Ela­bo­rat pre­mje­ra iz­ve­de­nog sta­nja ne­le­gal­no iz­gra­đe­nog objek­ta, ko­ji će vla­sni­ci­ma ta­kvih zda­nja ra­di­ti li­cen­ci­ra­ne ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je, a ko­ji je neo­p­hod­no pod­ni­je­ti uz za­htjev za le­ga­li­za­ci­ju, ko­šta naj­ma­nje 200 eura i za­vi­si od ve­li­či­ne objek­ta i slo­že­no­sti po­sla. Gra­đa­ni ko­ji ima­ju ne­le­gal­no sa­gra­đe­ne objek­te mo­ra­će da ih le­ga­li­zu­ju do sre­di­ne ju­la na­red­ne go­di­ne, a vla­sni­ci ku­ća sa­gra­đe­nih bez do­zvo­la tvr­de da će to bi­ti te­žak uda­rac na stan­dard ve­ćeg di­je­la gra­đa­na.
Iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, „Da­n“ su ka­za­li da gra­đa­ni mo­gu pod­ni­je­ti za­htjev za le­ga­li­za­ci­ju bes­prav­nog objek­ta nad­le­žnim or­ga­ni­ma lo­kal­ne upra­ve – se­kre­ta­ri­ja­ti­ma.
– Uz za­htjev, gra­đa­ni pod­no­se ela­bo­rat pre­mje­ra iz­ve­de­nog sta­nja iz­gra­đe­nog objek­ta, iz­ra­đe­nog od stra­ne li­cen­ci­ra­ne ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je ko­ji ovje­ra­va ka­ta­star kao i do­kaz o za­bi­lje­žbi po­sto­ja­nja objek­ta u ka­ta­star­skoj evi­den­ci­ji, od­no­sno iz­vo­da iz ka­ta­stra ne­po­kret­no­sti ili dru­ge od­go­va­ra­ju­će evi­den­ci­je ne­po­kret­no­sti. Ovaj ko­rak pod­ra­zu­mi­je­va da se bes­prav­ni objek­ti ko­ji ni­je­su upi­sa­ni u ka­ta­star ne­po­kret­no­sti mo­ra­ju upi­sa­ti u evi­den­ci­ju ne­po­kret­no­sti – po­ja­sni­li su iz MORT-a.
Da bi se obje­kat le­ga­li­zo­vao, ka­ko do­da­ju, on mo­ra bi­ti iz­gra­đen u skla­du sa va­že­ćim plan­skim do­ku­men­tom do­ne­se­nim do stu­pa­nja na sna­gu Za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta, u skla­du sa pla­nom ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je, ko­ji će se do­ni­je­ti u ro­ku od tri go­di­ne od da­na stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na, od­no­sno plan­skim do­ku­men­tom do­ne­se­nim u me­đu­vre­me­nu.
– To prak­tič­no zna­či da će se u pr­voj fa­zi po­stu­pak vo­di­ti sa­mo za objek­te ko­ji su iz­gra­đe­ni u skla­du sa nor­ma­ti­vi­ma va­že­ćih plan­skih do­ku­me­na­ta, dok će se za objek­te ko­ji ni­je­su uklo­plje­ni u va­že­će pla­no­ve po­stu­pak pre­ki­nu­ti do do­no­še­nja pla­na ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je – na­gla­si­li su iz tog re­so­ra.
Ge­o­det­ski in­že­njer Uroš Ko­pri­vi­ca iz „Ge­o­erc“ or­ga­ni­za­ci­je po­ja­snio je da ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je ko­je ima­ju li­cen­ce Upra­ve za ne­kret­ni­ne ni­je­su ogra­ni­če­ne da oba­vlja­ju po­slo­ve iz svo­je nad­le­žno­sti sa­mo u op­šti­na­ma u ko­ji­ma im se na­la­zi sje­di­šte. On je za „Dan“ ka­zao da su nji­ho­ve oba­ve­ze da iza­đu na te­ren, sni­me fak­tič­ko sta­nje na te­re­nu, iz­ra­de ela­bo­rat u tri ili vi­še pri­mje­ra­ka, pre­da­ju ga Upra­vi za ne­kret­ni­ne na teh­nič­ku ovje­ru, i pla­te sve ad­mi­ni­stra­tiv­ne tak­se.
– Ta­ko ovje­ren ela­bo­rat pre­da­je­mo vla­sni­ku objek­ta od­no­sno na­ru­či­o­cu po­sla. Obič­no ta­da vr­ši­mo i na­pla­tu. Ovje­ren je­dan pri­mje­rak ela­bo­ra­ta vla­snik ili pu­no­moć­nik pre­da­je Upra­vi za ne­kret­ni­ne na spro­vo­đe­nje u ka­ta­star­ski ope­rat, od­no­sno u za­bi­lje­žbu u „G“ li­stu li­sta ne­po­kret­no­sti. Na­kon što Upra­va za ne­kret­ni­ne iz­vr­ši za­bi­lje­žbu bes­prav­nog objek­ta, vla­snik ili pu­no­moć­nik sa li­stom ne­po­kret­no­sti i jed­nim pri­mjer­kom ela­bo­ra­ta pod­no­sti za­htjev za le­ga­li­za­ci­ju u lo­kal­nom se­kre­ta­ri­ja­tu za ur­ba­ni­zam i gra­đe­vi­nar­stvo ili mi­ni­star­stvu u za­vi­sno­sti od objek­ta. Ova pro­ce­du­ra u pro­sje­ku tra­je ne­kih dva­de­se­tak da­na, u za­vi­sno­sti od ažur­no­sti ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je i pod­ruč­ne je­di­ni­ce Upra­ve za ne­kret­ni­ne – ka­zao je Ko­pri­vi­ca.
On je na­gla­sio da ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je ne­ma­ju utvr­đen cje­nov­nik za svo­je uslu­ge.
– Ci­je­na uslu­ga ni­je fik­sno de­fi­ni­sa­na i od­re­đu­je se u za­vi­sno­sti od mno­go fak­to­ra. Sva­ki obje­kat ili par­ce­la je za­seb­na cje­li­na u po­gle­du za­ko­na. Sva­ka uslu­ga ko­ju pru­ža­mo je ka­rak­te­ri­stič­na i za­htjev­na na svoj na­čin pa se ta­ko for­mi­ra­ju ci­je­ne. Ci­je­na ta­ko­đe za­vi­si i od ve­li­či­ne objek­ta. Ci­je­ne se kre­ću od 200 eura pa navi­še po ela­bo­ra­tu – pre­ci­zi­rao je on.
Ra­do­van Je­re­mić, sta­nov­nik Park šu­me Za­go­rič, sma­tra da je po­sled­nji plan le­ga­li­za­ci­je ura­đen „pre­ma in­te­re­si­ma moć­nih i bo­ga­tih lju­di“. Sma­tra da je ovaj za­kon do­ne­sen u in­tere­su moć­ni­ka, ka­ko ne bi pla­ti­li ni­šta.
– Si­ro­ma­šni gra­đa­ni će da pla­te. Ja još ni­je­sam sreo ni­jed­nog gra­đa­ni­na u Cr­noj Go­ri ko­ji će pri­hva­ti­ti to da pla­ti. Ovo je naj­sku­plja le­ga­li­za­ci­ja na Bal­ka­nu. Je­dan gra­đa­nin ko­ji je na­pra­vio ku­ću u Srem­či­ci u Sr­bi­ji, le­ga­li­zo­vao ju je za 100 eura. Ov­dje gra­đa­ni­nu tre­ba od 10.000 do 20.000 eura da bi za­vr­šio pro­ces le­ga­li­za­ci­je. Si­gu­ran sam da gra­đa­ni ovo ne­će pri­hva­ti­ti i po­zi­vam ih da to ne ura­de. Da ho­će pre­ci­znu le­ga­li­za­ci­ju, tre­ba­lo bi tač­no da ka­žu gdje je bi­la po­treb­na gra­đe­vin­ska do­zvo­la, po obla­sti­ma, mje­sti­ma i ko­jih go­di­na – na­gla­sio je on.
Je­re­mić uka­zu­je na pri­mjer pre­ma ko­jem, ka­ko tvr­di, ako u po­sje­dov­nom li­stu, za obje­kat iz­gra­đen 2008. go­di­ne, ne pi­še da je po­treb­na gra­đe­vin­ska do­zvo­la, za nje­ga i ne tre­ba ta­kva do­zvo­la, dok je po­treb­na za obje­kat iz 1968. za ko­ji u li­stu ne­po­kre­no­sti pi­še da ne­ma gra­đe­vin­sku do­zvo­lu.
– Znam čo­vje­ka sa Ma­re­ze ko­ji je ku­ću sa­gra­dio 1968. ka­da ni­je bi­la po­treb­na gra­đe­vin­ska do­zvo­la. U li­stu ne­po­kret­no­sti mu pi­še da ne­ma gra­đe­vin­sku do­zvo­lu zbog če­ga će mo­ra­ti da pla­ti le­ga­li­za­ci­ju. Ovaj ko­ji je 2008. bli­že gra­du na­pra­vio ku­ću, on ne­će mo­ra­ti da je pla­ti – uka­zu­je Je­re­mić.
A.O.


Mještani u čudu

Go­ran Mar­ko­vić iz NVO Park šu­ma Za­go­rič ka­že da je on pla­tio ze­mlju na ko­joj je sa­gra­dio ku­ću. On po­ru­ču­je da mu ni­je ja­sno ka­kvu le­ga­li­za­ci­ju tre­ba da pla­ća­ju ako su mje­šta­ni tog na­se­lja do­ve­li stru­ju, vo­du i na­pra­vi­li put.
– Ze­mlju sam pla­tio 70 eura po kva­dra­tu, kad se sve sa­be­re – tro­ško­vi ban­ke, kre­di­ti, sud­ski tro­ško­vi i sve osta­lo. Ja ne znam ka­ko mi­sle da spro­ve­du le­ga­li­za­ci­ju. Ja sam sa­da kre­dit­no za­du­žen i ta­ko će bi­ti na­red­nih 10 go­di­na. Tra­že le­ga­li­za­ci­ju ku­ća ko­je su sa­gra­đe­ne pri­je 20 go­di­na – do­da­je on.