Vi­jest da je tro­go­di­šnjoj Se­le­ni Man­dić neo­p­hod­na po­moć za li­je­če­nje pro­bu­di­la je hu­ma­nost u Cr­noj Go­ri. Broj­ne or­ga­ni­za­ci­je, ali i mno­gi gra­đa­ni po­zi­va­li su ju­če da sva­ko u skla­du sa svo­jim mo­guć­no­sti­ma po­mog­ne li­je­če­nje dje­te­ta ko­je je tek po­če­lo da upo­zna­je svi­jet.
Tro­go­di­šnjoj dje­voj­či­ci di­jag­no­sti­fi­ko­van je ne­u­ro­bla­stom, kan­cer u sto­mač­noj du­plji ko­ji je me­ta­sta­zi­rao na ko­šta­nu srž. Tro­ško­vi za višemjecečno li­je­če­nje u Sinsinatiju, SAD, ko­šta­će oko 200.000 eura. Nov­ča­na sred­stva za po­kri­va­nje di­je­la tro­ško­va Se­le­ni­nog li­je­če­nja gra­đa­ni mo­gu upla­ti­ti i na ži­ro ra­čun 565-0100100035876-65, Lov­ćen ban­ka AD Pod­go­ri­ca na ime Aida Ra­mu­so­vić, ili sla­njem SMS-a u ko­ji tre­ba na­pi­sa­ti 3 i po­sla­ti na broj 14543. Sva­kom po­ru­kom se do­ni­ra je­dan euro.
KIC „Bu­do To­mo­vić” se pri­dru­žio hu­ma­ni­tar­noj ak­ci­ji, pa od si­noć svi po­sje­ti­o­ci mo­gu, u ku­ti­ju po­sta­vlje­nu na ula­sku u sa­lu, do­ni­ra­ti sred­stva. U uto­rak, 31. ja­nu­a­ra, u 20 sa­ti u KIC-u bi­će pri­ka­zan film „Dvi­je po­vrat­ne Ti­to­grad–Pod­go­ri­ca”, a ula­zni­ca će bi­ti pri­log za do­na­tor­sku ku­ti­ju.
No­vi­na­ri TVCG po­zva­li su ko­le­ge iz me­dij­ske za­jed­ni­ce da da­nas, udru­že­ni, or­ga­ni­zu­ju pr­vu u ni­zu ak­ci­ja ka­ko bi po­mo­gli li­je­če­nju kćer­ke na­ših ko­le­ga no­vi­na­ra Bra­na Man­di­ća i Aide Ra­mu­so­vić. Ra­dio vo­di­telj­ka Jo­va­na Bo­ža­rić ob­ja­vi­la je ju­če na fej­sbuk pro­fi­lu da će u pe­tak, 3. fe­bru­a­ra bi­ti or­ga­ni­zo­va­na hu­ma­ni­tar­na žur­ka u Pod­go­ri­ci u lo­ka­lu „Li­ber­tas”.
Maj­ka ma­le Se­le­ne, Aida ob­ja­vi­la je pi­smo u ko­jem, iz­me­đu osta­log, po­ru­ču­je da „vi­še ne mi­sli da je ži­vot do­bar, ali sma­tra da mo­že da bu­de opet, jed­nog da­na”.
– Po­sto­je tre­nu­ci u ži­vo­tu zbog ko­jih po­mi­sli­te da je do­bro što ste se ro­di­li: pr­vi po­lju­bac i pr­vo za­lju­blji­va­nje, pa on­da i pra­vo za­lju­blji­va­nje, pr­va di­plo­ma, za­gr­lja­ji ne­ko­li­ko do­brih pri­ja­te­lja u pra­vom tre­nut­ku, ro­đe­nje dje­te­ta. Vje­ru­jem da sva­ko od nas no­si ove mo­men­te du­bo­ko u sr­cu, za­klju­ča­ne kao ma­li pod­sjet­nik da je ži­vot do­bar. I po­sto­je mo­men­ti ka­da ne po­mi­sli­te, ne­go za­i­sta, du­bo­ko osje­ti­te da je bo­lje da ni­ste ži­vi, da ne po­sto­ji­te i da vas jed­no­stav­no ne­ma. Vje­ru­jem da je sva­ko od nas is­ku­sio i ta­kve mo­men­te. Te­žak je bio za me­ne mo­me­nat ka­da mi je ta­ta umro, te­ško mi je bi­lo i ka­da je moj muž pr­vi put za­pla­kao, te­ško mi je bi­lo ka­da su mi bli­zan­ki­nje, tek ro­đe­ne mr­vi­ce za­vr­ši­le na neo­na­to­lo­gi­ji dva mje­se­ca. Te­ško je bi­lo i ka­da su mi se­stru uda­ri­la ko­la, i za­i­sta je po­ne­kad te­ško što je mo­ja maj­ka u lo­šem zdrav­stve­nom sta­nju. Ipak, ne po­sto­ji ni­šta, ali ni­šta što mo­že da bu­de to­li­ko te­ško kao kad vam dok­tor ka­že da va­še di­je­te, va­ša pre­div­na, pa­met­na, pla­vo­o­ka, ve­se­la, mu­dra dje­voj­či­ca ima rak. Ne po­sto­ji ni­šta go­re ne­go kad vam dok­tor ka­že da su šan­se za iz­lje­če­nje ma­le – na­pi­sa­la je Ra­mu­so­vi­će­va.
Ona is­ti­če da se „sje­ća ja­sno sva­kog tre­nut­ka ko­ji je bio te­žak za nju i ko­ji joj se jed­na­ko du­bo­ko ure­zao u sr­cu kao i oni li­je­pi mo­men­ti”.
– Ali, ni­če­ga se ne sje­ćam od tre­nut­ka ka­da je Se­le­na do­bi­la zva­nič­nu di­jag­no­zu. Moj mo­zak, mo­je ti­je­lo, ru­ke, oči, moj ži­vot ne­ma­ju sna­ge da pri­me to­li­ko te­šku vi­jest. Ne­u­ro­bla­sto­ma, če­tvr­ti ste­pen, da­kle ma­lig­ni kan­cer, vr­lo ri­je­dak i te­žak za li­je­če­nje na­se­lio je sto­mak mo­je dje­voj­či­ce. Ona već te­ško ho­da, re­dov­no je bo­li sto­mak i kop­ni, kao ne­ki ma­li, pla­vi cvi­jet ko­ji ži­vi bez sun­ca. Na­še sve nam ne­sta­je pred oči­ma, ši­ri se to cr­ni­lo po ti­je­lu, i je­di­ni li­jek je za­pra­vo otrov – naj­te­ža vr­sta he­mo­te­ra­pi­je ko­ja pr­vo tre­ba da sma­nji taj mon­stru­o­zno ve­li­ki rak, pa on­da ope­ra­ci­je, no­ve he­mo­te­ra­pi­je. U naj­bo­ljem slu­ča­ju, pred na­ma je te­ška te­ra­pi­ja du­ga naj­ma­nje go­di­nu i po. Po­ma­žu mi po ma­lo oni do­bri mo­men­ti za­klju­ča­ni u sr­cu sa po­čet­ka mo­je pri­če, ali ne pu­no. Po­ma­že i Ni­ka, Se­le­ni­na se­stra i nje­no to­tal­no ne­zna­nje o du­bi­ni lu­di­la u ko­jem smo se na­šli. Po­ma­že po­ne­kad, za sa­da ri­jet­ko, na­da da će Se­le­na us­pje­ti da bu­de van lo­še sta­ti­sti­ke, da će se nje­no ma­lo ti­je­lo iz­bo­ri­ti sa te­ra­pi­jom ko­ju ni­jed­no di­je­te ne za­slu­žu­je. I po­ma­žu mi to­li­ki do­bri lju­di ko­je smo ne­na­da­no sre­li na po­čet­ku ovog na­šeg pu­ta, nji­ho­va do­bro­ta i vo­lja da po­mog­nu – ka­za­la je Aida.
U hu­ma­nu ak­ci­ju za po­moć u li­je­če­nju tro­go­di­šnje Se­le­ne Man­dić od ju­če su se uklju­či­li stu­den­ti Fi­lo­zof­skog i Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću.
M.S.


Ve­li­ko sr­ce Pa­vi­će­vi­ća i Mor­na­ra

Tro­go­di­šnjoj Se­le­ni Man­dić, ko­ja se bo­ri sa te­škom bo­le­šću na kli­ni­ci u Sin­si­na­ti­ju, upla­će­na je vri­jed­na do­na­ci­ja KK Mor­nar i tre­ne­ra ovog klu­ba Đor­đi­ja Pa­vi­će­vi­ća. U ak­ci­ju pri­ku­plja­nja sred­sta­va za po­moć tro­go­di­šnjoj Se­le­ni, Mor­nar se uklju­čio ta­ko što se od­re­kao nov­ca od pro­da­tih ula­zni­ca za meč FI­BA li­ge šam­pi­o­na pro­tiv Stra­zbu­ra. Od pro­da­tih ula­zni­ca, ko­je su ko­šta­le dva eura, sa­ku­plje­no je 900 eura. U bi­le­tar­ni­ci dvo­ra­ne To­po­li­ca, me­đu­tim, ni­je osta­la ni­jed­na ula­zni­ca za ovaj meč jer je sve ne­pro­da­te ot­ku­pio tre­ner Mor­na­ra Đor­đi­je Pa­vi­će­vić. Ta­ko je na ra­čun na­mi­je­njen pri­ku­plja­nju po­mo­ći ma­loj Se­le­ni upla­će­no još 5.000 eura.


Mi­ni­stra­stvo o pro­ce­du­ra­ma

Mi­ni­star­stvo zdra­vlja ape­lo­va­lo je na gra­đa­ne da zdrav­stve­ne pro­ble­me rje­ša­va­ju is­klju­či­vo kroz re­dov­ne me­di­cin­ske pro­ce­du­re, na­vo­de­ći da cr­no­gor­ski osi­gu­ra­ni­ci mo­gu o tro­šku dr­ža­ve da do­bi­ju neo­p­hod­ne me­di­cin­ske uslu­ge u zdrav­stve­nom si­ste­mu Cr­ne Go­re ili van nje­ga. Iz tog re­so­ra pod­sje­ća­ju da cr­no­gor­ski osi­gu­ra­ni­ci, bez ob­zi­ra na ži­vot­nu dob, kroz re­gu­lar­ne struč­ne me­di­cin­ske pro­ce­du­re, mo­gu o tro­šku dr­ža­ve da do­bi­ju neo­p­hod­ne me­di­cin­ske uslu­ge u zdrav­stve­nom si­ste­mu Cr­ne Go­re ili van nje­ga.