Na­ma ko­ji smo ta­ko­zva­ni li­de­ri, bi­lo da smo du­hov­ni ili sve­tov­ni, tre­ba mno­go tru­da i mo­ra­mo ohra­bri­ti na­rod, mo­ra­mo da ga vo­di­mo, a ne da oče­ku­je­mo da na­rod vo­di nas i u tom smi­slu naj­ve­ća od­go­vor­nost je na na­ma, po­ru­čio je za „Dan” epi­skop za­hum­sko-her­ce­go­vač­ki i pri­mor­ski Gri­go­ri­je. On je na­gla­sio da na­rod i na­kon to­li­ko vje­ko­va od vre­me­na Sve­tog Sa­ve i da­lje tu­ma­ra u mra­ku.
Go­vo­re­ći o po­lo­ža­ju Sr­ba u ze­mlja­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je, vla­di­ka Gri­go­ri­je je ka­zao da je „vr­lo te­ško da­ti ocje­nu ko­ja je vi­so­ka ili na­ro­či­to po­zi­tiv­na”.
– Na­rod ni­je kriv za svoj po­lo­žaj u mje­ri u ko­joj je taj po­lo­žaj te­žak, ali isto ta­ko na­rod ne tre­ba da ne­ma od­go­vor­no­sti za ono u če­mu se na­la­zi. Da­kle, svi za­jed­no mo­ra­mo da na­pra­vi­mo is­ko­rak, kon­kret­no to je rad, red, po­re­dak, za­kon, od­no­sno sve ono što je od na­šeg na­ro­da pot­pu­no ne­po­zna­tog, ne­pri­zna­tog i ne­sre­đe­nog uspio da uči­ni Sve­ti Sa­va. Da po­ku­ša­mo da na­pra­vi­mo što bo­lji ži­vot za se­be u okru­že­nju u kom ži­vi­mo, a mi da­nas na­kon to­li­ko vje­ko­va od Sve­tog Sa­ve još uvi­jek tu­ma­ra­mo u mra­ku. U tom smi­slu je to ozbi­ljan pro­blem. Mo­že­mo da se po­zi­va­mo da smo bi­li od dru­gih na­pa­da­ni, da smo bi­li u ra­znim opa­sno­sti­ma, da smo du­go bi­li pod tur­skim rop­stvom, me­đu­tim, ono što je Sve­ti Sa­va ura­dio go­vo­ri nam da je uvi­jek mo­gu­će da kre­ne­mo is­po­čet­ka i to do­brim pu­tem – iz­ja­vio je epi­skop Gri­go­ri­je.
On je prek­si­noć u Ko­to­ru be­sje­dio na Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji, ko­ja je u or­ga­ni­za­ci­ji Srp­skog pje­vač­kog dru­štva „Je­din­stvo” Ko­tor – 1839, odr­ža­na u hra­mu Sve­tog Ni­ko­le. Obra­ća­ju­ći se pri­sut­ni­ma, me­đu ko­ji­ma su bi­li i kon­zu­li Sr­bi­je i Hr­vat­ske u Cr­noj Go­ri, Zo­ran Doj­či­no­vić i Hr­vo­je Vu­ko­vić, kao i di­rek­tor Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je (TO) Ko­tor Mir­za Kr­cić, vla­di­ka Gri­go­ri­je je pod­sje­tio da se Sve­ti Sa­va bo­rio za red, zdra­vlje, na­u­ku, mir i po­mi­re­nje. On je svo­joj be­sje­di po­re­dio grad sa vi­no­gra­dom, na­vo­de­ći da su slič­ni, ne sa­mo po to­me što mo­gu bi­ti u do­li­ni ili na bri­je­gu, već i po mno­go če­mu dru­gom.
– Ako bi da­nas Sve­ti Sa­va do­šao u Cr­nu Go­ru, svo­ju po­stoj­bi­nu, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu hum­sku ze­mlju svo­ju đe­do­vi­nu, i Sr­bi­ju, svo­ju otadž­bi­nu, vi­dio bi da ni po­sli­je to­li­ko vje­ko­va nje­go­va vi­zi­ja ni­je ostva­re­na, ali da je i sa­da kao i ta­da naj­va­žni­je upra­vo ono za što se bo­rio; red, po­re­dak, pra­vo i prav­da, pro­sve­ći­va­nje i li­je­če­nje lju­di. Vi­dio bi Sve­ti Sa­va ka­ko ga mi na da­na­šnji dan sve­ča­no pro­sla­vlja­mo, ali ni­je­sam uvje­ren da bi jed­nog ta­kvog pre­ga­o­ca na­še sla­vlje­nje, po­hva­le i ve­li­ke ri­je­či uči­ni­le sreć­nim. Uvje­ren sam da bi nas pi­tao za­što vla­da ne­za­ko­nje, za­što ne­ma re­da, za­što smo za­pu­sti­li ško­le i bol­ni­ce. I ono naj­va­žni­je i naj­bol­ni­je za Sve­tog Sa­vu i ta­da da­nas – za­što se sva­đa­ju bra­ća. Za­što mr­ze je­dan dru­gog, za­vi­de i ubi­ja­ju? Za­što la­žu, oti­ma­ju, pljač­ka­ju? Ne­ka­ko sam uvje­ren da bi se Sve­ti Sa­va u vi­no­gra­du ko­ji je lič­no za­sa­dio osje­tio stran­cem i do­šlja­kom. A mi, ka­da bi nas on opo­me­nuo i upu­tio da či­ni­mo ono što je on či­nio, ne bi­smo to pri­hva­ti­li, ne­go bi­smo gle­da­li da ga ne­ka­ko pro­tje­ra­mo na­po­lje – ka­zao je epi­skop Gri­go­ri­je.
B.M.


Brat­ski od­nos

Go­vo­re­ći o sa­rad­nji iz­me­đu Epar­hi­je za­hum­sko-her­ce­go­vač­ke i pri­mor­ske i Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, epi­skop je po­ru­čio da je ona pro­že­ta brat­skim od­no­som.
– Ne vi­di­mo ni­ka­kvu raz­li­ku i ne vi­di­mo ni­ka­kve gra­ni­ce iz­me­đu nas. Ja sam da­nas u Ko­to­ru kao kod svo­je ku­će i isto ta­ko uvi­jek su mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je i vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je u Her­ce­go­vi­ni kao kod svo­je ku­će. Ka­da god me po­zo­ve ne­ko u Cr­nu Go­ru, ra­do ću do­ći, ali i ja uvi­jek ra­do po­zi­vam vla­di­ke iz Cr­ne Go­re i uvi­jek se ra­do su­sre­će­mo. To je ve­li­ki bla­go­slov za naš kraj ov­dje na ju­gu i gdje god ži­vi­mo u Cr­noj Go­ri, Her­ce­go­vi­ni, pa i u Bo­sni – sa­op­štio je on.