ki gra­đa­na. Po­treb­na je stra­te­gi­ja za no­va rad­na mje­sta i sma­nje­nje ne­za­po­sle­no­sti, jer je pre­ko 40 hi­lja­da lju­di ne­za­po­sle­no, a osim što je sto­pa ne­za­po­sle­no­sti sko­ro 18 od­sto, po­seb­no za­bri­nja­va sto­pa ne­za­po­sle­no­sti me­đu mla­di­ma od pre­ko 40 od­sto – na­veo je on.
No­va eko­nom­ska po­li­ti­ka, ka­ko je ka­zao, mo­ra nje­go­va­ti zna­nje i lju­de kao ključ­ne re­sur­se.
– Dok god u Cr­noj Go­ri po­li­ti­ča­ri bu­du ima­li po ne­ko­li­ko sta­no­va ili im bu­de­mo po­kla­nja­li sta­no­ve vri­jed­no­sti od pre­ko 200 hi­lja­da, a pro­fe­so­ri i na­uč­ni­ci ži­vje­li kao pod­sta­na­ri – mi kao dru­štvo ne mo­že­mo ići na­pri­jed – na­veo je on.
Cr­na Go­ra je, ka­ko je ka­zao, spro­ve­la „di­vlju” tran­zi­ci­ju ko­ja je fi­na­li­zo­va­na pljač­ka­škom pri­va­ti­za­ci­jom i re­zul­ti­ra­la ot­pu­šta­njem rad­ni­ka, ras­pro­da­jom re­sur­sa i ga­še­njem naj­vred­ni­jih pri­vred­nih su­bje­ka­ta.
– Pri­va­ti­za­ci­ja spro­ve­de­na po mje­ri i za in­te­re­se lju­di bli­skih še­fu DPS-a Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću je opljač­ka­la i una­za­di­la Cr­nu Go­ru što je, uz ko­rup­ci­ju, je­dan od glav­nih uzro­ka lo­še eko­nom­ske si­tu­a­ci­je ka­kvu ima­mo da­nas u Cr­noj Go­ri – re­kao je Ko­na­tar.